Stiv Benon planira da se suprotstavi Džordžu Sorošu i otpočne ultra-desničarsku revoluciju u Evropi. Trampov bivši glavni savetnik u Beloj kući je rekao za Dejli bist da u Evropi uspostavlja fondaciju pod imenom „Pokret“ za koju se nada da će postati predvodnik desničarskog populističkog revolta širom kontinenta, počinjući od izbora za Evropski parlament narednog proleća.
Ova neprofitna organizacija će biti centralni izvor za anketiranja, savetovanja, traženje podataka i tink-tenk istraživanja za rulju desničara koja buja širom Evrope, često i bez ikakvih profesionalnih političkih struktura ili značajnijeg budžeta. Benonova ambicija je da njegova organizacija postane ultimativni rival Soroševom „Otvorenom društvu“ koje je dalo 32 milijarde dolara za liberalnu ideju od trenutka kad je osnovano 1984. godine.
Tokom prethodne godine, Benon je razgovarao sa desničarskim grupama sa celog kontinenta, od Najdžela Faraža i članova Nacionalnog fronta Marin le Pen (od nedavno preimenovanog u Rassemblement National, odnosno „Nacionalno okupljanje“) na zapadu, do Orbana u Mađarskoj i poljskih populista na istoku. On predviđa desničarsku „supergrupu“ unutar Evropskog parlamenta koja bi mogla da privuče čak trećinu poslanika nakon izbora u maju. Ujedinjeni populistički blok te veličine bi imao snagu da ozbiljno poremeti parlamentarne procedure, potencijalno pružajući Benonu veliki uticaj na čitav populistički pokret.
„IZUZETNO BITAN MOMENAT ZA EVROPU“
Nakon što je isteran iz Bele kuće usled unutrašnjih spletki koje će potom isplivati u javnost kroz knjigu „Vatra i bes“, Benon sada uživa u prilici da izgradi svoje novo evropsko carstvo. „Radije bih vladao u paklu nego služio u raju“, rekao je jednom, parafrazirajući satanu iz „Izgubljenog raja“ Džona Miltona. Očekuje se da će vrhovni štab „Pokreta“ biti uspostavljen u Briselu (Belgija), gde će u dolazećim mesecima otpočeti regrutacija osoblja. Pretpostavlja se da će biti manje od 10 stalno zaposlenih radnika pre izbora 2019, uključujući, pored ostalih, anketnog eksperta, osobu zaduženu za komunikacije, menadžera i istraživača. U planu je da se to pojača na bar 25 ljudi nakon 2019. ukoliko projekat bude uspešan.
Benon planira da provede 50 odsto svog vremena u Evropi – uglavnom na terenu, a ne u briselskoj kancelariji – počevši nakon završetka novembarskih izbora za Kongres SAD. Ova operacija bi takođe trebalo da posluži kao veza između evropskih ultradesničarskih pokreta i pro-Tramp kongresnog Odbora za slobodu u SAD. Ove nedelje je republikanski kongresmen iz Arizone Pol Goser bio predstavnik tog tela u Benonovim operacijama u Londonu.
Benon i Rahim Kasam, bivši član Faražovog tima i urednik Brajtbarta, uspostavili su uporište u Mejfer hotelu od pet zvezdica tokom nedelje u kojoj je Donald Tramp bio u poseti Evropi. Između TV nastupa u svojstvu Trampovih surogata, održali su sabor vodećih evropskih desničara u pomenutom hotelu. „Bilo je toliko uspešno da ćemo početi da zapošljavamo osoblje“, rekao je Benon. „Svi se slažu da je sledeći maj od ogromnog značaja, da je ovo prvi pravi kontinentalni okršaj između populista i društvanceta iz Davosa. Biće ovo neopisivo bitan momenat za Evropu“.
Svedočivši šokantnoj desničarskoj pobedi na „Bregzit“ referendumu i izbornom uspehu Matea Salvinija u Italiji – pri čemu su oba postignuta sa relativno malim budžetima – Benon uviđa priliku za jačanje radikalno različitih nacionalističkih stranaka upotrebom dobro finansirane i centralizovane baze operacija kojom bi lokalni protivnici bili naprosto oduvani. Do sada su pobunjene populističke grupe širom Evrope patile od sličnih problema – nedostatka eksperata i finansija. Stranku Le Penove su održavale ruske pozajmice još 2014. kada su francuske banke odbile da produže kreditne linije za Nacionalni front. Le Pen je ponovo bila u Moskvi da se rukuje sa Putinom pre prošlogodišnjih francuskih izbora, za koje je NSA naknadno otkrila da su bili hakovani od strane Rusa.
„Pokret“ planira da istraži i sastavi detaljne predloge delovanja koje bi dotične stranke mogle da koriste, da vrši panevropska i ciljana, tj. lokalna anketiranja i deli znanja o metodologiji funkcionisanja „izborne ratne sobe“, poput discipline komunikacija, ciljanja birača upotrebom digitalnih podataka i terenskog rada. U zavisnosti od izbornih zakona u pojedinačnim zemljama, ova fondacija bi mogla u nekim kampanjama da učestvuje direktno, dok bi drugde jačala populističke grupe indirektno.
„Ideja mi nije padala na pamet sve dok me Marin Le Pen nije pozvala da govorim pred Nacionalnim frontom u Lilu“, priseća se Benon. „Pitao sam – šta želiš da kažem?“ Odgovor je glasio: „Sve što treba da kažeš jeste da nismo sami“. Benon je bio zapanjen otkrićem da nacionalistički pokreti u Evropi ne dele veštine i ideje međusobno, a kamoli na globalnom nivou. Navodi da je Nacionalni front prepoznao da je on „tip koji ide unaokolo i kapira nas kao kolektiv“. Sa bine je okupljenima poručio: „Vi se borite za svoju zemlju a nazivaju vas rasistima. Ali dani u kojim su takve uvrede funkcionisale su gotovi. Mediji glavnog toka su kerberi sistema. Svakoga dana mi postajemo jači, a oni postaju slabiji. Neka vas nazivaju rasistima, ksenofobima ili kako već, nosite te etikete kao medalje“.
Bivši menadžer Trampove kampanje veruje da je fitilj za globalni populistički revolt – kojim sada rukovodi njegov bivši šef iz Vašingtona – upaljen pre deset godina tokom finansijske krize i spasavanja slomljenog finansijskog sektora koje je preduzeo predsednik Barak Obama. Sa rastom nejednakosti prihoda, Benon je najpre progurao Saru Pejlin i Donalda Trampa kao uništitelje elite establišmenta, kao ličnosti sposobne da okrenu tradicionalnu politiku naglavačke.
Njegovi sledeći heroji populizma mogu se naći u Evropi. On vidi nemačku kancelarku Angelu Merkel kao savršenu priliku za ubrzanje te dinamike u Evropi. Komentarišući Trampovu kontroverznu odluku da prozove Merkelovu povodom sporazuma o gasovodu sa Rusijom prošle nedelje, Benon je rekao: „Ovo je laž Angele Merkel. Ona je potpuni i totalni folirant. Elite govore da je Tramp remetilac, a ona je predala kontrolu Rusiji zbog nižih cena energenata“.
On opisuje Merkelovu i Emanuela Makrona – francuskog predsednika koji je zgromio Le Penovu na drugom krugu izbora prošle godine, iako mu je od tada pala popularnost – kao ranjive pione establišmenta u Evropi. Sa odlukom Britanije da završi sa EU, vizija Makrona i Merkelove o ujedinjenom kontinentu će biti dovedena u pitanje na izborima sledeće godine. Benon je uveren da ćemo u dolazećim godinama videti drastičan raskid sa decenijama evropskih integracija. „Desničarski populistički nacionalizam će se dogoditi; to je ono što će vladati“, rekao je za Dejli bist. „Imaćete zasebne nacionalne države sa svojim identitetima i svojim granicama“.
SOROŠ JE ZAO ALI GENIJALAN
Pokreti koji čine osnovu su već tu i samo čekaju da neko maksimizuje njihov potencijal. „Biće to momentalno – čim pritisnemo dugme“, rekao je. Prizor „Bregzita“ koji je praktično oborio čitavu Evropsku uniju kampanjom koja je imala budžet od svega sedam miliona funti (oko devet miliona američkih dolara) je bio velika inspiracija. „Kada su mi rekli da im je plafon troškova bio sedam miliona funti rekao sam – mislite 70 miliona? Da li je jebeno moguće? Sa sedam miliona funti ne možete kupiti ništa! Ne možete kupiti fejsbuk podatke, reklame, ništa“.
„Čoveče! Upravo ste izvukli petu najveću ekonomiju sveta iz EU za svega sedam miliona funti!“
Ove nedelje, britanski zvaničnici su saopštili da je „Bregzit“ kampanja prekoračila zakonski limit troškova za preko 600.000 dolara. Takođe su postojale i druge nezvanične kampanje za izlazak Britanije iz EU, vredne dodatne milione. Bilo kako bilo, BDP Britanije iznosi oko 2,6 biliona dolara, a procurele vladine procene govore da bi „Bregzit“ mogao da izbriše 10 odsto te cifre, što znači da će posledice demokratske odluke biti drastično veće od investicija u kampanju.
