Menu
RSS

ГЛОБАЛНЕ ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ И СРБИЈА У СВЕТСКОМ ЛАНЦУ ПРОИЗВОДЊЕ

vucicsi00ИВАН РИСТИЋ

Мултивекторска спољна политика постепено даје резултате у економији, али је стабилност неопходна како би се очували позитивни правци


Промене које у глобалној економији добијају на убрзању сналажење малим економијама чине тежим, јер од њих захтевају специфичне врсте одговора на више нивоа прилагођавања. У случају Србије историјске дилеме, наслеђени проблеми и специфичан положај чине значајну варијаблу која представља тег на ногама потенцијалног развоја. Како би се добро позиционирали у светском производном ланцу, неопходно је ослободити се економских митова, вратити се провереним развојним рецептима и пажљиво перципирати све сложеније глобалне трендове. Србија је „од илузије и вере у освајање хармоничног светског поретка“ до потпуне пропасти научила да селективни државни интервенционизам и „трка надоле“ не дају адекватне резултате, а да митови о корелацији животног стандарда и чланства у некој наднационалној организацији и слободној трговини као универзалном „леку који доприноси развоју“ не решавају суштинске проблеме једног друштва.

На будућу економску позицију Србије утицаће две групе фактора – спољње и унутрашње окружење. Измештање динамике економских кретања и високих стопа раста на исток, са једне, и најављени протекционизам унутар Тријаде, са друге стране, уз неизвесна очекивања у погледу опоравка, не дају разлога за оптимизам. Кључни политички ризици по економски развој биће неизвестан крајњи исход Брегзита, санкције Русији, дешавања на Блиском истоку и будућност иранског нуклеарног договора, док би за Србију одговоре требало тражити у локалној равнотежи снага и њеном потенцијалном нарушавању. Спор раст земаља еврозоне праћен поражавајућим растом стандарда у новим чланицама (само 1-5 одсто) доводе у питање ниво привлачности даљег евроинтегративног тока. Неопходно је искористити нарастајући протекционизам и нову-стару трговинску конкуренцију на релацији САД-ЕУ за изналажење што боље позиције у свим будућим трговинским аранжманима.

ЕРА ЈЕФТИНОГ НОВЦА НЕЋЕ ТРАЈАТИ ВЕЧНО
У фокусу инвеститора биће централне банке, док ће у фокусу свих осталих бити политичке одлуке. Може се очекивати да ће централне банке одржавати ниске референтне каматне стопе како би подупрле економски раст, што би Србији као нарастајућем тржишту требало да допринесе. Свеж инвестициони капитал чека да буде искоришћен у сувереним фондовима богатства иако највећи део у недемократијама, што би Србију могло да натера на директне погодбе. На крају, исход евроинтегративног процеса у погледу економског развоја суштински није пресудан. Важно је искористити добити придруживања за снажнији економски раст и сустизање развијенијих земаља, коришћење минималних стандарда за заштиту конкурентности домаће привреде, а добити Берлинског процеса за унапређење инфраструктуре.

vucickina00На унутрашњем плану је у најскоријем року неопходно начинити прве кораке у смеру постепеног ослобађања финансијског система од de facto двовалутног начина функционисања. На тај начин би се он учинио отпорнијим на екстерне шокове, а национална валута путем независне монетарне политике централне банке озбиљним средством подстицања извоза. Обарање референтне каматне стопе уз додатно стимулисање конкуренције у банкарском сектору омогућило би снажнији раст кроз јефтиније задуживање привреде. Очекивано укрупњавање банкарског сектора захтева благовремене владине мере усмерене на подстицање конкуренције. Са друге стране, да FED подигне референтне каматне стопе, очекује се бар још два пута у току године, што ће смањити могућност Србије да се јефтино задужује у доларима. То је први знак упозорења да ера јефтиног новца неће трајати вечно. Неопходно је напустити популистичку фискалну политику и усмерити је на страну која има мању еластичност тражње, уз њено постепено релаксирање када се за то стекну адекватни услови. Иако се усталио тренд инфлације испод доње границе инфлационог циља, неопходно је водити рачуна о инфлационом коридору и држати је у задатим оквирима. Јавни сектор посматран кроз однос перформансе – ниво јавне потрошње Србију позиционира на европско зачеље, а да су департизација и транспарентан систем бенчмаркинга једини лек који би могао да допринесе развоју. Охрабрујуће извозне тенденције и више страних инвестиција него у земљама региона додатно ће погурати раст БДП у времену које предстоји.

