Menu
RSS

КОРЕН КИНЕСКОГ ЧУДА [4]

kinafuturistik03ПАВЛЕ ПОПОВИЋ

Кина је прва у историји света постала једна од водећих економских сила мирним путем, без испаљеног метка


Неолиберализам има „уграђене” системске грешке које протоком времена изазивају кризе са продуженим дејством. Хипотекарна криза из 2008. године, када су државне интервенције спасле од колапса распојасани финансијски сектор најмоћније светске привреде, показао је сву немоћ саморегулације тржишта те основне поставке нове догме. Стагнација раста друштвеног производа, све већа доходовна неједнакост, повећање задужености држава и становништва, раст незапослености, посебно младих, појава прекаријата са временски ограниченим запошљавањем и низ других аберација у развијеним земљама Запада указују на нужност радикалних промена. Уместо суштинских промена, политичке елите ових земаља, подржане светским финансијским институцијама, упорно инсистирају на мерама штедње, које највише погађају широке слојеве друштава, а не и оне најбогатије. У исто време, велика средства се улажу у наоружање и обојене револуције за смену непоћудних режима и устоличење система либералне демократије. Са кризом Запада појачава се страх од Русије и њене самосвојствености. После председничких избора у САД, изгледа да је почасно место архинепријатеља намењено Кини. Први индикатор ће бити ширење страха од економски и војно моћне Кине путем медија и инструисаних експерата по обрасцу развоја русофобије. САД су несрећне ако немају спољних непријатеља, а Кина ако нема пријатеља. Могућа стигматизација Кине може успорити, али не и зауставити развој Кине.

Претње новиизабраног председника САД да ће увести „казнене” царине за кинеске производе, представљају, по свој прилици, само примамљива предизборна обећања. Свака батина има два краја: напуштање принципа слободне трговине, односно покретање трговинског рата између две међусобно испреплетане економски најснажније привреде света нанео би огромне штете не само овим земљама већ и целом свету, а посебно ЕУ, која је alter ego протектора са друге стране океана. (Добар пример представља увођење санкција Русији, које су нанеле велике економске штете ЕУ.)

ТИХИ РАТ САД И ЕУ ПРОТИВ КИНЕ
Тихи рат против Кине већ је покренут увођењем високих царинских стопа за увоз одређених врста полупроизвода челика у САД и ЕУ. Саставни део напада на Кину су наводне експертске анализе о тешкоћама кинеске привреде (неликвидност и презадуженост кинеских компанија, дискриминација малих приватних у односу на велике државне фирме, неодрживост курса домаће валуте и слично) са циљем да се изазову паничне реакције инвеститора. Појаве бекства капитала кинеске власти су у корену сасекле ограничавањем девизних трансакција и одбраном курса јуана. Што се тиче повећања царина, Кина је најавила као меру одмазде могућност повећања пореза за компаније пореклом из земаља које ограничавају увоз из Кине. У оптицају су и друге мере. Велики број компанија из САД и ЕУ остварује велике профите, послујући преко ћерки фирми регистрованих у Кини или Хонгконгу, и оне ће прве платити високу цену неодговорних политика према Кини.

sadvskinaНе треба сметнути с ума да је Кина после Јапана највећи поверилац САД. После судске одлуке да породице погинулих у терористичком нападу на Трговински центар у Њујорку имају право на одштету, Саудијска Арабија је одлучила да више не купује америчке обвезнице петро-доларима. Какву би само панику на светским берзама изазвала Кина када би применила исте мере, истовремено почела масовно да продаје америчке обвезнице и да инсистира да долар више не буде подлога за међународне робне трансакције. Шта би се десило са доларом?

Какве би последице настале повратком дислоцираних проиводњи, на чему инсистира Трамп? Колико би коштали ајфони ако би се производили у Америци? Уместо 500 долара, њихова цена би највероватније била већа од 2.500. Слично је и са рачунарима, најк патикама, апаратима за домаћинство и низом других производа, америчких или европских фирми чија је производња у целости или делом пресељена у Кину или друге земље, тзв. профитне рајеве. Запад увезе годишње око 600 хиљада аутомобила из Кине, већином модела познатих произвођача. Како зауставити ову лавину без обостраних последица? Какав би удар био на “заштићену” индустрију САД и ЕУ уколико би Кини било ускраћено чланство у СТО, што би омогућило САД или ЕУ да по својој процени примењује ванредну заштиту свог тржишта, а Кина као одговор применu правило око за око, зуб за зуб, односно учини исто за увоз из тих земаља или по дампинг ценама потисне са тржишта трећих земаља производе од челика, обојених метала, базне хемије до бројних готових производа пореклом из ових земаља?