„Prva stvar koju vas nauče na Poslovnoj školi Harvarda jeste ‘operativna poluga’“, rekao je Benon. Sa svojim znanjem, kontaktima i finansijskom podrškom, ubeđen je da bi mogao da ostvari sličan nesrazmerni efekat širom Evrope. Benon je ranije ove godine otišao u Italiju da posmatra predizbornu kampanju u kojoj su populističke stranke doživele eksploziju rejtinga, uprkos slaboj logistici. „Pogledajte Pet zvezdica i Ligu za sever“, rekao je. „Koristili su sopstvene kreditne kartice. Preuzeli su kontrolu nad sedmom najvećom ekonomijom sveta – sopstvenim kreditnim karticama! To je ludo!“
Dve antisistemske stranke su postigle koalicioni sporazum koji je Matea Salvinija stavio na mesto zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova pre dva meseca. Od tada je zatvorio italijanske luke za brodove nevaldinih organizacija koji prenose spašene migrante i pozvao je na popis Roma koji bi mogao da se završi masovnim deportacijama. Prošle godine pozvao je na radikalan obračun sa imigrantima. „Potrebno nam je masovno čišćenje, ulicu po ulicu, trg po trg, komšiluk po komšiluk“, rekao je.
Benon vidi Salvinija kao uzor kojem bi budući partneri njegovog „Pokreta“ trebalo da teže. „Italija je žila kucavica moderne politike. „Ako uspeva tamo, uspeće svuda“. On priznaje da će obim njegove desničarske koalicije biti ograničen ekstremnim pozicijama nekih potencijalnih partnera „Pokreta“. „Neki ljudi bi mogli da ispadnu jer smatraju da su ostali previše fokusirani na migrante“, zaključio je.„Ne nameravamo da uključimo bilo koju etno-nacionalističku stranku u ovo, iako su likovi poput Švedskih demokrata ili Pravih Finaca savršeni kandidati“.
Kent Ekerot iz Švedskih demokrata je bio jedan od onih koji su se sastali sa Benonom u centralnom Londonu prošle nedelje. Ova stranka, koja svoje korene ima u neonacističkim i belačko-rasističkim pokretima iz osamdesetih, je skočila na gotovo 20 odsto podrške na skorašnjim anketama nakon što je usvojila konvencionalnije populističke, antiimigrantske stavove. Žerom Rivijer iz Nacionalnog fronta Marin Le Pen (tj. Nacionalnog okupljanja od juna) je takođe otišao na „hodočašće“ u londonski Mejfer, kao i Mišel Modrikamen iz belgijske Narodne stranke, Najdžel Faraž iz UKIP-a i Filip Devinter iz flamanske nacionalističke stranke Vlaams Belang, osnovane 2004. nakon što je ustanovljeno da je partija iz koje je iznikla kršila belgijske zakone o rasizmu i ksenofobiji.
Benon je rekao da će Faraž i Le Pen preuzeti vođstvo u formiranju logistike za novo grupisanje u Evropskom parlamentu koje bi poslužilo kao dom za sve ove i druge stranke. Goser, republikanski kongresmen, takođe je svratio u Benonov londonski hotel. Bio je u Britaniji kako bi prisustvovao uličnom protestu podrške alternativno desničarskom provokatru Tomiju Robinsonu, koji je nedavno stavljen u zatvor zbog kršenja restrikcija o izveštavanju sa suđenja. Tokom svog putovanja Goser je optužio britansku vlast da je utamničila Robisona kako bi zataškala silovanje koje su izvršili „odvratni i nazadni pojedinci“ iz zajednica muslimanskih imigranata, koje je opisao kao „pošast“.
Benonova ambicija je ni manje ni više nego da uhvati Evropu za gušu isto onako kako veruje da je Soroš to mogao u proteklim decenijama. „Soroš je fenomenalan“, rekao je. „Zao je, ali je fenomenalan“. Benon želi da preuzme tu ulogu na desnoj strani i ne stidi se da zagovara svoje ciljeve. „Mene interesuje pobeđivanje, mene interesuje moć“, rekao je. „Želim da pobedim, a onda želim da ostvarim promenu“.
Ne plaši se karikaturalizacije kroz kakvu je Soroš prošao na desnici. Spomenuo je primer iz skandala Kembridž analitike. „Pogledajte Krisa Vajla (uzbunjivač iz Kembridž analitike). On govori – Benon je napravio psihološka oružja. Bukvalno je od mene napravio najbrilijantnijeg zlog genija. Ja sam Bond negativac. Nekako mi se to sviđa“.
Kasam, koji je tesno sarađivao sa Benonom u Brajtbartu i ispratio ga sa tog populističkog sajta, je rekao da „Pokret“ prikuplja silu koja će progutati nacionalnu politiku. „Zaboravite razne ‘merkelove’“, rekao je Kasam. „Soroš i Benon će biti dva najveća igrača u evropskoj politici u godinama koje dolaze“.
Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ
