Menu
RSS

КОРЕН КИНЕСКОГ ЧУДА [3]

kinastrategijaПАВЛЕ ПОПОВИЋ

Посебност развоја Кине кретале се између уласка у светски економски систем и избегавања погубних неолибералних замки


Кинески успон до економске суперсиле је настао укључивањем кинеске привреде у светски процес глобализације, који је покренут у САД (реганомика), а преко Велике Британије (тачеризам) пренет у ЕУ. Феномен данашње глобализације је повезан са неолибералним постулатима: неограничено кретање роба, капитала, информација и људи; дерегулација финансијског сектора; приватизација јавног сектора; смањење социјалне заштите које обезбеђује држава; преноса дела суверенитета државе на наднационалне институције; пренаглашена улога слободног тржишта итд. Кина је формулисала дугорочну стратегију отварања према свету одговарајућим секвенцама промена, корак по корак. Циљеви стратегије су били: убрзани развој индустриске производње (учешће пољопривреде у друштвеном производу је данас пало на осам одсто, а индустриске производње порасло на 40 одсто); повећање запослености (годишње око 12 милиона радника, највећим делом миграцијама из нископродуктивне пољопривредне производње у секторе индустрије и услуга, незапосленост се креће око четири процента); изградња пратеће инфраструктуре; развој аутохтоног приватног сектора; стварање домаће акумулације за даљи развој (приватно и државно власништво).

Из богатог менија неолиберализма Кина је опрезно узимала оне ставке које би обезбедиле оно што је њеној привреди у датом времену недостајало: капитал, технолошко и организационо знање и канале продаје на глобалном тржишту. Све што је било у понуди, иако веома примамљиво, дорађивано је у кинеској кухињи. Ако је прихваћена либерализација тржишта, она је извођена опрезно, корак по корак, уз одговарајућу временски ограничену заштиту домаће привреде. Није прихваћен брз и свеобухватан приступ приватизацији, штавише задржано је државно власништво у стратешким сегментима привреде укључујући и финансијски сектор. Челичане, грађевинске и друге компаније у државном власништву се међусобно надмећу за позиције на домаћем или страном тржишту. Када се стабилизао домаћи банкарски систем, дозвољен је долазак страних банака. Развој самониклог приватног сектора је био брз и успешан, захваљујући предузетничком духу домаћих пословних људи и повољном пословном амбијенту, укључујући и олакшан приступ финансијским изворима.

УСЛОВИ ЗА СТРАНЕ ИНВЕСТИТОРЕ
Кинези су традиционално добри трговци, али мало се зна да је у Малезији и Индонезији, на Филипинима и Тајланду локална индустрија у породичном власништву натурализованих Кинеза, који су, бавећи се трговином, створили почетни капитал. Кинески досељеници су изградили Сингапур, једну од најразвијенијих земаља Азије. Предузетнички дух ослобођен стега државне принуде имао је значајну улогу у стварању кинеског привредног чуда.

Упркос бројним ограничењима и условљавањима, која су релаксирана протоком времена, односно јачањем локалне привреде, Кина је привлачила стране инвеститоре као земља у којој могу да се остваре надпросечни приноси на уложена средства, с обзиром на расположивост радне снаге; ниске трошкове рада; коришћење економије обима (велике производне серије) и растућу локалну тражњу широке гаме производа и услуга, са преко милијарду потенцијалних потрошача. У пакету понуде страним инвеститорима била је и квалитетна пратећа саобраћајна и друга инфраструктура као и несметани трансфери профита. Отварање граница за трговину је праћено унутрашњим реформама, стваран је амбијент за тржишно пословање свих учесника у привредном животу од компанија у државном, приватном или мешовитом власништву до локалне и државне администрације.