ЗАВИСНОСТ ОД ПОЛИТИЧКИХ ЗБИВАЊА
Речено микроекономским речником и посматрајући Србију као недељиви економски ентитет, наша понуда је недовољно еластична, док је тражња екстремно нееластична. Спољнотрговинска везаност за земље чланице ЕУ и енергетска за Руску Федерацију диктирају услове економског опоравка и представљају значајне полуге за политичко условљавање. Уколико се томе дода енергетска варијабла у виду односа Запад-Русија, имамо „класичан случај потрошача и снабдевача који су једнако зависни један од других“. Са друге стране, еластичност понуде је могуће додатно унапредити. Држава посматрана као бренд са јасним планом развоја усаглашеним са конкурентским предностима, дефинисањем простора на економском и геостратешком тржишту, и уважавањем важних фактора код одабира инвестиција (потенцијал за раст, ефекат преливања, стартна позиција и прилив технологија) може да буде одлучујућа у том контексту. Чињеница да половину светске производње челика творе Кинези западну конкуренцију чини неодрживом на дуги рок. Уколико се има у виду прогнозиран раст цене челика за 4,5 одсто, јасно је да ће наша производња у власништву Кинеза бити све конкурентнија. Ипак, утицај будућег повећања продуктивности на радну интензивност позива на опрез. Економски опоравак на растућим тржиштима као што је Русија, повећаће цене пољопривредних производа за око два одсто. Фокус на воћарство и повртарство, као гране које остварују веће приносе уз субвенције у виду технологије, морају бити опредељење креаторима економске политике у Србији. У области високих технологија, у којој се Србија добро сналази, постоје недовољно искоришћене нише са снажним потенцијалом раста. Више од трећине компанија на свету имаће пројекат internet of things у овој години, приходи од cloud платформи и услужног софтвера порашће за 23 одсто, док ће развој апликација порасти за половину. Такође, ракетна технологија је науноснија област трговине оружјем, и расте по стопи од пет одсто годишње. Уз коришћење перспективе која се указала и улагања у проширење производних капацитета за етаблиране производе наменске индустрије, извоз ове гране би могао да премаши милијарду евра. Мала отворена привреда каква је Србија мора да диверзификује свој раст и субвенцијама подстакне само оне области које су извозно оријентисане и дају висок ниво позитивних екстерналија како би у оштрој међународној конкуренцији имала чему да се нада.

vucickinaputinМултивекторска спољна политика постепено даје резултате у економији, али је стабилност неопходна како би се очували дефинисани позитивни правци. Ипак, зависност економије од политичких збивања, уз нарастајуће протекционистичке тенденције, осетиће се и у Србији. Српски економски брод мора да има бржи одзив на глобалне трендове и утврди своје дугорочне приоритете кроз дефинисање циљева и мерљивих критеријума за њихово остварење. Унутра би требало да да резултате у виду ефикасног и правичног система, који подстиче креативност и предузетнички дух, са недвосмислено дефинисаним власничким правима, а да споља буде конкурентан и прилагодљив убрзано мењајућим усливима. За Србију је најважније да, уместо што тежи да јој неко „поклони рибу“, напокон „научи да пеца“. Тада можемо очекивати све добити које једно просперитетно друштво може да пружи својим грађанима.

______________
Библиографија:

• Аспекти глобализације, Београд: Београдска отворена школа, 2007.

• Булатовић, Гордана, „Ближи се крај јефтином задуживању“, Нова економија, Београд: март 2017.

• Цевоводи – политика и моћ, Београд: Европски покрет у Србији, 2010.

• Чанг, Ха Ју, „Како су моћни заиста постали моћни“, Le monde diplomatique – српско издање, април 2017.

• Економист – Свет у 2017, Нови Сад: Color Media Communications, 2016.

• Јакшић, Миомир, Макроекономска анализа, Београд: Центар за издавачку делатност Економског факултета, 2011.

• Јоксимовић, Љубинка, Бајец, Јуриј, Савремени привредни системи, Београд: Центар за издавачку делатност Економског факултета, 2010.

• Менкју, Грегори, Принципи економије, Београд: Центар за издавачку делатност Економског факултета, 2008.

• Николић, Горан, Здравковић, Мирослав, „Да ли тржиште ЕУ има алтернативу“, www.politika.rs (преузето 17.4.2017)

• Розен, Харви, Јавне финансије, Београд: Центар за издавачку делатност Економског факултета, 2009.

• Turning points – Свет и Србија 2017, Београд: The New York Times, Недељник, 2016.

• www.doingbusiness.org

• www.theglobaleconomy.com

Есеј је настао у оквиру програма „ПолитиКАС“ Београдске отворене школе и Центра за изградњу капацитета

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.