Болни уступци Меркелове за формирање владе

Договор тек треба да буде потврђен на унутарстраначком гласању у SPD. Уколико се то не догоди, цела земља би могла завршити у хаосу

Упркос екстремно тешким разговорима, конзервативци Ангеле Меркел и социјал-демократа левог центра су дошли до договора о формирању коалиције у среду. Уколико SPD не стави вето на договор у унутарстраначком гласању, нова немачка влада би могла бити успостављена и пре Ускрса.

Прошле среде ујутро, Петер Алтмајер је стајао пред штабом конзервативне Хришћанско-демократске уније (CDU) у Берлину са својим сакоом баченим преко рамена и у кошуљи засуканих рукава. Температуре су биле на тачки смрзавања, али је деловало као да је зимско Сунце грејало шефа канцеларског кабинета. „Постоје добре шансе да добијемо нову владу“, рекао је Алтмајер.

Најважнији политичари из Меркелиног CDU, њене сестринске Хришћанско-социјалне уније (CSU) и Социјал-демократске партије (SPD) су на 24 сата дугом састанку преговарали о формирању нове немачке владајуће коалиције. Мало је било места за еуфорију у среду након пробоја, будући да су сви били исцрпљени.

„Већ је крајње време да имамо изгледе за нову владу“ рекао је Александер Добринт, шеф посланичког клуба CSU,  напуштајући свој штаб. Додао је да би нова влада могла бити успостављена до Ускрса уколико чланови SPD одобре коалициони договор. SPD је одлучио да сваки коначни договор доведе пред гласање целе партије, што је заправо био предуслов за улазак у преговоре.

ТЕНДЕНЦИОЗНА ПИТАЊА
Преговори су трајали 12 дана и ноћи. На крају су зависили од две тачке које су, од самог почетка, биле формулисане као тенденциозна питања: могућност да се, по немачком закону, склапају привремени уговори до 2 године, као и питање које је описано као двоструки здравствени систем, у којем неки људи могу да добију приватно здравствено осигурање уз огромне привилегије, док су остали на државном  осигурању. SPD се чврсто противи и рупи у закону о раду и поделама у здравственој заштити, и то су поставили као два главна питања у преговорима. На самом крају преговора, странке су се такође суочиле и са расподелом најважнијих министарстава.

На посебној конференцији SPD, на којој се гласало да ли ће се улазити у формалне преговоре са Меркелином партијом, шеф социјал-демократа Мартин Шулц је изричито наложио да се позиција странке унапреди по овим питањима, чинећи их посебно симболичним. Али многи су се питали како ће на крају доћи до договора са Меркеловом и Зехофером.

Трећи приоритет у преговарању за социјал-демократе био је право на поновно уједињавање породица избеглица. Странка је половином прошле недеље постигла компромис са конзервативцима око овог проблема али, како су преговори даље ишли, наилазило се на друге спорне тачке. У понедељак, за време преговарања у штабу CDU, инсајдери су навели да је било 15 питања око којих није било договора, док су неки набројали и 60 различитих питања.

Међутим, није баш свако питање било тако спорно. Кроз бројне састанке 18 страначких радних група, много компромиса је у последњих недељу и по направљено без већих неприлика. Уосталом, ове две странке нису странци једна другој. Оне су заједно владале у последњој влади.

Преговори су се поново прекинули у понедељак вече. Генерални секретар SPD Ларс Клингбајл је новинарима рекао: „Одлучни смо да сутра преговоре доведемо до позитивног исхода“, мислећи на уторак.

Ипак, још један дан је прошао. А тај дан је почео изјавом канцеларке Меркел, која је рекла да ће сви морати да направе „ болне компромисе“, а завршио се замеником SPD Ралфом Штегнером који је, пре него што је нестао у хладну берлинску ноћ, прокоментарисао да смо још од Гунтера Граса (немачки писац и велики симпатизер Социјал-деморатске партије прим. прев.) знали да је „напредак спор као пуж.“

ПРЕГОВОРИ НА ИВИЦИ КОЛАПСА
У међувремену, преговори су се целу ноћ наставили у штабу Хришћанско-демократске уније између шефова CDU, CSU и SPD, а паузе су прављене само када су виши чланови дискутовали одвојено унутар својих партија. Преосталих 90 преговарача су још давно били послати кући, иако су све време били доступни.

