СОРОСЕВ ИДЕОЛОШКИ ЛЕБЕНСРАУМ

soros11

ФИЛ БАТЛЕР

Соросевски бренд пропаганде надмашује хитлеровски по томе што преумљује не само масе већ и интелектуалце

Викиликс нам је рекао су панамске папире обезбедили влада САД, Џорџ Сорос и разне НВО, као и западни новинари. Данас је тај доказ непобитан. Огромна мрежа успостављена је у протеклих неколико деценија, чији задатак није само да контролише вести већ да утиче чак и на законе према којима друштва функционишу. Ово је први документ против новог светског поретка; ово је демаскирајући поглед на нови Балтик и праву природу узаврелог Новог светског поретка.

Панамски папири су само последња фаза кампање дезинформација која траје деценијама. Данашњи свет је наглавачке окренула велика група новинара и корпоративних лакеја како би подредила истину својим интересима. Али ова прича ће се бавити једним пипком те хоботнице – капетаном новог светског поретка Џорџом Соросом. Његова Фондација DOTS, бивша Сорос фондација Летонија, пружа нам увид у део непобитних доказа о овоме о чему говорим. Пре него што пређемо на расветљавање тог случаја, читалац би требало да буде упознат са ликом и делом Џорџа Сороса, финансијера и лажног филантропа.

ЕПСКИ ПРЕВАРАНТ ЏОРЏ СОРОС
Сорос је рођен у Будимпешти 1930. године. Своје право име Ђерђ Шварц променио је кад је емигрирао у Лондон након Другог светског рата. Човек за којег се процењује да је тежак преко 26 милијарди долара имао је занимљиву прошлост; од биографија попут његове Холивуд прави супермоћне негативце. Као нацистички колаборациониста у Будимпешти од 1944. до 1945. године, тинејџер Ђерђ цинкарио је своје Јевреје нацистима и помагао да се конфискује и попише њихова имовина, док су хитлеровци спроводили готово пола милиона мађарских Јевреја у концентрационе логоре.

sorosjevrejiСорос је касније похађао Економски факултет у Лондону, где је и дипломирао 1950. године. Потом је ушао у свет банкарства преко лондонске трговачке банке Singer&Friedlander, да би се потом преселио у САД и кренуо да послује са градоначелником Њујорка. Соросев пробој кроз редове акционарских спекулатора данас је ствар легенде. Говори се да му је клађење на пад британске фунте на „црну среду“ донело прву милијарду. Али не треба да се фокусирамо на Соросев новац да бисмо разумели његову улогу у данашњем хаосу, већ на филозофију и стретегије које је користио. Сорос је између осталог бесомучни уништитељ и одувек помало загонетни човек који је успевао свако начело да окрене у сопствену корист. То се може препознати из његове сарадње и идеја које је преузео од познатог филозофа Карла Попера, који је још у 40-тим поставио теоријску подлогу о томе како би „отворено друштво“ заиста требало да изгледа. Немамо овде простора за лекцију о историји политике, али Попер је имао огроман утицај на подвојеност личности Џорџа Сороса. Кажем „подвојеност“ јер су милијардерови рани будимпештански дани, у којима је спознао преживљавање и издају, формирали тип личности који би Макијавели назвао идеалним. Подвојеност је оно што Сороса чини тако опасним; оно што њему и многим другим дозвољава да манипулишу јавношћу и да се истовремено представљају и као филантропи и као похлепни милијардери.

„Не постоји ништа што је теже, опасније и неизвесније од преузимања улоге вође у новом поретку“, каже Николо Макијавели. Све што је некоме потребно да разуме човека попут Сороса је ова чињеница. Сваки пут када друштво губи, Сорош и његов картел профитирају. Сорос је човек који отима, а не неко ко даје и поред тога што он то просто назива „бизнисом“ и ничим више. Дакле, Сорос је усвојио суштину учења бриљантног човека као што је Карл Попер, а онда издао те идеале сваки пут кад је могао да профитира од разумевања принципа „отвореног друштва“. Али доста о Џорџу Соросу, он је просто човек који сам себе лаже и обмањује свакога дана и који лажира све друштвене поретке изузев елитизма.

АМЕРИЧКИ БРЕНД ЛЕБЕНСРАУМА
„Не желимо да будемо покрет са неколико безвредних мозгова, већ покрет који може да покори широке масе. Пропаганда не би требало да повлађује интелектуалцима, већ да буде популарна. Није задатак пропаганде да открива интелектуалне истине“, тврди Јозеф Гебелс, нацистички министар пропаганде.

Фондација DOTS, тј. Соросева фондација у Летонији, основана је 1992, одмах после распада Совјетског Савеза. Тада је Џорџ Сорос отпочео са финансирањем образовања, од основне школе па до академског нивоа. Онда је 1994. Соросева иницијатива привукла студенте летонских универзитета да аплицирају за програм „студирај у иностранству“, а потом и увела систем „подстицаја“ за студенте. Године 1995. Соросев новац је убризган у летонски правни систем, што је довело до стварања летонског Центра за образовање носилаца правосудних функција. То је био кључни део стратегије; Соросево повезивање Америчке адвокатске коморе са напретком новостворене нације ка владавини права. У исто време Сорос је финансирао и стварање НВО центра где су владини званичници могли бесплатно да уче језик. Врши се утицај на начин размишљања, језик, законе; последице су застрашујуће, а све се одвија под етикетом филантропије.

Године 1996. публикација Човек и друшво поставила је камен темељац Соросевог новог поретка у Летонији. Двадесетшест великих светских филозофских дела преведено је на летонски а Сорос се потом бацио на штампање уџбеника. Затим је основао свој Центар за савремену уметност, а 1998. основан је и Правни факултет у Риги. Од 1990. до 2002. Сорос плете мрежу у свим сферама летонског друштва, од закона и етике до права особа са инвалидитетом и уметности. Мала балтичка земља тако постаје нека врста показног примера „преображајног“ шаблона, односно експеримент соросевског Новог светског поретка. Потом 2003. Соросева фондација учествује у стварању Центра за јавну политику PROVIDUS. Ову, као и многе друге Соросеве иницијативе, данас подржавају Европска комисија, Летонско министарство образовања и науке и корпоративни алтруизам какав смо могли видети на примеру Фондације Роберт Бош. PROVIDUS нам може послужити да сагледамо методе којима се Сорос служи приликом процеса стварања преумљивачког пута, којим сада газе стотине невладиних организација, корпорација и државних органа.

vitateruadaОбразац који је овде успостављен наставио је да се шири; данас је просто ископиран тај пример успеха преображајне друштвене манипулације, а баш то је разлог што Сорос и остатак авангарде Новог светског поретка сада наступају потпуно траснпарентно. Контролни механизми повезани су са западним друштвима, посебно у источноевропским државама у којима је СССР представљен као непријатељ слободе. Међутим, оно што је мени занимљиво су везе на релацији ЕУ-Сорос-Нови светски поредак. Посебан извештај који сам написао разоткрио је швајцарско-румунско финансирање Панамских папира, а сада сам пронашао и швајцарско-летонске везе са Соросевом иницијативом. Летонско-швајцарски Програм за сарадњу који подржава ПРОВИДУС пресликава швајцарско-румунски Програм сарадње, који сада пружа подршку нечему што је названо Пројекат извештавања о организованој корупцији и криминалу, и представља огранак Центра за јавни интегритет и Међународног конзорцијума за истраживачко новинарство (ICIJ), који је лансирао Панамске папире у јавност.

Даље кретање кроз овај лавиринт међусобних веза одвукло би фокус са истраживачке природе овог извештаја. Жеља ми је да покажем Соросеве подухвате у Летонији и како те стратегије рефлектују (или олакшавају) спољну политику Вашнгтона према Русији и бившим совјетским републикама. Године 2005. Соросева фондација покренула је програм под називом Шира Европа, у ком се Белорусија, Украјина, Молдавија и Грузија означавају као „партнери“ велике европске заједнице (ЕУ). Током 2000-тих Соросева фондација у Летонији проширила је своје операције у све делове земље. Новац и утицај дистрибуирани су и у рурална подручја. Велика кохезија у области права, политике, па чак и утицаја на гласаче драматично је порасла. У том периоду, крајем 2002, истакнути чланови Соросеве фондације почели су да улазе у летонски бизнис, правни систем и владин сектор. Године 2011. Соросева НВО покренула је иницијативу под називом „Ја могу да будем премијер“, из које је настало нешто што се данас назива Re:Baltica. Ради се о непрофитној организацији која се наводно бави истраживачким новинарством у јавном интересу. Проучавајући Re:Baltica-у налазимо кључне организаторе Сорсеве европске мреже тинк-тенкова, попут Вите Теруаде (на слици горе; оснивач и шеф ПРОВИДУС; прим. прев.) која је извршни директор Политике организације за отворено друштво (PASOS). Ова Соросева мрежа извози летонски модел у друге земље широм Европе. Последице су сасвим сигурно запањујуће. Соросевски бренд пропаганде надмашује хитлеровски по томе што преумљује не само масе већ и интелектуалце.

