Evropski komesar za proširenje Johanes Han rekao je da Evropa nema plan kako će izgledati pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Han je u Beogradu rekao da taj dokument neće značiti priznanje, kao i da ,,EU nema unapred pripremljeno rešenje, već sve zavisi od ishoda dijaloga“.
,,Papir je potpuno prazan“, rekao je Han.
Dva dana nakon predstavljanja Strategije proširenja, Han je rekao da ,,zbog pouke iz prošlosti, EU neće prihvatiti nijednu novu članicu bez prethodnog rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja“.
Han je na konferenciji ,,Strategija za Zapadni Balkan – Otvaranje puta ka pristupanju EU“ naveo da ne postoji vremenski okvir za rešavanje kosovskog pitanja do 2019, već da taj sporazum treba da bude zaključen do pristupanja Uniji.
,,Ne želim da prejuduciram ishod dijaloga Beograda i Prištine. Dijalogom treba doći do rešenja koje bi dovelo do pravno obavezujućeg sporazuma. Ima mnogo mogućnosti za rešenje i preuranjeno je govoriti o konkretnoj soluciji“, rekao je Han odgovarajući na pitanje da li pravno obavezujući sporazum, koji traži EU, znači priznanje nezavisnosti.
,,Još uvek je potpuno prazan papir“, podvukao je evropski komesar.
Istovremeno, on naglašava da su normalizacija odnosa sa Prištinom i rešavanje bilateralnih pitanja samo dodatni elementi, koji ne mogu biti kompenzacija za ispunjavanje drugih obaveza.
,,Sve mora da se uradi i to je jasno iskazano u strategiji“, naglasio je Han, ukazujući da EU neće popustiti ni po kojem od pitanja, odnosno uslovima koji su dobro poznati.
On je istakao da Strategija daje evropsku perspektivu i Kosovu.
,,Mislim da bi na Kosovu trebalo da to smatraju motivacijom da rade na pravno obavezujućem sporazumu. Do sada je iz Prištine od mnogih uvek govoreno da čitav dijalog koristi samo srpskim interesima, i da je pozitivan ishod u interesu evropskih aspiracija Beograda. Sada je Strategija jasna da je napredak u dijalogu i u interesu Kosova, i da mora postojati pozitivno rešenje, jer samo ono otvara put Kosovu ka Uniji. Treba to tako da bude shvaćeno i da stimuliše i ubrza dijalog“, poručio je Han.
Ceo proces se, kako ukazuje, zasniva na zaslugama i važno je podsetiti da to ne znači da svi moraju istovremeno da se pridruže, već onda kada budu spremni, ali treba im pružiti pravednu priliku.
Istakao je da 2025. datum koji je navela Evropska komisija u svojoj strategije, jeste indikativni vremenski okvir, a da bi se on dostigao neophodno je čitav proces završiti do 2023.
,,To sada zvuči daleko, ali kada se sagleda šta sve treba uraditi na održiv način, to je veoma kratak rok“, smatra evropski komesar.
Poručio je da pristupni pregovori nisu samo puki pregovori, u kojima se preuzimaju pravna tekovina i precrtavaju stavke na planu, već je to proces.
On je podsetio da sve zemlje članice moraju jednoglasno da prihvate novog člana, ali da EU radi na institucionalnim reformama koje su potrebne unutar Unije, među kojima je i predlog za usvajanje odluke na osnovu kvalifikovane većine.
Han je naglasio da treba gledati u budućnost, ali da je važno da region radi i na pomirenju.
,,Mora da postoji jasno razumevanje i među liderima EU da su održivo pomirenje i stabilizacija regiona mogući samo ako sve zemlje Zapadnog Balkana budu deo Unije. Zato je važno da lideri daju doprinos tim naporima, podržavaju ih, i da se zemlje regiona ne blokiraju na putu ka EU“, kazao je evropski komesar.
Kada je reč o situaciji sa medijima u Srbiji, Han je rekao da postoje određene manjkavosti, kao i u mnogim drugim državama, ali da to nije povezano samo sa političkom, već pre svega sa ekonomskom situacijom.
Objasnio je da treba organizovati finansiranje koje bi omogućilo rad nezavisnim medijima, a da za to postoje primeri drugih zemalja, dodajući da nijedno rešenje nije savršeno, ali može poslužiti kao primer.
Han je, osvrnuvši se na izveštaje o napretku zemalja regiona, planirane za april, rekao da oni ostaju iste sadržine, uz jasnu strategiju da se ukaže gde su propusti i šta treba uraditi, daju smernice i iznose očekivanja EU.
Istakao je da članstvo u EU zemalja Zapadnog Balkana nije samo cilj tih država, već i same Unije. On je podvukao da taj datum nije uklesan u kamenu, i da ne znači da Srbija može da ga sačeka skrštenih ruku, navodeći da to nije blanko ček, već da su potrebne brojne reforme koje je neophodno realizovati. ,,Strategija ima potencijal da ‘resetuje’ reforme i predstavlja podstrek kako bi se sve što je planirano realizovalo. Dobićemo jedan nov zamah za reforme. Strategija se odnosi na čitav region i potvrđeno je u njoj da je Srbija predvodnica kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana“, poručuje Han.
Izvor Tanjug/B92, 08. februar 2018.
