Malo koja geoekonomska inovacija je tako spektakularna kao fjučersi za sirovu naftu denominovani u juanima – naročito kada ih pokreće najveći uvoznik sirove nafte na planeti.
Međutim, pekinška medijska strategija izgleda da se sastoji od upornog poricanja značaja zvaničnog lansiranja petrojuana na Šangajskoj međunarodnoj energetskoj berzi.
Ipak, nešto euforije bilo je prisutno. ,,Brent“ (misli se na severnomorsku marku sirove nafte, prim. prev.) je skočio na 71 dolar po barelu, prvi put od 2015. Referentna američka nafta WTI (West Texas Intermediate) dosegla je najveći nivo u tri godine sa 66,55 dolara po barelu, da bi se potom vratila na 65,53 dolara.
Niz petrojuanskih noviteta uključuje i to da će po prvi put prekookeanski investitori moći da pristupe kineskom tržištu sirovina. Značajno je da će američki dolari biti prihvaćeni za depozit i poravnanja. U bliskoj budućnosti će za depozit biti prihvaćena čitava korpa valuta.
Da li pokretanje petro-juana predstavlja ultimativni smrtonosni udarac za petrodolar i rađanje potpuno novog seta pravila? Ne tako brzo. To bi moglo da potraje godinama, i zavisi od mnogih varijabli, od kojih će najvažnija biti kapacitet Kine da prilagodi, podesi i konačno ovlada svetskim tržištem nafte.
Dok juan progresivno dostiže punu konsolidaciju u trgovinskim poravnanjima, petrojuanska pretnja američkom dolaru, ugravirana u kompleksni, dugoročni proces, uspostaviće Sveti Gral: fjučerse za sirovu naftu vrednovane u juanima i potpuno konvertibilne u zlato.
To znači da će ogromna paleta kineskih trgovinskih partnera moći da konvertuje juane u zlato bez obaveze da novčana sredstva drži u kineskoj aktivi ili ih pretvara u američke dolare. Izvoznici koji se suočavaju sa besom Vašingtona, poput Rusije, Irana ili Venecuele, mogli bi da izbegnu američke sankcije tako što bi trgovali naftom u juanima konvertibilnim u zlato. Iran i Venecuela, na primer, ne bi imali nikakvih problema da preusmere tankere ka Kini kako bi prodavali direktno na kineskom tržištu – ako je to ono što je neophodno.
KAKO ZAOBIĆI AMERIČKI DOLAR
U kratkoročnom i srednjeročnom periodu, petrojuan će svakako ojačati privlačnost inicijative ,,Pojas i put“ (BRI), naročito za Kuću Sauda.
Još uvek je nejasno u kom svojstvu će Peking biti deo Aramco IPO, ali to će biti odlučujući korak ka sudbonosnom istorijskom momentu u kojem će Peking reći – ili prisiliti – Rijad da počne da prihvata isplate za naftu u juanima.
Samo tada bi petrodolar mogao biti u ozbiljnoj opasnosti – zajedno sa američkim dolarom kao globalnom rezervnom valutom. Ranije sam istakao kako je, na samitu BRIKS 2017, ruski predsednik Vladimir Putin bez ustezanja podržao petrojuan, posebno se usredsređujući na ,,nepravednost“ unipolarne dominacije američkog dolara.
O tome kako zaobići američki dolar, kao i petrodolar, na samitima BRIKS-a diskutuje sevveć godinama. Rusija je sada najveći snabdevač Kine sirovom naftom (1,32 miliona barela dnevno prošlog meseca, što je rast od 17,8 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine). Moskva i Peking na silu zaobilaze američki dolar u bilateralnoj trgovini. Oktobra prošle godine, Kina je pokrenula sistem plaćanja u obe valute – juanu i rublji. A to će se odnositi na rusku naftu koju kupuje Kina.
Ipak, čitavo zdanje petrodolara zavisi od OPEK-a i kuće Sauda koji vrednuju naftu u američkim dolarima, a kako svima trebaju ,,zelembaći“ da bi kupili naftu, svi moraju da kupuju (vrtoglavi) američki dug. Peking je spreman da sruši taj sistem – ma koliko vremena mu za to bilo potrebno.
Petrojuan, onakav kakav je sada, ne pruža pristup kineskim naftnim tržištima. On startuje kao sjajan sporazum, pre svega za kineske kompanije koje moraju da kupuju naftu ali bi radije izbegle oscilacije inostranih berzi. Ništa se ne menja za ostatak planete u kojoj dominira američki dolar – makar za sada.
Igra će zaista početi da se menja kada druge zemlje shvate da su pronašle pravu kredibilnu alternativu petrodolaru, a masovno prelaženje na juan će sigurno raspaliti krizu američkog dolara.
Ono što bi petrojuan mogao da isprovocira u kratkom roku jeste ubrzanje budućih kriza centralnih banki i berzi obveznica, što će se neminovno preliti u krizu na globalnom tržištu valuta.
PANEVROAZIJSKA RESURSNA KORPA
Aspekt koji menja pravila igre za sada uglavnom ima veze sa odličnim tajmingom. Peking je stvorio ultradugoročni plan, a ipak je odlučio da posegne za petrojuanskim šamarom usred perioda oštrog pogoršanja trgovinskih odnosa sa Vašingtonom.
Odgovor na geoekonomsku zagonetku je predodređen da bude ,,zlatni momenat“. Cena zlata će na kraju dostići nivo u kojem će se Peking – koji će do tada uspostaviti potpunu kontrolu nad fizičkim tržištima zlata – osećati spremno da postavi stopu konverzije.
Arapska ,,petro“ strana petrodolarske jednačine odavno je trebalo da bude zamenjena osvajanjem neprocenjivo vredne panevroazijske korpe resursa. To je ono o čemu je Dik Čejni sanjao – usredsređujući svoje snove na energetsko bogatstvo centralne Azije i Rusije.
To se nije dogodilo. Umesto toga imamo vriskavu, maničnu rusofobiju – više kao eksplicitni indikator toga koliko je nesigurna pozicija zapadnih bankarskih elita. A povrh toga, sa petrojuanom Kina na pozornicu uvodi ključno oružje, inkorporisano u BRI, sposobno da ubrza kraj unipolarnog momenta.
Međutim, ovo je samo prvi korak u toj igri ultravisokih uloga. Trebalo bi oči držati čvrsto fokusiranim na preplitanja između trgovinske povezanosti i tehnoloških dostignuća. Petrodolar je možda u opasnosti, ali je daleko od gotovog.
Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ
