Menu
RSS

ЏЕК МА И МАРКСИЗАМ

dzekma04КЕЈЛЕБ МОПИН

Кинески пут просперитета креиран је у дисциплинованом друштву, на врху чије агенде је увећање просперитета свих људи

Светски познати оснивач Алибабе може да буде и извршни директор и милијардер, али речи које широм света понавља садрже ехо Карла Маркса, Владимира Лењина и Мао Цетунга. Неистренираном уху можда је тешко да то идентификује, али никог не би требало да изненади што је овај рок-стар кинеске централно-планске економије у добрим односима са дубоко идеологизованом владајућом партијом. За оне који су у стању да проникну у суштину, назнаке марксистичке теорије могу се пронаћи у читавом технолошком оптимизму, који Ма негује.

ИСТОРИЈСКИ МАТЕРИЈАЛИЗАМ
Многи људи отворили су комунистички Манифест очекујући да се пред њима отвори пример идеалног уређења света. Ипак, Карл Маркс и његови партнери веома су мало писали о његовој природи. Уместо тога, фокус Марксових разматрања је на филозофским концептима дијалектичког и историјског материјализма. У суштини, марксизам је разумевање светске историје као померања унапред кроз борбу да се достигне виши животни стандард и постигне већи ниво продуктивности.

Џек Ма је на Валдајском дискусионом клубу у октобру жестоко критиковао оне који су на стварање интернета реаговали са страхом. Он је рекао: „Док други људи брину, ми покушавамо да пронађемо начине да одагнамо бригу“. Он је све у публици подсетио на многе страхове који су се везивали за појаву аутомобила. „Ако бисмо се потрудили да будемо маштовитији и креативнији, осећали бисмо се много боље“, рекао је.

У време индустријске револуције 19. века Марксова перспектива била је иста. Док је критиковао капитализам, Маркс је поздравио рађање индустријске економије и земљотрес социјалних револуција, које су уништиле феудализам. Маркс је видео да су крај кметства и рађање индустријске радничке класе, односно пролетаријата, претходили великом продору технологије као огромном скоку унапред.

Џек Ма је присутну публику упозорио на потенцијалну опасност коју са собом носи технолошки прогрес. Он је отишао тако далеко да је истакао да су и Први и Други светски рат пратили технолошке скокове.

У том контексту Ма је указао на потребу разумевања Марксовог концепта прекомерне производње и опадајуће стопе профита. Заиста, и Првом и Другом светском рату су претходили економски падови и периоди депресије, а ова тешка времена била су директан резултат технолошког прогреса.

У Капиталу је Маркс изложио разумевање да власници фабрика и бизниса константно траже начин да револуционизују средства за производњу, како би добра производили ефикасније него икада пре. У процесу креирања јефтиније и ефикасније производње, потрошачка моћ радника опада. То коначно доводи до закључка да заступљеност технолошког напретка креира масовно сиромаштво. Марксисти широм света описали су политички развој који је довео до два светска рата као одговор на економску кризу креирану хиперпродукцијом.

Упркос овом злокобном упозорењу, чини се да Ма жели да скрене пажњу на потенцијално другачији исход компјутерске револуције. Маркс је 1848. године закључио да индустријска револуција радника своди на „додатак машини“. Ма 2017. године каже: „Раније смо правили људе налик на машине, а данас правимо машине по узору на људе“.

dzekma02Он сматра да би систем образовања у потпуности требало да буде измењен рађањем технологије базиране на подацима (Data Technology; прим. прев), која ће заменити информационе технологије. Према његовом мишљењу, стварањем технологије базиране на подацима нестаће оно што он назива „глупи послови“ – послови у којима људска бића потискују своју интелигенцију. У новој економији људска креативност мора да буде ослобођена да ради оно што машине не могу, јер „машине немају душу“.

„НЕ G-20, НАМА ТРЕБА G-200“
Слично као Карл Маркс, Џек Ма није противник глобализације. Управо супротно, баш као што је Маркс радио у 19. веку, он поздравља раст глобалне економије као корак унапред и тим поводом каже: „Кад светска трговина стане, свет је стао“.

Међутим, иако он није критичар глобализације као концепта, говорио је против неуравнотежености светске економије. Описујући неправедну природу глобалног тржишта, Ма је рекао да је „20 одсто држава успело, док 80 одсто нема никакве шансе“.

Овде се Ма директно супротставља глобалистичком наративу, који подржавају присталице неолиберализма. „Глобални југ“ не постаје богатији као резултат трговине са Европом и САД. Реформе усмерене на либерализацију тржишта и продор ММФ и Светске банке не развијају неразвијене државе. Трговинске политике које заступају западни лидери немају оне ефекте које су личности попут Милтона Фридмана и Џефрија Сакса тврдиле да ће имати.