kinafuturistik02Следећи примери говоре о томе како су промене привредног система далекосежно сагледане, детаљно планиране и добро изведене, са најмањим стресним поремећајима привредних токова и напетостима у социјалним односима који су својствени трансформацијима привреда у државном власништву у привреде са плурализмом власништва и пословањем у измењеном амбијенту где делују закони понуде и тражње. У првим страним инвестицијама условљавано је партнерство са домаћим компанијама; постављање држављанина Кине за главног менаџера заједничке компаније; коришћење домаћих сировина и других инпута; усмеравање комплетне производње у извоз како би се заштитила постојећа домаћа производња. Већина ограничавајућих услова, али не сви, су касније уклоњени или ублажени. И даље се преферирају заједничка улагања; домаћи улазни материјали и извозно оријентисани програми. Последњих година повољан третман имају инвестиције којe уводе нове технологије, укључујући коришћење обновљивих извора енергије. (Какве би шансе за развој имале домаће фирме, односно индустрија да је у преговорима о заједничким инвестицијама у програму Застава-Фијат инсистирано на домаћој изради делова за уградњу!?)

КИНЕСКИ СОЦИЈАЛНИ СИСТЕМ
Преферисањем заједничких улагања омогућава се да профит на основу домаћих улагања и већи део пореза остаје у земљи. Избегнута је грешка многих земаља (посебно оних у транзицији са истока и југа Европе) где страни инвеститори са сто одсто власништва извлаче сву акумулацију, а често књиговодственим махинацијама без одговарајуће контроле манипулишу висином добити, односно величином пореза.

kinamoderna07Када се говори о привлачењу страних инвеститора и ниским трошковима рада у Кини, не мисли се само на мале плате, доприноси за социјално осигурање и порези су нижи. Кина је прихватила принцип осигурања и опорезивања рада развијених земаља где послодавци и запослени уместо државе сносе терет ових издвајања. Ипак је систем модификован, укључена је штедња, многи би рекли принудна штедња, што одговора и осигураницима и држави, која добија додатни извор средстава за развој. У чему је кинески систем социјалног осигурања посебан у односу на систем у нашој земљи? Кинески систем је децентрализован тако да административне области одређују висине стопа у одређеним оквирима. У Кини издвајање за пензионо осигурање је 20 одсто од бруто плате (12 одсто плаћа послодавац, а осам запослени) а код нас 26 одсто (послодавац 12 одсто, а запослени 14). Износ који уплаћује запослени у Кини иде на посебан рачун запосленог. Прикупљена средства, увећана за припадајуће камате, исплаћује се осигураницима у једнаким месечним ратама у периоду од 10 година по њиховом пензионисању (мушкарци после 60 година, а жене после 50 година старости и најмање 15 година радног стажа). Онај део издвајања за пензионо осигурања који падају на терет послодавца иде у заједничку касу, из које осигураник до краја свог живота добија пензију. Стопе издвајање за здравствену заштиту и незапосленост су приближно исте. У Кини се издвајају средства за стамбену изградњу, слично издвајањима у самоуправном социјализму, укупно 24 одсто бруто плате (по 12 одсто послодавци и запослени). Средства из овог заједничког фонда појединци могу да користе за кредитне гаранције, покриће дела камата стамбених кредита, кућне поправке и слично. Под одређеним условима ова средства се могу повући као допунска пензија. Највећа разлика се јавља код опорезивања плата: у Кини се не опорезују мале плате, а оне веће, по прогресивној скали, за разлику од нас, где се све зараде по одбитку неопорезованог дела опорезују по стопи од 10 одсто. Мања издвајања за социјално осигурање и неопорезивање малих плата (највећи део ангажоване радне снаге у Кини се налази у овој категорији) доприносе атрактивности Кине за улагања и страног и домаћег капитала.

