Menu
RSS

НОВА РУСКО-КИНЕСКА ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА

rusijakinamongolijaФ. ВИЛИЈАМ ЕНДГАЛ

Овај развој нове економске географије у земљама Евроазије у оштром је контрасту са оним што Вашингтон ради од 2001. године

Велика руска рударска компанија Норилск никл 8. новембра је објавила да је почела операције у Бистринском, новом најсавременијем руднику у близини града Чита, у руском Забајкалском крају. Занимљиво у вези са овим пројектом је учешће Кине, као и чињеница да су пре четири године огромне резерве бакра, злата и магнетита Бистринског биле потпуно неразвијене и неприступачне за било које тржиште. То је један од примера трансформације целокупне економске географије Евроазије, која се одвија у склопу блиске сарадње Русије и Кине, нарочито у оквиру кинеске Иницијативе појас и пут, раније познате као Нови економски пут свиле.

Комплекс за рударство и прераду Бистрински је пројекат вредан 1,5 милијарди долара чије укупне рудне резерве се процењују на 345 милиона тона. Огромни пројекат је у заједничком власништву Норилск никла – највећег светског произвођача никла и паладијума и једног од највећих произвођача платине и бакра – затим Фонда за природне ресурсе CIS (руског фонда за природне ресурсе који је основао Владимир Потањин) и кинеског Хајленд фонда. Нови рудник налази се на око 400 километара железницом од границе са Кином на руском Далеком истоку.Учешће Кинеза није изненађење. Кина је највећи светски увозник бакра и већина нове рударске производње ће ићи ка Кини. Кинеска Иницијатива појас и пут (BRI), у склопу које се гради хиљаде километара нових високобрзих железница широм Евроазије, ствара огромни раст тражње за бакром, као и челиком и жељезном рудом. Нови руски рударски пројекат подразумева изградњу потпуно нове инфраструктуре путева, железничких шина и огромне инфраструкутре у нетакнутој дивљини. Рудник, највећи приватни пројекат на руском Далеком истоку, достићи ће пуни капацитет 2019. године.

ПРЕМОШЋАВАЊЕ РЕКЕ АМУР
Још један пример трансформације економске географије, која се одвија између Русије и Кине, је изградња моста на реци Амур, или Хејлунгђанг, како је зову Кинези. Нови мост ће повезати Кину и Русију на крајњем североистоку Кине, у области Харбин. Како бисте стекли представу о огромним пространствима највеће земље на свету (Руске Федерације), мост на реци Амур је неких 1.000 километара источно од новог кинеско-руског рудника бакра код Чите.

Нови мост, који би требало да буде отворен 2019, дугачак је више од два километра и представља велику инфраструктурну карику која ће олакшати железничку и друмску трговину између руске Јеврејске Аутономне Области и кинеске провинције Хејлунгђанг. Главна непосредна корист од новог моста биће економски транспорт жељезне руде из рудника Кимкан у Јеврејској Аутономној Области, који је у власништву компаније IRC Limited из Хонг Конга. Железничка пруга ће имати и стандардну (ширине 1.435 mm) и руску (1.520 mm) шину, а саобраћај за аутомобиле и камионе одвијаће се у две траке.Изградња моста почела је у 2016. години, након неколико година преговора и превазилажења дугогодишњег неповерења између кинеских и руских партнера. Мост ће бити повезан са џиновском Иницијативом појас и пут, тако омогућавајући интеграцију саобраћаја у Кинеско-монголско-руском економском коридору (CMREC) Новог економског пута свиле. Амурски мост ће повезати Хејхе са Благовјешченском, градом на руском Далеком истоку и административним центром руске Амурске области у којој се спајају реке Амур и Зеја. Мост ће потом успоставити везу са руском Транссибирском железницом и Владивостоком, главном руском комерцијалном луком на Тихом океану.

amurmostМост између Хејлунгђанга и Благовјешченска биће под надзором руско-кинеске фирме Heilongjiang Bridge Company, која је основана у Кини марта 2016. године, док је њена подружница у Русији основана шест месеци касније.

