Menu
RSS

КОРЕН КИНЕСКОГ ЧУДА [2]

kinacelikПАВЛЕ ПОПОВИЋ

Кина и друге многољудне земље у економском узлету преузеће водећу улогу у глобалној економији


Исход специфичног кинеског пута у капитализам је успешна индустријализација земље, праћена експанзијом извоза, смањењем сиромаштва и развојем саобраћајне инфраструктуре. Дуги низ година Кина бележи високе стопе раста, са просечним годишњим повећањем БДП од 9,8 одсто. У претходне две године стопе раста су смањене на 6,5 одсто као последица спорог раста привреда развијених земаља, највећих трговинских партнера Кине и структурних прилагођавања кинеске привреде, где се нагласак даје на повећање домаће потрошње и развој сектора услуга. Процењује се да ће Кина за неколико година престићи САД (по паритету куповне, моћи већ је престигла САД).

Највећи обим међусобне робне размене Кина остварује са најразвијенијим земљама – са САД 599 милијарди а са ЕУ 577 милијарди долара (подаци се односе на 2015. годину). У оба случаја Кина бележи велики суфицит – са САД, 367 милијарди а са ЕУ 200 милијарди долара, односно дневно остварује „вишкове“ од 1,5 милијарди долара. ЕУ бележи мање дефиците због већег извоза у Кини. Требало би истаћи да се овако велики обим размене односи и на производне кооперације – увоз сировина и делова у Кину ради дораде и извоза дорађених или готових производа. Ове чињенице указују на велику међузависност привреда наведених партнера. Кина поседује велике девизне резерве, које достижу 3,7 хиљада милијарди долара, од чега је једна трећина пласирана у америчке државне обвезнице. Кина је други највећи поверилац САД. Ниједна друга земља није тако успешно попунила своје трезоре у релативно кратком времену.

Диверсификована индустријска производња – од добијања и прераде челика и обојених метала до производње аутомобила и савремених електронских уређаја – са ниским трошковима радне снаге и економијом обима, са једне стране, и, са друге, подстицајном економском политиком и плодоносном сарадњом са страним инвеститорима, омогућава експанзију извоза. У извозу учествују равноправно државне и приватне компаније. (Три од пет највећих светских компанија за производњу смарт телефона су кинеске компаније.)

ГОСПОДАРИ СВЕТСКОГ ЧЕЛИКА
Следећи примери говоре о нараслој моћи кинеске привреде. Од процењених 2.300 милиона тона капацитета за производњу челика у свету (подаци из 2015 године) Кина поседује 46, ЕУ 13 а САД само пет одсто светских капацитета. Највеће кинеске челичане су државне. У светском извозу челика Кина је учествовала са 15,3 одсто, што говори да се највећи део производње пласира на домаћем тржишту. У производњи електричних уређаја (чипови, штампана кола, мобилни телефони, таблети и стони рачунари – најмоћнији рачунар у свету је произведен у Кини, соларни панели, ветро-генератори, апарати за домаћинство...) Кина је постала светски лидер по обиму и вредности производње. У 2014. години Кина је извезла ових уређаја у вредности 595, а увезла 377 милијарди долара (овом сегменту дорадна производња за познате мултинационалне компаније има високо учешће). Вредност увоза и извоза ових уређаја је била у САД 145, односно 314, а у ЕУ 96 и 224 милијарде долара. Учешће Кине у светском извозу наведених уређаја је високих 33,2 процента, што по себи говори о снази овог сегмента кинеске индустрије. Кина је водећа земља у свету у коришћењу „чисте” енергије – око половине енергана у свету које користе обновљиве изворе се налази у Кини. У току 2015. године уложено је 100 милијарди долара у проиизводњу и уградњу ове опреме у домаће енергане. Планира се улагања у овај сегмент индустрије до 361 милијарде долара до 2020. године у складу са новом стратегијом развоја. Кина доминира такође у извозу текстила (вредност 112 милијарди долара, уз учешће у светском извозу са 35,6 одсто) и извозу конфекције (187 милијарди долара, уз учешће 38,6 одсто).

Кина је постала највећа фабрика света. Сваки становник света, од најмање до најразвијеније земље, има неки производ који носи ознаку „направљено у Кини”. Када се купи одело, хаљина или кућни апарат реномираних светских компанија, из пратеће декларације се види да је тај производ направљен у Кини. А тек колико је полупроизвода од челика, или обојених метала, или хемикалија пореклом из Кине уграђено у финалне производе из других земаља.

hongkongЕкспанзија кинеске привреде почела је крајем 70-тих отварањем граница за страна улагања у извозно оријентисану индустриску производњу. Хонгконг, са статусом аутономије у саставу Кине, постао је својеврстан мост за страна улагања. У 2015. години прилив страних инвестиција у Кину је достигао 136 милијарди а у Хонгконг чак 174 милијарде долара. Око 94 одсто страних улагања усмеравано је у производњу разменљивих добара. Кумулативно власничко учешће страних компанија у кинеској привреди је достигао огромних 1.220 милијарди а Хонгконг 1.374 милијарде долара (подаци се односе на крај 2015. године). Доласком страних инвеститора, поред недостајућег капитала за привредни развој, обезбеђиван је трансфер преко потребног технолошког и организационог знања као и канали продаје на глобалним тржиштима. Ово је било од животне важности у првим фазама развоја.

ИНВЕСТИРАЊЕ У ПРИВРЕДЕ ДРУГИХ ЗЕМАЉА
Кина је последњих година постала највећи инвеститор у привреде других земаља после САД. Године 2015. године уложила је у 184 земље 145 милијарди долара, а процењује се да ће до 2020. године уложити у преузимање одабраних компанија или изградњу нових погона у другим земљама у просеку годишње 250 милијарди долара. У 2015. години Кина је инвестирала у земље ЕУ 20 милијарди долара, од тога у Немачку, Француску и Велику Британију, девет милијарди. Интересантно је да је у периоду 2000-2015. година Кина уложила око две милијарде долара у Мађарској, 400 милиона у Македонији (фабрика текстила), 680 милиона у БиХ (соларна електрана). У свим видовима улагања, било да се ради о преузимању компанија, куповини удела или изградњи нових погона, кумулативна висина улагања државних или приватних фирми из Кине је достигла 1.010 а из Хонгконга 1.486 милијарди долара. По висини улагања у иностранству, испред кинеских су компаније из САД са 5.588 милијарди долара (у времену до краја 2015 године). Приближно је обим уложеног страног капитала у Кини изједначен са кинеским капиталом пласираним у иностранству. Ови подаци нам говоре о степену интегрисаности кинеске привреде у светске токове.

china africaПрва улагања кинеских компанија била су усмерена ка неразвијеним земљама богатим сировинама које користи кинеска индустрија, а данас се кинески капитал усмерава ка развијеним земљама у компаније са високим технологијама и оне чији производи имају већу додату вредност. Последњих година у фокусу кинеских инвеститора су производне компаније средње величине које поседују решења нових технологија или технолошки развојни центри (инвеститори за ове центре су моћне кинеске компаније Хуавеј и ЗЕТ). Кина нуди учешће од 10 одсто инвестиционог пакета од 300 милијарди евра који припрема ЕУ за оживљавање европске привреде. У оквиру програма Пут свиле, са два крака – северним преко Казахстана и Русије и јужним, комбинованим морско-копненим преко Грчке (власничко преузимање луке Пиреј), Македоније, Србије и Мађарске до осталих европских земаља – Кина намерава да у овим земљама инвестира у железничку и другу инфраструктуру као и у компатибилне индустрије које се уклапају у извозну стратегију Кине (од послова дораде и израде делова за уградњу до израде финалних производа на основу пренетих технологија у склопу комплементарних производњи за матичне компаније из Кине). Кина такође „извози” програме обновљивих извора енергије (сунце и ветар) – у 2016. години у ове пројекте је уложила 32 милијарди долара.

ЗАШТО СЕ СВЕТ УПЛАШИО КИНЕ
У првим фазама отварања према свету Кина није претстављала претњу, уклапала се у светску поделу рада у складу са компаративним предностима. Понудом јефтиних роба широке потрошње из грана лаке индустрије Кина је ушла на тржишта развијених земаља на којима су домаће индустрије биле на силазној линији конкурентности. Пенетрација производа кинеске индустрије одвијала се без очекиваних отпора, ни глас дежурних лобиста, заштитника локалне индустрије, није био снажан. Поплава разноврсних роба и ниских цена задовољавала је тражњу потрошачког друштва, стварајући привид раста куповне моћи оних слојева друштва чији су реални приходи стагнирали годинама. Од 1995. године палета кинеских извозних производа проширила се на производе црне и обојене металургије, хемијске индустрије, машиноградње и индустрије електроуређаја у количинама које су диктирале цене на светском тржишту. Експанзија извоза и развој домаће потрошње и ниски трошкови производње привлаче стране улагаче, посебно ако се узме у обзир секуларни тренд пада приноса на уложена средства у реални сектор развијених земаља.

Почетком 2000-тих, са повећањем обима извоза и ширењем асортимана понуде кинеских производа, повећавао се број малих и великих произвођача у земљама увозницама која нису могли да конкуришу кинеским произвођачима. Све је био јачи глас оних који су се залагали за ограничавање увоза из Кине, наводно због дампинг-цена или кршења других правила СТО, као што су државне субвенције, селективни кредити, пореске и друге олакшице које држава обезбеђује домаћим фирмама. Посебно су гласни били противници слободне трговине по избијању хипотекарне кризе 2008. године, када су привреде САД и ЕУ утонуле у рецесију, уз повећање броја банкротстава, посебно малих фирми, и скок незапослености. Била би бласфемија када би се неко залагао за затварање тржишта у фази успона Запада, а у опадању то постаје главна тема.

kinavssadНа мети заштитника домаће индустрије у САД и ЕУ прво се нашао увоз полупроизвода обичног и нерђајућег челика из Кине и неких земаља у развоју. За најразвијеније индустриске земље индустрија челика је стратешка делатност, на коју се наслања металски комплекс, односно производња аутомобила, беле технике, процесне опреме, електроуређаја од којих зависи запошљавање и буџетски приходи. Примера ради, према наводима Удружења европских челичана, око 320 хиљада радних места зависи од домаће производње челика. Приговори на увоз кинеског челика имају већу снагу, с обзиром да су највеће челичане у Кини у државном власништу и да у њима нема страног капитала. Прича о дампинг-ценама кинеског челика се савршено уклапа у тезе о скривеним државним субвенцијама и другим олакшицама, које нису дозвољене правилима СТО. Прошле године САД су увеле заштитне царине од 266 одсто за хладно ваљане обичне челике и 450 одсто за легиране нерђајуће челике, а потом се томе прикључила и ЕУ са нешто нижом заштитним царинама до 73,7 одсто за разне врсте полупроизвода од челика.

УВОД У ЦАРИНСКИ РАТ?
Другу страну медаље чине конзументи који јефтин челик уграђују у своје финалне производе, аутомобиле, белу технику и друге производе. Како ће они амортизовати очекивани скок цена репроматеријала? После челика, САД припрема мере за обуздавање увоза кинеског алуминијума. Увођењем високих „казнених” царина или других ограничења, заборавља се да свака акција има и реакцију. Када се Француска вехементно залагала за увођење заштитних царина на увоз кинеских соларних панела, добила је одговор: увоз француских сирева на велико кинеско тржиште, за француске произвођаче веома значајно, доведено је у питање. Да ли су ова збивања увод у општи трговински рат?

Следећи пример указује на комплексност привредне сарадње између земаља на примеру ауто-индустрије која обухвата увоз-извоз основних репроматеријала, делова и склопова за уградњу, готових производа и разне видове производне кооперације, од израде делова и склопова до њихове дислоциране уградње у некој фази израде возила или пак финалне монтаже свих склопова по спецификацији власника лиценце. Кина покрива отприлике четвртину светске производње путничких и комерцијалних возила, са производњом од 25 милиона возила, највећим делом у компанијама са мешовитим домаћим и страним капиталом (учешће страног капитала не може да пређе 50 одсто). У Кину се из ЕУ годишње увезе имеђу 650 и 700 хиљада, а извезе око 250 хиљада возила. (Кина је највећи увозник луксузних аутомобила у свету.) Поред возила, Кина производи делове и склопове у оквиру дугорочних производних кооперација. Ланац могуће сарадње се тешко покреће, а још теже раскида.

kinaglobalizacijaПитања дебаланса у робној размени се не могу решавати једностраним мерама. Ескалација „изолационизма” у САД, најснажнијој економији света, да би се заштитила домаћа индустрија, у времену када је глобализација довела до велике међузависности привреда света, може да поремети очекивани опоравак, али не и да изазове крах светске привреде. Кина и друге многољудне земље у економском узлету – Индија, Русија, Бразил, Јужна Африка, Иран и друге земље – преузеће водећу улогу у глобалној економији, уводећи нове институције и начине решавања кризних ситуација.

Наставиће се

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.