Menu
RSS

ТУРСКА, ИРАН, РУСИЈА И ИНДИЈА ИЛИ ВЕЛИКА ЕВРОАЗИЈСКА ИНТЕГРАЦИЈА

rohaniputinerdogan00ПЕПЕ ЕСКОБАР

Пацификована Сирија је кључ економске интеграције Евроазије кроз енергетске и транспортне везе

Владимир Путин, Реџеп Тајип Ердоган и Хасан Рохани прошле среде у Сочију одржали су састанак како би разговарали о Сирији. Русија, Турска и Иран три су најмоћнија играча у преговорима у Астани, где вишеструка примирја, сама по себи, тешка за имплементацију, полако али сигурно еволуирају ка крајњем циљу, политичком решењу.

Стабилна Сирија је круцијална за све стране укључене у евроазијске интеграције. Како је Asia Times писао, Кина је јасно ставила до знања да ће пацификована Сирија евентуално постати чвориште новог Пута свиле, познатог као Иницијатива појас и пут (BRI), базираног на некадашњем процвату послова малих трговаца који су вршили размену између Јивуа (град у источној Кини; прим. прев) и Леванта.

Удаљавајући се од константе проблема мира и рата, просветљујуће је посматрати како Турска, Иран и Русија играју у преклапајућим верзијама економске интеграције бизниса везаног за Евроазију и/или BRI.Много тога мора да има везе са енергетском и транспортном повезаношћу између железничких мрежа и брзих железничких пруга у будућности, и оним што сам у раним двехиљадитим описао као „гасоводистан“ (Pipelineistan).juznaazijagasovodi
Цевовод Баку – Тбилиси – Џејхан, чијем је договору посредовао покојни Велика-Шаховска-Табла-Бжежински, био је главни енергетско-геополитички удар Клинтонове администрације, поставивши челичну пупчану врпцу између Азербејџана, Грузије и Турске.

АНКАРА НА ИСТОКУ
Сада следи железница Баку – Тбилиси – Карс (BTK) – коју на сва звона представљају Ердоган, азербејџански председник Илхам Алијев, грузијски премијер Гиорги Квирикашвили, а и круцијално важни казахстански премијер Бакитзан Сагинтајев и узбечки премијер Абдула Арипов. Уосталом, овде се ради о интеграцији Кавказа у Централну Азију.

Ердоган је заправо отишао још даље: BTK је „важан ланац у новом Путу свиле, који има за циљ повезивање Азије, Африке и Европе“. Нови транспортни коридор конфигурисан је као важно евроазијско чвориште, које не повезује само Кавказ са Централном Азијом већ, посматрајући ширу слику, и ЕУ са западном Кином.

BTK је само почетак, с обзиром на дугорочну стратегију кинеске изградње брзе железнице од Синкјанга, преко Централне Азије, све до Ирана, Турске, и, разуме се, дестинације снова – ЕУ. Ердоган јасно може да види како се Турска стратешки позиционирала да би профитирала од тог пројекта.btk

Разуме се, BTK није сам по себи суштинско решење. Друге тачке повезивања између Ирана и Турске ће се појавити и други интерконектори у оквиру BRI добиће на брзини у наредних неколико година, као што је Евроазијски копнени мост (Eurasian Land Bridge) преко обновљене Трансибирске железнице и ледене верзије морског Пута свиле: северне морске руте преко Арктика.

Оно што је посебно интересантно у случају BTK је интерконекција „гасоводистана“ са Трансанадолијским гасоводом (TANAP), која доводи природни гас са огромног азербејџанског гасног поља Шах Дениз-2 до Турске и евентуално ЕУ.

Турски аналитичар Ћемил Ертем наглашава да „баш као TANAP, железница не повезује само три земље већ је једна од кључних трговинских и транспортних рута у Азији и Европи, посебно имајући у виду казахстанске и туркменистанске луке. Она повезује централну Азију са Турском помоћу пројекта Мармареј у Истанбулу и преко каспијског региона. Поред Јужног гасног коридора, који представља кичму TANAP, он ће такође повезати луке у Јужном кинеском мору са Европом преко Турске.

Није ни чудо што се BTK сусрео са екстатичним пријемом широм Турске, или би требало да кажемо оном што је некада било познато као Мала Азија. Графички се оцртава да се Анкара окреће Истоку кроз увећану трговинску размену са Кином, као и новим кораком у изузетно комплексној стратешкој међузависности Анкаре и Москве; централноазијски „станови“, упркос свему, спадају у руску историјску сферу утицаја.

ИНДИЈСКИ WIN-WIN
Додајмо томе и руску продају противракетног система С-400 Анкари, која је у току, и руски и кинески интерес да Турска приступи Шангајској организацији за сарадњу као пуноправна чланица.

Упоредимо сада удар у виду BTK са једном од напетих сапуница – иранско-пакистанско-индијским коридором (IPI), који је раније назван „цевоводом мира“. IPI је оригинално био замишљен да повеже југоисточни Иран са северном Индијом преко Балуџистана, преко пакистанске луке Гвадар (сада кључног чворишта Кинеско-пакистанског економског коридора). Бушова и Обамина администрација учиниле су све како би спречиле IPI да уопште буде изграђен, играјући уместо тога на ривалски TAPI (Туркменистан – Авганистан – Пакистан – Индија), који би заправо пресецао ратну зону источно од Херата у Авганисану.

TAPI би евентуално могао бити изграђен кад га Талибани не би пресецали (управо то је била тврдња прве Клинтонове администрације пре 20 година – право транзита). У последње време Русија је појачала улог у игри, са Гаспромом, који је привукао Индију да постане партнер у изградњи TAPI.

Међутим, онда је стигло недавно саопштење руског министра енергетике Александра Новака: Москва и Техеран ће потписати меморандум о разумевању о изгради 1.200 километара дугог гасовода од Ирана до Индије, који ће се звати – II. Гаспром ће паралелно са тим инвестирати у неистражена иранска гасна поља дуж руте.Поред чињенице да је Гаспром однео велику победу проширивши свој домет у Јужној Азији, кључна ствар је пројекат који неће бити оригинални IPI (заправо IP), где је Иран већ изградио потез до границе и понудио помоћ Исламабаду да изгради свој потез (потез који ће бити санкционисан од стране САД). Гаспромов пројекат ће бити подводни цевовод из Персијског залива у Индијски океан.

Са позиције Њу Делхија, ово је апсолутно win-win ситуација. TAPI остаје кошмарни предлог, а Индији је потребан сав гас који може да добије, и то брзо. Под претпоставком да нова Трампова администрација задржи досадашњу „индо-пацифичку“ реторику, Делхи је сигуран да неће бити ошамарен санкцијама зато што склапа послове са Ираном и Русијом.Још један кључан развој ситуације који је произашао из Путинове недавне посете Техерану (идеја проистекла из BRI) је изградња железничке везе између Санкт Петерсбурга на Балтичком мору и луке Чабахар близу Персијског залива. Чабахар је кључно средиште индијског одговора на BRI – морска рута која је повезује са Авганистаном и Централном Азијом, заобилазећи Пакистан, повезана на Транспортни коридор север-југ (INSTC), чији су кључни актери Иран, Индија и Русија, заједно са државама Кавказа и Централне Азије.

modirohaniНе треба вам прогностичар како бисте видели у ком правцу ветар дува широм Евроазије: у правцу интеграција, и то до крајњих граница.

Превео ИВАН РИСТИЋ

Asia Times

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.