КИНЕСКО-МОНГОЛСКО-РУСКИ ЕКОНОМСКИ КОРИДОР
На састанку у Душанбеу 2014. године кинески председник Си Ђинпинг, руски председник Владимир Путин и председник Монголије Цахијагин Елбегдорџ договорили су се да креирају Кинеско-монголско-руски економски коридор (CMREC) који је постао један од шест приоритетних коридора кинеске Иницијативе појас и пут и први мултилатерални план сарадње који је остварен у склопу BRI. CMREC ће кинеску Иницијативу појас и пут повезати са руским предлогом Евроазијске уније и монголским програмом Степски пут, који промовише регионалну економску интеграцију. CMREC има две кључне саобраћајне артерије; једна се протеже од кинеског региона Пекинг-Тјенцин-Хебеј до Хохота и даље до Монголије и Русије, а друга се пружа од кинеског Даљена, преко Шенјанга, Чангчуена, Харбина и Манжуна, до руске Чите, места новог руско-кинеског бакарног пројекта.

КИНЕСКО-РУСКЕ БЕЗДОЛАРСКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ
У септембру су се председници Кине, Русије и Монголије договорили о ближој сарадњи у овласти енергетских и минералних ресурса, високих технологија, индустријске производње, пољопривреде и шумарства, као и о ширењу трговине услугама и сарадње у образовању, науци, технологији, култури, туризму, медицинској нези и области интелектуалне својине. Ово обећава велику трансформацију региона који спаја три земље, а који је због хладноратовских тензија остао озбиљно неразвијен и изолован.

На истом састанку, који је 7. септембра одржан у склопу трећег Источног економског форума у Владивистоку, Кина је најавила стварање фонда од 15 милијарди долара за финансирање будућих економских регионалних пројеката са Русијом. Кинески вицепремијер Ванг Јанг поручио је да ће инвестиције бити усмерене у индустријску производњу, експлоатацију ресурса, инфраструктуру, пољопривреду и туризам.

rusijakinamongolijaekonomskikoridorТо се догађа након јулске посете Сија Ђинпинга Москви, током које су две земље потписале низ споразума о економској сарадњу, укључујући стварање новог 10 милијарди долара вредног кинеско-руског Фонда за инвестициону сарадњу који ће руским пројектима обезбедити јуанско финансирање, укључујући и оно у склопу Иницијативе појас и пут и Евроазијске економске уније. Један пројекат у кинеском Хајану позива на улагање 500 милијарди долара (у јуанској противвредности) у развој индустријских и иновационих паркова, високотехнолошких медицинских услуга, туризма, социјалне инфраструктуре, културе и уметничких иницијатива као приоритетних области. Хајан је главна инфраструктурна капија кинеског Поморског пута свиле.

Осим тога, Руско-кинески развојни фонд ради на огромном пројекту на бившем аеродрому Тушино, северозападно од Москве, који ће садржати и пословни парк Ростек сити, 15.000 станова, школе и клинике укупне вредности 1,5 милијарди долара (у рубаљској противвредности). Развој укључује руску државну корпорацију Ростех као једног од кључних закупаца и руску инвестициону компанију Ви холдинг као извођача радова.

Додатни уговори потписани су између руских и кинеских инвестиционих фондова – укључујући Russian Export and FRC International – о покретању трговинског пројекта по имену Дакаитаова, што на кинеском значи „отворити Матрјошку“ (матрјошка или бабушка је традиционална руска дрвена играчка која се састоји од лутки које се расклапају, и унутар којих се налазе мање лутке; прим. прев.). Циљ пројекта је промовисање додатног раста и извоза органских и еколошки чистих руских пољопривредних производа на кинеско тржиште.Штавише, Кина је добила дозволу од Русије да у Москви – преко кинеске ICBC банке – нуди услуге поравнања у јуанима. Тиме су Кина и Русија суштински заобишле доларски ризик у међусобним економским инвестицијама.

Овај развој нове економске географије широм земаља Евроазије у оштром је контрасту са оним што Вашингтон ради од 2001. године. Судећи по новој студији Института Ватсон са катедре за међународне и јавне односе Универзитета Браун, Вашингтон је потрошио запањујућих 5,6 билиона долара на ратове у Авганистану, Ираку, Сирији и Пакистану од 2001. године, више него тродупло више од онога што је Пентагон тврдио у званичним проценама.

rusijakinaekonomija01Замислите да су уместо тога САД потрошиле 5,6 билона на трулу инфраструктуру у коју је потребно уложити осам билиона долара за реизградњу друмова, железница, хидроелектрана и електричних мрежа; замислите какав би то био подстицај за амерички народ и цело човечанство. Или замислите чак мирољубиву сарадњу САД са руско-кинеским развојем Евроазије; каква би то била добитна комбинација за цео свет.

Ф. Вилијам Ендгал је саветник за стратешке ризике, предавач, дипломирани политиколог са Универзитета Принстон и аутор бестселера о нафти и геополитици

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.