Ове речи Џека Ма ехо су Лењиновог разумевања светске економије пред руску револуцију. То је виђење света које разуме да најбогатије земље света усмеравају ствари у своју корист, тако да 20 одсто њих може да настави да се богати попут монополиста, док 80 одсто осталих остаје сиромашно и постаје све сиромашније, као заробљеници потрошње. То се поклапа са Лењиновим концептом „империјализма као највишег стадијума капитализма.“

Ма се не противи глобализацији, али инсистира да она мора да промени своју структуру. Његовим речником речено, „не треба нам G-20, него G-200“. Његове речи су у сагласности са кључним циљем кинеске спољне политике, пројектом Један појас један пут, а који је намењен извлачењу сиромашних земаља из сиромаштва изградњом инфраструктуре. Док наставља ширење свог присуства у неразвијеним деловима света, Кина својим трговинским партнерима гради брзе железнице, болнице и укључује их у образовне програме. Како те земље постају богатије, богатија постаје и Кина, јер има више економија са којима би трговала. Модел глобализације која доноси корист за обе стране је велики контраст у односу на корпоративни монополизам који постичу Лондон и Волстрит.

Ма тврди да би мултиполарност требала да буде добродошла, а да би земље уместо међусобних сукобљавања требало да заједнички раде на решавању глобалних проблема. „Непријатељ би требало да буде сиромаштво“, објаснио је.

ИСТОРИЈА МАРШИРА НАПРЕД, СА ИЛИ БЕЗ ТЕБЕ
„Технолошка револуција долази, и нико је не може зауставити“, упозорио је Џек Ма своје слушаоце. Он им је скренуо пажњу да не буду само свесни историје већ и да буду њен активни део. „Млади људи не желе да буду само информисани, они желе да буду укључени“.

dzekma03Његовим злокобним упозорењем да технологија напредује без обзира на наше страхове, а уз њу и друштво, подсетили смо се револуционарног есеја Мао Цетунга Извештај о покрету сељака у провинцији Хунан. У том есеју Мао упозорава да су сељаци у стању револта против својих земљопоседника и да би кинески комунисти истовремено требало да им се придруже и да их предводе у њиховом обарању. Мао је написао: „Када су људи у покрету, можете да им се супротставите, можете да будете иза њих гестикулирајући и критикујући и можете им стајати над главама“.

Ово је усијало полемику унутар вођства кинеске комунистичке партије, које су у то време садржале мноштво Маових цитата. Мао је упозорио своје лидере да ескплозиван напредак може да изазове непредвидивост: „Само једна варница је довољна да запали велику ватру.“

Када је Мао записао ове речи 1926. године, са истим истовремено оптимистичким и опрезним тоном којим Џек Ма наступа данас, Кина је била дубоко сиромашно аграрно друштво. Данас, предвођена политичком организацијом коју је Мао створио, она је друга економска сила света.

„ПРИЈАТЕЉСКО ОКРУЖЕЊЕ ЗА БИЗНИС“
Док неки од милијардера очекују да о себи мисле као о човеку који је створио сам себе и да ламентира над владиним уплитањем у економске односе, чини се да је перспектива Џека Ма у потпуности супротна.

На Валдајском дискусионом клубу у Сочију Ма је похвалио напоре кинеске комунистичке партије кад је питан за мишљење о историјском 19. конгресу, који се у исто време одржавао у Пекингу. Он је говорио о томе како је антикоруптивна кампања под називом Масовна линија (Mass Line; прим. прев.) покренута од стране Си Ђинпинга добар корак у правцу „чишћења пословног окружења“ и претварања Кине у „пријатељски оријентисан простор за пословање“.

Заиста, они који марксистичку идеологију разумеју на поједностављен начин могу да исмевају чињеницу да би милијардер попут Џека Ма ишта имао са њима. Исти људи би се смејали и идеји да је Кина социјалистичка, када постоје многе приватне компаније, а многи људи су се обогатили.

Међутим, чувена изрека Денг Сјаопинга каже да „социјализам није сиромаштво, а да богатство значи славу“, а те речи су ехо Марксовог разумевања историјског материјализма. Историја напредује уз иновације и изузетност људи, а када се капитализам проширио, ирационална тежња за профитом омета даљи напредак.

dzekma01„Социјализам са кинеским карактеристикама“ је еволуирао у економију која је 700 милиона људи извукла из сиромаштва. У Кини 21. века једна особа сваког дана постане милионер. Да, богатство доноси славу, али све ово богатство у Кини није створено ирационалном похлепом и себичношћу. Кинески пут напред ка увећању просперитета и богатства креиран је у дисциплинованом друштву, предвођеном снажном политичком организацијом на врху чије агенде се не налази увећање просперитета неколицине, већ просперитета свих људи.

Кејлеб Мопин је политички аналитичар и активиста из Њујорка. Студирао је политичке науке на колеџу Болдвин-Волас. Био је инспирисан покретом „Окупирајмо Вол Стрит“ и био укључен у њега

Превео ИВАН РИСТИЋ

 

New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.