Menu
RSS

ТРАНСФОРМАЦИЈА КИНЕСКО-ПАКИСТАНСКОГ ЕКОНОМСКОГ КОРИДОРА [1]

kinapakistan03Ф. ВИЛИЈАМ ЕНГДАЛ

Шта кинеско-пакистански пројекат заправо подразумева и зашто је он за Индију био као објава рата

У мају 2017. премијер Индије одбио је да учествује на оснивачком састанку амбициозне Иницијативе појас и пут (BRI), мреже брзих железница и дубоководних лука широм евроазијске копнене масе. Као званични разлог наведено је то што је Кина са својим суседом и дугогодишњим савезником Пакистаном почела изградњу Кинеско-пакистанског економског коридора (CPEC) без консултовања са Индијом. Изјава премијера Модија и индијске владе изгледала је као да је CPEC увод у кинеску декларацију о намери инвазије на Индију. Стога вреди размотрити шта кинеско-пакистански пројекат заправо подразумева.

Кинески председник Си Ђинпинг је 2015. објавио да је потписан билатерални споразум са пакистанском владом о изградњи мреже која би повезала Кашгар, град на далеком северозападу земље у кинеској провинцији Синјанг која граничи са Монголијом, Русијом, Казахстаном, Киргистаном, Таџикистаном и, наравно, Пакистаном. Пројекат CPEC, дуг 3.200 километара, улази у Пакистан кроз неколико инфраструктурних артерија у белуџистанском Гвадару, на Арапском мору, близу границе са Ираном.

Као интегрални део пројекта BRI, CPEC је стратешки коридор – један од шест главних коридора у овом тренутку – великог кинеског инфраструктурног подухвата на какав се никада у историји није одважила ниједна држава. Широм Пакистана граде се мреже електрана, аутопутева и нових лука. Када је председник Си Ђинпинг 2015. први пут најавио CPEC, помињана је сума од 18 милијарди долара за руднике угља у Пакистану и 10 милијарди за изградњу нових модерних аутопутева, док би остатак отишао на изградњу лука и железница. Нова дубоководна лука коју су Кинези изградили у Гвадару на Арапском мору је кључ целог пројекта. Од званичне најаве до овог тренутка вредност CPEC је нарасла на процењених 62 милијарде евра, што је огромна инфраструктурна инвестиција у једну од најсиромашнијих економија Азије.

Пажљивији поглед у различите пројекте Кинеско-пакистанског економског коридора открива најсвеобухватнији инвестициони подухват у турбулентној историји Пакистана од када је лорд Маунтбатен 1947. године поцепао Индију на две државе – муслимански Пакистан и доминантно хиндуистичку Индију – и потом се одмах пензионисао као последњи британски управник Индије, који је иза себе свесно оставио буре барута препуно геополитичких тензија и конфликата.

ЕНЕРГИЈА У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ
Важан део кинеско-пакистанског економског коридора је решавање озбиљног проблема са недостатком струје широм Пакистана. CPEC позива на стварање 17 приоритетних енергетских пројеката. Један од њих је термоелектрана на угаљ Сахивал, 1,7 милијарди долара вредан најсавременији суперважни пројекат за снабдевање угљем, ниске емисије штетних гасова и високих перформанси. Постројење је еколошки усклађено са високом термичком ефикасношћу како би се осигурала ниска потрошња горива, позната и као „чист угаљ“. Производња електричне енергије почела је у јулу са укупним капацитетом од 1.320 мегавата (MW) из две јединице од по 660 MW. Изградњу су на себе преузеле кинеске државне компаније Хуненг Шандонг, Шандонг руји сајенс и Технолоџи груп, а све је завршено шест месеци пре рока.

Две јединице у Сахивалу, у провинцији Панџаб, већ су смањиле електрични дефицит Пакистана за 25 одсто, што је велики подстицај економском капацитету земље.