РАЗВОЈ КИНЕСКИХ БАНАКА
Развој финансијског сектора у Кини одраз је стратегије поступних промена и дозираног учешћа страног капитала. У Кини доминирају банке у државном власништву са релативно малим бројем приватних банака са домаћим или страним капиталом. Постепено расте број банака са мешовитим власништвом где је приватни мањински у односу на већински државни капитал. Пет највећих кинеских банака по капиталу и обрту налазе се у групи 15 највећих светских банака (Банка Кине, друга по капиталу и обиму послова у Кини, а четврта у свету, отворила је филијалу у Србији). Када је успешно развила домаће банкарство, Кина је отворила врата за стране банке, ограничавајући врсте њихових услуга. У Кини послују преко својих филијала, најмоћније светске банке из развијених земаља као што су Мерил Линч и Морган Чејз (САД); Интеза Сао Паоло, Дојче банка, Париба, Беркли, Сантандер (ЕУ); Мизуки, Сумитомо (Јапан) и друге реномиране банке из наведених земаља или Хонгконга и Сингапура, њихово учешће на кинеском тржишту банкарских услуга не прелази три одсто, очекује да ће њихово учешће достићи пет одсто тек 2020 године. На отварање банке се чека три године, за сваку нестандарну врсту пословања мора да се обезбеди лиценца. Стране банке могу да поседује до 20 одсто капитала у домаћим банкама. Регулатива рада финансијских институција је строга, укључујући контролу ризика и друге аспекте пословања. За све банке постављен је лимит за обим зајмова на 75 одсто прикупљених депозита, уведени су селективни порези на одређене трансакције. Процењује се да ће Шангај до 2020 године постати међународни финансијски центар са Берзом, Шибором (кинески пандан Еурибору за међубанкарске позајмице) и великим бројем домаћих и страних финансијских институција. Јединствен кинески финансијски сектор, где најважнију улогу имају домаће банке и институције, укомпонован са отварањем према свету, створио је кинеско економско чудо.

Прихватањем Вашингтонског договоа о брзој и свеобухватној либерализацији, приватизацији и стабилизацији, земље у транзицији, за разлику од Кине су десетковале своју индустрију, посебно металски комплекс, на коме почива укупан индустријски развој; повећале незапосленост, праћену одласком образоване радне снаге; упале у спиралу стално растућих дугова са прогресијом буџетских дефицита; анхилирале домаћу акумулацију а финансијски сектор, који обезбеђује крвоток локалној привреди, препустиле страним банкама, које превасходно финансирају потрошњу, а не развој. Неопходна обнова индустрије у овим земљама, у недостатку домаће акумулације, зависи од доласка страних инвеститора који пак форсирају „номадску“ индустрију – која се лако покреће и сели у оне земље које пружају боље услове у погледу инфраструктурних прикључака или субвенција за запошљавање. Такве производње су радно интензивне, своде се на једноставне радне операције које обављају слабо плаћени радници. Изузев запошљавања, овакве производње не обезбеђује нуклеусе развоја сложенијих производа, са вишим степенима пренетог знања. Кина је превазишла дечје болести развоја лаке индустрије селективним избором шта се и колико подржава и инсистирањем на трансферима технологија и сложенијим производњама у договорима са страним инвеститорима. Реиндустријализација помоћу „номадске“ индустрије последица је погрешних стратешких одлука и пратећих економских политика из прве деценије 2000-тих. Данас одговорни за развој привреде Србије немају велики избор могућности за повећање друштвеног производа, побољшање животног стандарда грађана и смањење незапослености. Кина је показала како се избором сопственог пута, корак по корак, уз сталан успон, командно-планска привреда може успешно преобразити у тржишну привреду, задржавајући притом плуралитет власништва.

kineskabankabeogradПуноправно чланство Кине у Светској трговинској организацији, које би требало да се потврди ове године, значиће признање да кинеска привреда тржишно послује, поштујући строга правила ове међународне организације, посебно она која забрањују државне субвенције и разне видове нефер пословања. Правила такође забрањују једнострано увођења мера протекционизма, без сагласности осталих чланица. Овакав вид протекционизма наносио је велике штете извозно оријентисаној кинеској привреди.

Крај у следећем наставку

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.