Спорних тачака је чак и тада било, посебно када је постало  актуелно питање која ће странка добити које министарство. Полако се стварао осећај да би преговори могли да се распадну баш онако као што се јесенас то десило са конзервативцима, Слободном демократском партијом (наклоњеној стварању пословне климе)  и Зеленима.

Партије су на крају истрајале. У среду, у 9:45, извор са високог нивоа унутар преговарачких тимова је информисао Шпигл да је остварен пробој и да је постигнут договор и око спорних политичких питања и расподеле министарстава. Недуго затим, на тзв. округлом столу, 15 највиших чланова странке је такође дало благослов.

Компромис по питању здравствене заштите ће прво морати да сачека оснивање комисије, која ће истражити да ли ће бити могуће изједначити здравствене трошкове између оних који имају државно осигурање и оних који су осигурани у приватној режији. Коалициони договор такође предвиђа да влада ограничи период са две на годину и по дана, после којег послодавац без образложења има право да оконча уговор са запосленима. Исход тога је да фирме својим запосленима убудуће неће смети да праве вишеструке привремене уговоре пре него што их закон обавеже да их преиначе у сталне уговоре.

То није баш огроман успех за SPD, али барем могу бити задовољни расподелом министарстава. По договору, уз јако битно Министарство за рад и социјална питања, такође ће добити министарства спољних послова и финансија. SPD ће такође руководити министарством за породицу, као и министарствима правде и животне средине. У међувремену, многи унутар CDU су разочарани чињеницом да су изгубили највредније Министарство финансија, које би било кључ било каквих реформи европске заједничке валуте,  као и цењено Министарство полиције у корист сестринске CSU, којој ће припасти и министарства грађевине и државне безбедности. Изгледа да су то ти „болни уступци“ о којима је причала Меркелова.

За Меркелову је, додуше, најбитније да ће она и даље бити на власти

УЗДРМАНИ АУТОРИТЕТ
У важним преговорима је готово увек случај да највише газде преговарају о завршним тешким питањима. Што се тиче SPD, тешко је знати колико Мартин Шулц и даље држи узде над партијом. Ауторитет Зехофера такође делује мало уздрмано. Са своје стране, Меркелова се већ неко време суочава са изазивачима унутар своје странке.

То је делимично и разлог зашто су се ови преговори одужили и више него што је било очекивано. На крају, троје несигурних политичара су успели да се спасу постизањем договора, барем за сад. Шулц је у среду изјавио да ће дати оставку на месту председника SPD како би постао следећи министар спољних послова Немачке.

Иако су ово били најкраћи коалициони преговори у послератној историји Немачке, свеједно се стекао утисак о јако спорим преговорима, посебно након оних са Слободном демократском партијом и Зеленима. Скоро четири и по месеца је прошло након избора 24. септембра.

Питање (коалиције), међутим, није у потпуности решено. Читаво руководство SPD има последњу реч. Социјал-демократска партија сада назначава гласање о прихватању или одбијању коалиционог споразума.

И то гласање неће бити само за то да ли ће се тзв. „велика коалиција“ (на немачком GroKo) конзервативаца и социјал-демократа наставити још један мандат. Уколико чланови, подстакнути фракцијама попут групе #NoGroKo на челу са Кевином Кухнертом, шефом омладинског крила SPD-а, гласају да одбију овај споразум,  неће само партија бити бачена у збрку, већ ће и читава земља склизнути у политички хаос.

 

Превео АНДРЕЈ ЦВИЈАНОВИЋ

 

Spiegel online