Намера је да CPEC до 2019. достигне капацитет за генерисање електричне енергије од 12,134MW, а то ће много допринети развоју пакистанске економије. Тренутно, судећи по пакистанском министру за воду и струју Мухамеду Јунисдаги, цео Пакистан има капацитет за генерисање електричне енергије од 20.000 MW, што значи да ће за мање од две године пакистанска економија у том погледу свој капацитет увећати за више од 60 одсто. То није мало побољшање, већ квалитативни искорак.

kinapakistan01Нова постројења ће бити комбинација угљаних електрана са ниском емисијом штетних гасова и хидроелектрана, уз мали допринос соларних и ветроелектрана. Већи део новог капацитета електричне генерације биће у пакистанској провинцији Синд, која на западу граничи са Балуџистаном, на северу са Панџабом, на истоку са индијским државама Гуџарат и Раџастан и на југу са Арапским морем. У провинцији Синд, која ће добити 5.580 MW нових електрана, налази се Карачи, највећи град и финанијски центар Пакистана. У Синду се налази велики део пакистанске индустрије и две комерцијалне луке – Лука Бин Касим и Лука Карачи.

Што се тиче остатка eнергетске мреже CPEC, Панџаб ће добити 2.940 MW, Балуџистан 1.620 MW, Азад Јаму и Кашмир 1.124 MW, а Хајбер-Пахтунва 870 MW.

АЗАД КАШМИР И ГИЛГИТ-БАЛТИСТАН
У Азад Џаму и Кашмиру, обично називаном Азад Кашмир, нова хидроелектрана Нелум-Џелам, односно „трк реке“, преусмераваће воду из реке Нелум у електрану на реци Џелам. Тако ће бити додато значајних 968 KW електричне енергије. У овом тренутку је завршено око 96 одсто електране, која би у јануару 2018. требало да буде пуштена у погон. Финансирана је од стране Нелум-Џелам хидропауер компани, пореским приходима, обвезницама, обезбеђеним позајмицама од конзорцијума кинеских банки и банки са Блиског истока. Пакистанска влада је изградњу електране и каснију изградњу бране са резервоаром за воду поверила кинеском конзорцијуму CGGC-CMEC (Гежуба група и Кинеска национална компанија за увоз и извоз машина). Када овај пројекат буде завршен, региону ће обезбедити потребну електричну енергију, као и складиштење воде и наводњавање пољопривредног земљишта.

УН и друга међународна тела Азад Кашмир и суседни Гилгит-Балтистан називају „Пакистански део кашмира“. Британци су свесно избегли да нацртају границе на Кашмиру јер им је одговарало да преко те отворене ране одржавају трење између Индије и Пакистана. Гилгит-Балтистан је de facto деценијама део Пакистана будући да се налази у делу Кашмира који је под његовом контролом. Међутим, овај сукоб и чињеница да услед географске нужности Кинеско-пакистански економски коридор пролази кроз Азад Кашмир и Гилгит-Балтистан је формални разлог што је Модијева влада одлучила да бојкотује кинеску Иницијативу појас и пут, највећим делом на штету економских интереса саме Индије.

Огромни хидроенергетски потенцијали прелепог брдовитог Гилгит-Балтистана – региона којем је Пакистан 2009. дао ограничену аутономију – су импресивни. Гилгит-Балтистан има преко 1.800.000 становника и у њему се налази пет од 14 планина са преко 8.000 метара надморске висине.

kinapakistan02У септембру 2009, четири године пре званичне најаве кинеског Новог пута свиле, како је иницијално назван, Пакистан је са Народном Републиком Кином потписао споразум о изградњи бране од 7.000 MW на Бунџију у Гилгит-Балтистану. Уз све веће проблеме са водоснадбевањем широм Пакистана, некад изоловани Гилгит Балтистан постаје стратешки важан за будућност Пакистана, као и за Јужну, Западну и Централну азију као трговински, водени и нафтни коридор између пакистанске луде Гвадар и кинеског Синјанга.

Наставиће се

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.