Menu
RSS

МАСОНИ И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ (ОДЛОМЦИ ИЗ РОМАНА) [5]

aneksijabihДРАГАН КОЛАРЕВИЋ

Анексија БиХ ујединила је сршске масоне и Светомир Николајевић се вратио у ложу „Побратим“, чији је оснивач био


Пуковник Српске војске Павле Хорстиг опоравио се и поново присуствује састанцима ложе „Побратим“. Његове године, војничко искуство и масонски углед одредили су га да буде посредник између два најзначајнија масона у Србији: Светомира Николајевића (на слици испод) и Ђорђа Вајферта (на другој слици испод). Они су били у спору око улоге слободних зидара у Мајском преврату (29. мај 1903. по старом календару) и одговорности за убиство краља и краљице. Брутално убиство последњег Обреновића и његове супруге изазвало је револт у тадашњој Европи, нарочито у монархијама, на дворовима. Најстрожи у осудама су били Енглези, који су тражили да се „краљеубице“ строго казне. Њих је осуђивао и Светомир Николајевић тражећи њихову одговорност. Због тога је дошао у сукоб са Ђорђем Вајфертом. Каква је била њихова улога у Мајском преврату, у промени династије, промени спољне и унутрашње политике и историјске судбине Србије – биће детаљније објашњено у глави VIII.

Ложа „Побратим“, 29. април 1908. год.

Пошто је отворена конференција, Јован Алексијевић је узео реч.

Јован Алексијевић: Данас имамо да расправимо једно питање, за нас и нашу ложу од великог значаја, а то је питање: што не долази на наше радове брат Ђорђе Вајферт?

Павле Хорстиг: Да би се знао прави узрок томе, посетио сам брата Ђорђа Вајферта, питао сам га зашто не долази, а он је одговорио отприлике овако: вама је, без сумње, познато да сам ја кроз неки заверенички лист осумњичен као завереник. Ја сам тада одмах тражио од брата Светомира Николајевића, као председника друштва за легално решење завереничког питања, да он ту вест оповргне. Он ми је обећао да ће то учинити, али ни до данас не одржа своје обећање. Према томе, брат Вајферт налази да, докле год буде био под таквом сумњом, њему нема места у ложи, а ако се та сумња са њега спере, он ће долазити.

Јован Алексијевић: Шта ми треба да предузмемо, те да се брат Ђорђе Вајферт опере или да се докаже да је заиста завереник?

Павле Хорстиг: Тако је текао разговор између мене и брата Вајферта. Ја се надам да ће брат Светомир преко новина то објаснити.

Манојло Клидис: Шта ћемо да радимо онда ако брат Светомир не учини што је обећао?

Јован Алексијевић: Мислим да бисмо ми требали да одредимо једног делегата који би отишао до брата Светомира и да га замоли да он ту вест оповргне. Ако он то не учини, онда смо ми дужни да дамо сатисфакције брату Вајферту.

Петар Шрепловић: Страшно је човека осумњичити да је умешан у убиство. Али, кад то сумњичење долази од једног брата, онда је он дужан да то оповргне или докаже. Мислим да је брату Вајферту више стало до тога како о њему у овој ствари мисле његова браћа него како мисли профани свет.

Јован Алексијевић: Брат Светомир Николајевић, и као државник, и као новинар, и као политичар, и као књижевник, има ваздан начина да ту ствар поправи, па да брату Вајферту да сатисфакцију на који хоће начин.

Павле Хорстиг: Предлажем да брат Петар Шрепловић оде до брата Светомира и да с њим ту ствар расправи на најподеснији начин. Да ли се слажете?

(предлог је прихваћен)

Београд, пред анексиону кризу, 1908.

Наратор: Човек од поверења Николе Пашића Дамјан Бранковић, тајни саветник за спољнополитичка и војна питања премијера и радикалског лидера, имао је пословне и посебне везе са утицајним људима у тадашњим водећим европским државама. Једна од тих веза била је са директором севернонемачког Лојда из Бремена Фон Пилисом.

svetomirnikolajevic(Сцена – кабинет Николе Пашића. Личности: Никола Пашић, Фон Пилис, Дамјан Бранковић), време пре 20. јула 1908.

Пашић: Изражавам велико задовољство, овај, што могу да вас упознам и поздравим.

Фон Пилис: Такође, господине председниче, ви сте већ политичка легенда и ван граница Србије.

Пашић: То, овај, претерују. Штампа, овај, новинари претерују. Мандат у Србији кратко траје.

Фон Пилис: Ви сте лидер странке која је пресудно утицала да на престо дође садашња династија. Ви сте трећи пут председник владе, и то три мандата под две супротстављене династије.

Пашић: Ето, овај, шта се све мени догађа, како ме судбина, овај, шиба. Био сам ја, овај, премијер и министар. А био сам и на смрт осуђен. Па сам био и у затвору, овај.

Фон Пилис: То је доказ да се прилике мењају великом брзином. У Србији је све у променама, у покрету.

Пашић: Већ сто година.

Фон Пилис: Ваљда је то због тога што се држава ствара, мења, проширује...

Пашић: Једино бих себе, овај, похвалио, јер сам одабрао неке добре сараднике. Као што је, овај, господин Дамјан Бранковић.

Дамјан: Тачно је, ја сам саветник господина Пашића, али само за економију и трговину са иностранством. Као што сам рекао, ја се у политику не мешам. О политичким питањима расправљајте са господином премијером.

Пашић: То, овај, значи, да Фон Пилис има државничку, политичку поруку?

Фон Пилис: Долазим из Беча. Из поверљивих, добро обавештених кругова добио сам поруку да ће за шездесету годишњицу доласка на царски престо Фрање Јосипа бити извршена анексија Босне и Херцеговине. Као рођендански поклон дариваће му Босну и Херцеговину.

Пашић: Са све Србима? О томе, овај, овај, нема ни говора. То не може да се деси.

Фон Пилис: Ја вам, господине председниче, доносим проверену и крајње поверљиву информацију. Вест коју сам вама донео још није стигла ни до Берлина.

Пашић: Аустроугарска је добила право на окупацију Босне, овај, орочено, на 30 година. Тај рок сада истиче. То је одређено на Берлинском конгресу.

Фон Пилис: Они се неће обазирати на обавезе које су прихватили 1878. на Берлинском конгресу.

Пашић: Не питају се, овај, само они. Ту су и Турска, која има право на Босну после истека тог рока. А још важнији је став Русије. Мени су Руси дали гарантије да неће доћи до анексије.

Фон Пилис: Ја вас молим да ово што сам вам рекао пажљиво размотрите. Ову информацију у Србији знате само ви и Дамјан Бранковић. Молим вас да тако и остане. У поверењу ћу вам рећи да ја доносим и специјалну поруку за масонску ложу у Србији.

Пашић: Хвала вам, и будите уверени да анексије неће бити.

Наратор: До анексије, насилног, оружаног припајања Босне и Херцеговине Аустро-Угарској дошло је 5. октобра 1908 (по новом календару) Тада Никола Пашић није био председник владе. Међутим, тада први пут постаје министар иностраних послова Србије Милован Миловановић. У наредне четири године он ће играти велику улогу на међународној сцени и, према многим оценама, он је највећи дипломата у историји Србије. Анексија је изазвала бурне реакције у Србији, владала је ратничка атмосфера. Али, да би се боље разумео историјски контекст „анексионе кризе“, морају се имати у виду неки догађаји из прошлости.

Масонска ложа „Побратим“, Београд, 20. септембар 1908.

Јован Алексијевић: Драга браћо, да ли има нешто ново по питању односа браће Ђорђа Вајферта и Светомира Николајевића?

djordjevajfert 660x330Спира Калик: Са браћом је обавио разговор брат Павле Хорстиг пре летњих ферија. Све је тада померено за јесен.

Манојло Клидис: С обзиром да је изјавио да не може да дође на рад пре ферија, мислим да би било добро да га позовемо на рад.

Јован Алексијевић: Предлажем да брат Павле Хорстиг позове брата Ђоку Вајферта. Да ли се слажете, дајте ми знак одобравања...
(Браћа одобравају)

IX
Рукопис Јована Лукића за серију „Дамјан“ (РС3-28)
(Масонска ложа „Побратим“ 29. септембар 1908)

Наратор: Општем отпору да се прихвати политика свршеног чина и Србија лиши претензија да уједини оне крајеве изван њених граница у којима живе Срби придружили су се и српски слободни зидари. На седници ложе „Побратим“ од 29. септембра 1908. године њен старешина Јован Алексијевић покренуо је питање о анексији Босне и Херцеговине овим речима:

Јован Алексијевић: „Драга браћо! Још нису ни спране мрље од крви, у коју је пре тридесет година умочила своје канџе незајажљива црна орлушина, а данас, гле, где нам у свом зверском кљуну односи два најдрагоценија и највеличанственија алем-камена из поносне круне Србинове.

Да. Двема најкултурнијим и још неослобођеним областима српским, чији синови читавих тридесет година стењу под непријатељским игом, натакнут је данас тешки џелатски синџир о врат с намером да се придави.

Тридесет је пуних година како наша јадна браћа у некада поносној Босни чаме окована. И, уместо да их огреје сунце слободе и самоопредељења, ено их сада на ивици мрачног политичког гроба њиховог.

Крвник је наш и њихов на помолу постигнућа својих намера; он већ ампутује најбитнији дамар из нашег националног организма – Херцег-Босна и Шехер-Сарајево умиру.

