Menu
RSS

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И МОЋ НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

danirodrikДAНИ РОДРИК

Насупрот причама које често чујемо, светска економија није светско добро, а глобална управа има само ограничен ефекат


Појачана прекогранична размена роба, услуга, капитала и информација довела је до технолошких иновација и либерализације тржишта, чиме су успостављене сувише чврсте везе између земаља у свету, па више ниједна држава није у стању да самостално решава своје економске проблеме, тврде заговорници овог начела, уз поруку да су нам потребни глобална правила, глобални споразуми и глобалне институције. Наведено гледиште је толико широко прихваћено да покушаји да се оспори изгледају као наводи да се Сунце окреће око Земље.

Ипак, оно што можда важи за глобалне проблеме попут климатских промена или пандемија углавном не може да буде примењено у домену економије. Стога, насупрот причама које често чујемо, светска економија није светско добро, а глобална управа има само ограничен ефекат, изазивајући с времена на време штету. За решавање проблема климатских промена нужна је глобална сарадња, имајући у виду чињеницу да је планета јединствен климатски систем, па нема разлике где се ослобађају гасови стаклене баште, а национална ограничења у вези са емисијама угљеника нису много делотворна.

ЕКОНОМИЈА СЕ ВИШЕ СТВАРА „КОД КУЋЕ“
С друге стране, ваљана економска политика, укључујући транспарентност, доноси корист пре свега домаћој економији, баш као што се и цех лоше економске политике у највећој мери плаћа на домаћем терену. Наиме, економска ситуација у појединачним земљама углавном зависи од онога што се догађа код куће, а у мањој мери од трендова у иностранству. Дакле, пожељна је економска отвореност јер је то у интересу саме државе, а не због њене спремности да помаже другима. То значи да отвореност и друге мере које доприносе економској стабилности широм света почивају на сопственом интересу, а не на духу глобализма.

У појединим ситуацијама до економске користи долази се на штету других земаља, што је случај са такозваном политиком „уцени своје суседе“. Илустрације ради, доминантни снабдевач неког ресурса, попут гаса, може да уведе рестрикције у снабдевању како би изазвао пораст цена на глобалном нивоу. Добит која се стиче на такав начин иде науштрб губитака осталих држава.

globalnaekonomija02Сличан механизам је и окосница „оптималних тарифа“, што подразумева да велика држава манипулише условима у домену трговине увођењем ограничења на сопствени увоз. У наведеним случајевима, без сумње, постоји потреба за успостављањем глобалних правила којима се ограничава или спречава употреба наведених метода.

Али већина питања у светској трговини и финансијама, која брину оне који кроје политику, разликује се од описаних ситуација. На пример, субвенције које се дају пољопривреди у европским државама, или забрана употребе генетски модификованих организама, као и недовољна заштита права инвеститора у државама у развоју у суштини представљају политику „уцени свог суседа“, при чему цех плаћају поједине државе иако таква пракса може да изазове штетне последице и на ширем плану.

ОГРАНИЧЕЊА МЕЂУНАРОДНОГ СИСТЕМА ПРАВИЛА
Та констатација важи и за лоша правила функционисања банака или за непримерена макроекономска решења, која изазивају потресе у „бизнис циклусима“ и доводе до финансијске нестабилности. Судећи према ефектима глобалне финансијске кризе, која је најпре 2008. године захватила САД, последице лоше економске политике могу да се прошире и изван граница неке државе, али то не значи да је америчка економија прошла боље у односу на остале. Напротив. Америка је сврстана у ред држава које су се суочиле са најтежим последицама. Пракса „уцени свог суседа“ примењује се и у тзв. пореским рајевима, али чињеница је и да снажне државе, попут САД и чланица Европске уније, нису учиниле ништа да ограниче утају пореза.

globalnaekonomija01Дакле, проблеми који нас данас муче углавном се не односе на недостатак глобалне сарадње, већ су по својој природи „домаћи“ и не могу да буду превазиђени тако што ће међународне институције наметати систем правила, која би могла да нанесу штету појединим државама.

Аутор је професор на Универзитету Харвард


Данас

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.