ЛЕТОНСКИ ЛОНАЦ
Мали број западњака разуме улогу коју је Летонија имала у разним врстама сукоба западних и – назовимо их тако – „словенских“ интереса. Без жеље да задиремо дубоко у историју, довољно је нагласити да идеали људи попут балтичког теоретичара и осуђеног нацистичког ратног злочинца Алфреда Росенберга постоје већ деценијама. Треба разумети да су Летонци, као и сви други балтички народи, одувек били подељени линијама идеолошких и политичких разлика. Ово је највише долазило до изражаја пре и током Другог светског рата, у којем се половина земље сврстала са нацистичком Немачком, док се друга половина борила раме уз раме са Совјетима. Чак и тајни делови сада озлоглашеног пакта Молотов-Рибентроп показују да су Немачка и Совјетски Савез поделили земље попут Летоније и да тај пакт о ненападању такође осликава и неке скорије споразуме између Запада и Истока. Поштено је рећи да је Сорос могао изабрати и бољу земљу за ширење утицаја кроз његову модификацију метода Лебенсраума (Lebensraum; немачки израз са значењем „животни простор“, којим је Хитлер објашњавао потребу за територијалним ширењем нацистичке Немачке; прим. прев.). У наредним текстовима ћемо говорити више о Балтику, Украјини и Грузији.

Као што можете да видите, деценије америчке политике у овом региону нераскидиво су повезане са корпорацијама и предузетницима попут Сороса. Као што сам већ рекао, обим тих операција готово је незамислив. Од Македоније и Молдавије па до Чешке Републике, укључивши и 32 независна политичка центра из 21 државе Централне и Источне Европе и Централне Азије, соросев новац је метастазирао у канцерогени механизам који је захватио све, од градоначелника и адвоката до читавих парламената. Нови светски поредак није нека мистична авет, о којој трабуњају теоретичари завере; то је реалност која је заменила демократију. Сорос и његови сарадници су се постарали да јавност нема капацитете за разумевање реалности, која је замењена њиховом врстом истине. Да бисмо илустровали како су овако обимне и свеобухватне Соросеве мреже постале повезане, довољно је да погледамо у стратегије на нижем нивоу, попут тзв. такмичења „Бригада“, које је организовала Соросева фондација 2012. године. Ако Правни Факултет у Риги инфицира и изврши утицај на велику мрежу школа и универзитета широм Европе, онда грантови и шаблони оснивања мањих ентитета могу да се примене и на локалном и индивидуалном нивоу. Бригада је сада затворена, али је она пример једне од многих „зачетничких“ иницијатива, које малу количину финансија претварају у поуздани механизам месијанства Соросевих идеала Новог светског поретка. Оно што је почело као посебна Соросева политика/стратегија у Летонији сада је продрло до сржи самог ткива земље. Прогатонисти блиски Соросу свесни су циљева Новог светског поретка, али невини студенти и грађани у овој игри представљају само жртвене пионе. Организатори Бригаде изашли су са новим предлозима за индоктринацију летонске омладине. Ова фејсбук страница открива нам финансијске везе којима се пропаганда неприметно храни, као и готово сублиминални револуционарни симболизам. Дакле, ДОТС је Сорошева заокружена спољнополитичка стратегија. Финансијски подстицаји хранили су семе из којег је процветало ново друштво, потпуно несвесно природе свог порекла.

Према томе, Летонија је несумњиво заражена утицајем не само Соросевих идеолога већ и оних који су моћнији чак и од њега. Ово не говори ништа о утицају Вашингтона и Лондона на независне државе и народе, али ипак немојте имати заблуду да је Џорџ Сорос „чаробњак“ иза кулиса Новог светског поретка; он је само посредник и приучени издајник генијалног „отвореног друштва“ Карла Попера. Сорос је искористио Поперову филозофију за своје сопствене потребе. У својој књизи Отворено друштво и његови непријатељи филозоф заправо описује људе попут Сороса, приписујући им манипулацију незадовољством у циљу подстицања друштвених промена. Према Поперу, неко попут Сороса мисли за себе да је велики филозофски краљ, сличан Платону. Сорос и његови другови, где год да се налазе, мање су заинтересовани за било какав нови свет; они желе фортификацију и потом ширење старог, елитистичког света. Са једне стране, користе трибалну природу човечанства, а, са друге, заговарају истинску либералну демократију.

lebensraum1На овај начин су народи попут летонског преварени, преображени и присиљени да служе потребама великих индустријалаца. Фондације отвореног друштва, које отвара Џорџ Сорос, наводно су по имену и сврси инспирисане Поперовом књигом. Али у реалности нас Нови светски поредак опчињава илузијама док нам истовремено краде права која нам као човечанству по рођењу припадају. У тоj игри кључна места, попут Летоније, постају идеолошки Лебенсраум, неопходан за опстанак тиранских идеја.

Аутор је политички истраживач, аналитичар, политиколог и експерт за Источну Европу

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

New Eastern Outlook

Тагови: