Menu
RSS

IN MEMORIAM: ИГОР ШАФАРЕВИЧ (1923-2017) ИЛИ СТУБ ИСТИНЕ

igorsafarovic02ДРАГОСЛАВ БОКАН

Не постоји књига у новијој историји Русије која је имала такву важност као његова Русофобија из 1982. године


Умро је у 94. години математичар, академик, светски признати научник, али и прави апостол обнове руске идеје с почетка 80-тих – Игор Ростиславович Шафаревич.

Не постоји књига у новијој историји Русије која је имала такву важност као његова Русофобија из 1982. године. После ње и у вези с њом појавило се стотине важних књига директно израслих испод Шафаревичевог духовног шињела. Од Солжењицина и Иље Глазунова (Распета Русија), па до тада веома младог Дугина и његовог круга сапутника и сарадника, сви су активно реаговали на ову „књигу епохе“, којом је Шафаревич изрекао завршну реч на суђењу свим мрзитељима и непријатељима његове вољене Русије.

После ове студије – издате и у српском преводу – ништа више није било нити је могло бити исто. Али да почнемо испочетка...

Игор Шафаревич је са само 17 година живота завршио студиј математике, са 19 магистрирао и са 23 докторирао и већ почео да предаје на Московском универзитету). Са 35 година био је академик, а ускоро и добитник највећих научних и државних награда и признања. Решио је и неке до тада нерешиве задатке (Галуа) и теорије, с истом лакоћом као када је још у основној школи писао озбиљне студије о теорији бројева.

ПУТ КА ПРАВОСЛАВНОЈ РУСИЈИ
Током богате научне каријере, прекинуте због политичких разлога (након његове обимне студије о историји социјалистичког погледа на свет), Игор је постао жива легенда руске и светске науке – енглески, немачки, италијански и амерички академик, добитник почасног доктората Париског универзитета и још толико других јавних потврда значаја свега што је урадио – али и јавни заступник и чувар руске традиције и православне вере, можда најугледнији и најнеочекиванији од свих.

Као да је први део његовог живота и сав тај научни углед и постојао само да би што јаче и уверљивије могао да стане у одбрану васкрслог и благовесног Христовог учења и суштаственог значаја руског националног идентитета. У време када су биле забрањене и Велика и Света Русија – он је бранио обе, објашњавајући како се оне никако и ни по коју цену не смеју делити и раздвајати.

Имајући овако значајног научника и интелектуалца, генијалног математичара на својој страни, православна Русија је добила велику подршку и (до његове смрти) верног савезника. То је било и пресудно за толике Игорове младе и духовно радознале савременике и колеге, а пред њим и са њим „у игри“ нико није могао тек тако да скрнави Цркву, исмева Бога, презире и вређа Русију (Андреј Сињавски ју је звао „кучком“), па ма ко он био, колико год био популаран и можда важан.

igorsafarovic03То је био Игор Шафаревич, прави витез вере у смутним временима владавине Брежњева и Андропова (њиховог „дављења религијских слобода“ и системског „прогона рускости“).

Један али вредан. Неустрашив и непоколебљив, бескрајно образован научник са дубоком вером у себи, са којим нико није могао да се игра и провоцира га уобичајеним глупостима о „земљи као равној плочи“ и спорној „Дарвиновој теорији еволуције“. Ако су Лудвиг Витгенштајн и Карл Попер могли да без пардона одбаце сваку вредност несрећној Дарвиновој (по њима, „ненаучној“) тези, и то са високо подигнутом обрвом у знак негодовања што уопште морају да тако нешто коментаришу, колико ли је тек све то било смешно и беспредметно једном дубоко религиозном и озбиљном човеку и научнику попут Шафаревича?

НАУЧНИК СА ДУШОМ СТАРЦА
И сам је годинама и деценијама стајао на бранику Олтара и Отаџбине, без попуштања и узмицања. Попут својих вршњака из рата са Немцима, ни он није био спреман да крајњи резултат својих (често невидљивих) битака види кроз вишеструку бројчану надмоћ противничке стране и песимистичке прогнозе о „сигурном поразу“ својих маловерних сабораца. Тврд као стена, наоружан својим формулама и дубинским познавањем најстарије од свих наугора, речит и по природи борбен и ведар, Игор је био истинска „тврђава и стуб Истине“, по моделу и наслову чувеног дела Павла Флоренског (још једног подједнако значајног научника и теолога, историчара и књижевника из совјетских и богоборачких времена).

„Ко издржи до краја, спасиће се!“, обећава нам и храбри нас ова чувена јеванђељска максима, чија је најбоља, жива илустрација управо московски и руски научник са душом старца из Оптине пустиње. А и Игорово средње (очево) име нас одмах подсећа на најчувенијег Растислава српске историје – нашег изабраника принца Растка (у монаштву Саву) Немањића...

На крају, већ у дубокој старости, Шафаревич је држао изванредно занимљива предавања (наћи ћете их на www.pravoslavie.ru) на духовном семинару у чувеном Сретењском манастиру, где је и одржано хришћанско опело над упокојеним телом овог истрајног чувара вере православне.

igorsafarovic01Беседу је одржао наш искрени српски пријатељ, отац Игњатије Шестаков, а Игор је сахрањен у оном делу Новодевичјег гробља (Тројекуровскоје) где су и последње адресе неколико не баш најузорнијих Руса (Ане Политковскаје, Бориса Њемцова, Василија Јосифовича Стаљина...) да се и после смрти његова успомена и даље бори са онима који припадају злогуком, сабласном именику његове упозоравајуће Русофобије.

Желим му живот вечни и рајско насеље, а Богу нека је на свему слава и хвала.


Фејсбук профил Д. Бокана

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.