МОЋ КИНЕ ДА ОДГОВОРИ НА МЕРЕ САД
Кина има акумулирана средства за овакву врсту рата, односно субвенционисање извоза, што је по правилима СТО строго забрањено. Фабрика из САД Тесла на тржиште је избацила револуционарни електромобил са одличним перформансама по цени од 30 хиљада долара за најјефтинији модел. Да ли ће нека кинеска фабрика, пошто Кина искључењем из СТО не мора да поштује права интелектуалне својине, покренути производњу копиране верзије истог модела по цени од 10 хиљада долара? Како је Кина освојила производњу ракета за избацивање сателита у космос, направила невидљиви авион, изградила носач авиона и највећи радио-телескоп у свету, у стању је да произведе и врхунски електромобил или неки други врхунски производ за софистиковано светско или домаће тржиште.

Нови председник САД може да убеди неке од америчких компанија да обуставе операције у Кини, али никако све. Глобализација је довела до велике међузависности привреде света, те једнострани потези нису могући. Настали проблеми у сфери трговине и прекограничних улагања могу једино да се решавају преговорима уз обостране уступке. Кина се залаже за такав приступ.

Кина је почела да примењује стратегију преоријентације своје привреде ка бржем развоју сектора услуга (могућност већег запошљавања – у просеку један запослен у индустрији доприноси друштвеном производу као три запослена у сектору услуга); повећању домаће потрошње уз смањење извоза – тражња за индустриским производима из Кине у развијеним привредама споро расте уз претходно поменуте ризике могућих ограничења увоза; увођењу нових енергетски ефикасних технологија које смањују загађење и потрошњу увозних енергената; увођењу технологија знања. Ту су улагања у другим земљама, међу којима се високо котира Србија са изградњом нових погона прераде челика у Смедереву; производњом струје из обновљивих извора енергије; преузимањем и модернизацијаом постојећих погона од топионице и рудника бакра Бор, преко производње каблова Светозарево, ваљања и пресовања бакра и легура Севојно, до производње теретних вагона у Краљеву или Смедереву, будући да је за обновљену пругу потребно 10-15 хиљада теретних вагона за превоз контејнера из луке Пиреј.

sidjinpingsmederevo01Највећи изазов се јавља по достизању одређеног нивоа развоја са смањењем стопа раста када стварна и прикривена незапосленост постају проблем друштва. Захваљујући развоју индустрије и експанзији извоза, односно робусном повећању друштвеног производа, у Кини је годишње око 12 милиона особа оба пола прелазило из нископродуктивне пољопривредне производње у динамични сектор индустријске производње. Бржим развојем сектора услуга може се апсорбовати део популације од 80 милиона у руралним срединама који су, условно речено, на листама чекања за нове послове.

ИЗАЗОВИ БРЗОГ РАЗВОЈА
Изазов развоја је такође дихотомија аутоматизације (примене робота и уређаја са вештачком интелегинцијом), која захтева посебне вештине мањег броја опслужиоца и старих технологија са масовним запошљавањем приучених радника. Без успешне модернизације технолошких процеса не могу се одржати тржишне позиције, а старе технологије са екстензивним запошљавањем полако и неумитно нестају. Као што је Кина успешно извела индустријализацију земље, тако ће и овај процес преображаја своје привреде успешно да изведе без већих застоја и могућих криза.

Талас индустријализације са прљавим технологијама црне и обојене металургије, производње хемикалија и масовним коришћењем расположивог локалног енергента угља довео је до критичног загађења ваздуха, земљишта и речних токова. Загађењу ваздуха у градовима доприноси и велики број возила. Пример Јапана указује на једно од могућих решења. Производњу од два милиона тона сировог алуминијума, која троши велике количине електричне енергије и загађује животну средину, Јапан је дислоцирао изван земље. Поред загађења, индустријализација је повећала зависност привреде Кине од увозних примарних и секундарни сировина (између 80 и 90 одсто секундарног алуминијума, бакра, цинка, олова сакупљеног у ЕУ иде на претапање у кинеске топионице). Нa првом месту борбе против загађења и смањења увозне енергетске и сировинске зависности је увођење чистих технологија са већом енергетском ефикасности и мањим утрошком сировина (смањење учешћа базних у односу на прерађивачке индустрије, посебно оне које користе технологије „знања” и дају производе високе додате вредности). У Кини се већ масовно користе двоточкаши на електро-погон, а може се очекивати у датим околностима и продор у развоју и коришћењу електромобила.

kinabuducnostУ поређењу са Великом Британијом у 19. и САД у 20. веку, које су снагом оружја достигли и одржавали примат водећих сила, Кина је прва у историји света постала једна од водећих економских сила мирним путем, без испаљеног метка. Вешто користећи неутољиву жеђ светског капитала за профитом и широм отварајући врата за кретање роба и капитала, Кина се двосмерно умрежила у светску привреду, најављујући своју доминацију у 21. веку. Ниједан изазов на путу напретка света од геополитичких демаркација до оживљавања и развоја светске привреде, реконструкције финансијских и осталих институција, решавања климатских промена, масовнијег коришћења обновљивих енергетских ресурса и убрзања технолошких промена неће моћи да се решава без учешћа Кине.

Крај

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.