Menu
RSS

НОВА УЛОГА СРБИЈЕ И МАЂАРСКЕ НА ГАСНОЈ МАПИ ЕВРОПЕ

orbanvucic02ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ

Београд и Будимпешта ће морати да издрже притисак Брисела и антируских политичких кругова у Вашингтону

Према информацијама којима располажемо, у скорије време ће даљи напори антируских санкција постати предмет нових дискусија у вођству ЕУ. Под изговором „обезбеђења јединства ЕУ“ и користећи у својству „методолошке основе“ санкцијски законски пројекат који је разматран у Сенату САД, Брисел покушава да натера све земље чланице организације да се сагласе са даљим подривањем сарадње са Русијом. Акценат ће бити стављен на увлачење нових земаља у „санкцијски рат“, пре свега из региона Балкана. Прво место у одговарајућем списку заузима Србија, чије привлачење на своју страну антируске снаге у ЕУ изгледа сматрају „питањем части“.

Међутим, социјално-економски и финансијски подаци по појединим земљама региона Централне и Источне Европе сведоче о једном: антируска политика неизбежно води до губитака од више милијарди и до деградације националне привреде и спољне трговине. Као пример може послужити и земља попут Мађарске, која је релативно стабилна на социјално-економском пољу.

Астрономска сума у износу од 6,7 милијарди евра за Мађарску већ представља губитак у националној економији као резултат „рата санкцијама“ Брисела против Москве. За тај период од 2014. године Русија се са списка трговинских партнера Мађарске спустила са другог на 14. место. Међутим, још важније за мађарску социјално-економску ситуацију је то што је управо током 2014. године наступио прелом у динамици развоја националне економије. Док је Мађарска у том тренутку демонстрирала један од највећих показатеља темпа раста у Европи – 4 одсто БНД, оон је већ у 2015. години пао на 3,1, а 2016, према подацима Централне статистичке управе Мађарске, на 2 одсто БНД. За компензацију губитака од антируских санкција Мађарској ће бити потребно „много година“. „Ми смо у том периоду изгубили многе могућности и нама су потребне најмање три године да поново уђемо у форму“, сведочи мађарски министар за економске везе са иностранством Петер Сијарто, који је допутовао у Москву ради учешћа у раду међувладине комисије за економска питања. „Са економске тачке гледишта, санкције су се показале неефикасним“, истакао је он, имајући у виду економску штету за сопствену земљу.

ВАЖАН КОРАК БУДИМПЕШТЕ
Узгред, и сам законски пројекат за пооштравање антируских санкција, представљен у Конгресу САД, такође је директно усмерен против интереса Европе, па тако и у области европске безбедности. „Тај законски пројекат је пре свега мотивисан унутарполитичким разлозима“, истиче Кирстен Вестфаљ, стручњак за енергетику немачког фонда Наука и политика: „Реч је била о томе да се обузда председник Доналд Трамп. Он је већ под јаким притиском, а сада има још мању слободу деловања да крене усусрет руским интересима. Мене узнемирава што су у тој одлуци Сената санкције против Русије повезане са санкцијама против Ирана. Казне ће се такође односити и на европске фирме, то јест на фирме из земаља које сарађују са САД. У том пројекту се отворено говори о радним местима у САД и о америчким економским интересима“.

Енергетска безбедност – то је управо област узајамног деловања са Русијом у којој се антируски курс Брисела посебно деструктивно показује, и то са тачке гледишта интереса европских земаља. И уопште није случајно то што у овом тренутку земље Централне и Источне Европе, без обзира на моћан притисак Европске комисије, полажу основне наде у овој области на продубљавање партнерства са Москвом – у том смислу у контексту прикључења инфраструктури руских гасовода.

sijartomilerПрема подацима из пословних кругова, мађарска влада је већ постигла прелиминарни договор са руским Газпромом о наставку гасовода Турски ток преко Бугарске и Србије у Мађарску. То мора да се догоди до краја 2019. године – то јест, до момента када ће прорадити и друга „извозна“ грана гасовода, која доводи гас до дистрибутивног центра на граници Турске и Грчке. Према речима Петра Сијарта, ова маршрута је „реалнија“ него маршрута преко Румуније или Хрватске.

Претпоставља се да ће Мађарска кроз гасовод Турски ток добијати око осам милијарди кубних метара гаса годишње – другим речима, земља ће моћи да повећа увоз руског гаса за 30 одсто. Током 2016. године извоз руског гаса у ту земљу износио је 5,7 милијарди кубних метара.

СРБИЈА НА ПУТУ МАЂАРСКЕ
У оквирима радног сусрета који је одржан у Москви 5. јула између председника Управе Газпрома Алексеја Милера и Петера Сијарта две земље су потписале и енергетски „ред вожње“. Документ предвиђа испуњење „низа догађаја усмерених на развој гасно-транспортног система Мађарске“. Поред тога, у присуству Милера и Сијарта био је потписан Меморандум о узајамним односима између Газпром експорта и мађарске компаније Hungarian Gas Trade Ltd., којим су прецизиране намере Москве и Будимпеште о наставку дугорочне сарадње у области доставки руског гаса у Мађарску.

vucicputin04Прикључење Мађарске инфраструктурним пројектима гасовода Турски ток имаће кључно значење и за балканске земље, у првом реду за Србију. То ће дозволити Београду да повећа своју тежину на регионалној енергетској карти и добије допунске енергетске и финансијске могућности на плану куповине и транзита руског гаса. Међутим, Београду и Будимпешти ће за то бити потребно да издрже притисак Брисела и оних политичких кругова у Вашингтону које никако не задовољавају ни политичка ни економска узајамна делатност европских земаља са Русијом.

 

Фонд стратешке културе

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.