Трампов гамбит у Давосу

У суштини, Трамп је свету понудио нови договор – глобализацију са трампистичким карактеристикама

Посета председника Доналда Трампа Светском економском форуму у Давосу представља један од његових најодважнијих коцкарских потеза. Иако је током председничке кампање и прве године мандата беснео против проглобалистичког концепта који карактерише овај скуп, и уживао у оспоравању истина у које се заклињу његови лидери и финансијери (међу њима су неповредива важност слободне трговине, потреба за нижим трговинским таксама и претња од климатских промена), Трамп верује да свету даје понуду коју не може да одбије: прилику да се спријатељи са Америком у раној фази њеног подмлађивања.

НЕЋЕТЕ СА НАМА? СРЕЋНО СА КИНОМ
Вратимо се на тренутак у ближу прошлост. Уочи изненадног пораза Хилари Клинтон, за коју су сви, па чак и Руси, очекивали да заузме место у авенији Пенсилванија 1600, расположење у Давосу било је неизвесно. Ако Америком сада руководи председник који наизглед одбацује двострани спољнополитички консензус о пожељности увећања америчке моћи и ресурса за одржавање либералног међународног поретка, припремајући се за унутрашњи заокрет ка фокусирању на политику„Америку на првом месту“, ко ће преузети водећу улогу одбране и ширења глобализације?

Немачка канцеларка Ангела Меркел је већ названа de facto лидером Западне алијансе, док је кинески лидер Си Ђинпинг одабрао да своје обраћање са говорнице у Давосу започне навођењем кинеске водеће улоге као централног мотора глобалне економије.

Од тада се догодило неколико ствари. Многи чланови популистичког/анти-Давос крила Трамповог тима, који су оберучке преузели кључне позиције у Белој кући, спремни да преобликују америчку спољну политику, већ су отишли.

Трамп је изненадио многе – чак и сопствени електорат – променом своје позиције у односу на велики број питања, нарочито у погледу одобравања умереног увћања броја америчких снага у Авганистану. И док је Си побрао аплаузе за своју реторичку одбрану правила глобалног либералног поретка, кинеско понашање наставља да оживљава сумње у погледу пожељности да Пекинг буде у сржи глобалног система.

Тако у суштини Трамп нуди нови договор: глобализацију предвођену Америком са трампистичким карактеристикама. То је у највећој мери економски, огољено прагматичан приступ: желите ли да америчка моћ и вођство одржавају и сачувају либерални поредак од кога ви зависите? Онда је ово цена: више изузетака за САД у погледу глобалних правила и поновно преговарање услова америчког учешћа и подршке како би се терет и трошкови поделили на остале учеснике , у складу са реториком Трампове кампање. Не желите тако? Америци је у реду да „иде сама“, а ви можете да окушате срећу са Пекингом.

НОВИ МЕНАЏМЕНТ
На неки начин, Трампови погледи на америчко управљање међународним системом су као бизнис који прелази из руку једног менаџера у руке другог. Под претходном администрацијом САД су заинтересованим странама пружиле низ понуда и уступака.

Трамп је сигнализирао да су САД сада под управом новог менаџмента, и да претходни мотивациони механизми можда више неће бити у потпуности поштовани од стране садашњег тима, али ће бити могућности за коришћење неких парцијалних повластица ако се покаже спремност да се прихвате ревидирана правила игре. Овај модел, познат свакоме ко има уговор са мобилним оператером или је члан клуба за продају на велико, сада се примењује на међународном нивоу.

Једна од кључних поенти поруке коју је америчка делегација послала у Давосу је да друге земље могу да преиспитају бенефите од директних билатералних веза са Сједињеним Државама. Међутим, ту је и цена: друга земља не може да покуша да искористи своје мултилатералне везе како би приморала Вашингтон да прихвати правила или обавезе којих он не жели да се придржава.

Трампов коцка се огледа у томе што ће америчко тржиште – и америчко руководство – остати сувише атрактивно за превелики број држава. Да, биће приговора, али он на крају очекује да највећи број земаља прихвати ревидирану понуду. Следећа година ће показати колико ће се таква претпоставка испоставити као тачна.

 

Николас Гвоздев је шеф катедре „Капетан Џером Леви“ за економску географију и националну безбедност на морнаричком ратном колеџу. Такође је сарадник часописа National Interest

 

Превео ИВАН РИСТИЋ

 

 The National Interest