Све да нисмо Срби, све да нисмо браћа по крви и вери, осећања наша у преголемом болу нашем не могу после тих грозних догађаја остати индиферентна, јер смо људи, јер смо слободни зидари.

Слободни зидари потпомажу слободу свију народа. Слободни зидари проповедају уједињење свих нација без изузетка. Слободни зидари гоне тиранију, долазила она озго или оздо. Слободни зидари, помоћу свог циркла и правоугаоника, одмеравају сваком по правди, сваком по заслузи.

И, према томе, не завапити из гласа за својом браћом у тренутку њихове политичко-националне пропасти, значило би: оглушити се о своје слободнозидарске задатке, о свој завет, о своје свете идеале, о свој образ.

Стога мислим да ћу бити тумач осећања свих присутних и одсутних српских слободних зидара ако предложим: да, под теретом неисказаног бола за насилно присвојеном Босном и Херцеговином, унесемо у данашњу архитектонску таблу оправдан протест наш против овог грубог и нечовечног насиља, па да ту таблу пошаљемо Симболичкој Великој Ложи Угарске, као протест свију српских слободних зидара, као протест свију часних и поштених Срба.

А вас, браћо моја драга, молим и преклињем да свак у свом профаном кругу чини и учини све, колико до њега стоји, како бисмо, појединце и сви укупно, припомогли онима који су за то позвани, или који се тога подухвате да се лепа Херцег-Босна ослободи овог освајача, те да у њој одјекне глас народа, глас Божјега сина.

Уздајмо се у једнога заштитника који ником не остаје дужан. Уздајмо се у Онога на кога сви просвећени народи упиру своје очи. Уздајмо се у Онога у кога и ми слободни зидари полажемо сву своју веру. Уздајмо се, велим, у најсавршенијег мајстора и највећег Неимара Свих Светова – да ће нам помоћи у нашој праведној ствари и да ће морати доћи дан када ће наше племе, по примеру осталих уједињених народа, бити такође уједињено.

majskiprevrat01Ми смо, наравно, наспрам непријатеља раскомаданог Српства мали и немоћни, али је још оправдани вапај тако велики и громогласан да ће га чути Бог и да ће нам он помоћи.

Ја сам казао што сам налазио да са овога места треба рећи, а на вама је сад да решите шта да се учини даље.''

Наратор: Браћа су овај говор са највећом пажњом саслушала и брата столног старешину поздравила на масонски начин. А затим су се јављали за реч.

Јован Алексијевић: За реч се јавио брат Манојло Клидис.

Манојло Клидис: Уважени старешино, драга браћо, дубоко сам тронут овим лепим и патриотским говором и у име своје и све остале браће изјављујем брату Алексијевићу највећу захвалност. Мислим да бисмо о овоме требали да известимо све слободнозидарске ложе и да код њих уложимо свој протест.

Јован Алексијевић: Реч има брат Петар Шрепловић.

Петар Шрепловић: Веома ми је мило што је иницијатива потекла од брата старешине и ја му благодарим у име све браће. Мислим да би о овоме требало известити све велике ложе у Немачкој, Француској и Енглеској, па, ако би било потребно, да пошаљемо своје изасланике у Берлин, Париз и Лондон да тамо дигну глас против овог насиља Аустроугарске.

Јован Алексијевић: И ја сам мислио да известимо све велике ложе, али, пошто ми зависимо од Симболичке Велике Ложе Угарске, то ми ништа не смемо радити без њена знања и одобрења, ако хоћемо да се не оглушимо о конституцију. Зато то ја нисам ни предложио. Мислим да би требало да ми то тражимо од наше Велике ложе, па ако она то не учини, онда да ми то радимо.

Манојло Клидис: Одустајем од свог предлога када тако стоји ствар. Мислим да је била грешка што је ова ложа, наша ложа „Побратим“, тражила заштиту од мађарске Велике ложе, када је већ постојала једна ложа у Србији која је под италијанском заштитом.

Јован Алексијевић: Да се строго држимо конституције, те да пошаљемо ову архитектонску таблу у препису Симболичкој Великој Ложи Угарске.

Манојло Клидис: Жалим што се ни један од браће слободних зидара, који су у делегацијама, није нашао да што проговори о овом босанском питању. Кад није друкчије, предлажем да усвојимо предлог брата старешине.

Наратор: Предлог је једногласно усвојен и препис архитектонске табле (записника са састанка) упућен је Великој Ложи Угарске да одобри акцију ложе „Побратим“, која је мађарској ложи била подређена.

lozaПосле Мајског преврата Светомир Николајевић, водећи српски масон у последњим деценијама 19. века, јавно је иступао против завереника, тражио да им се суди, прекинуо је да долази на масонске састанке. Због Николајевићевих напада пасивизирао се и Ђорђе Вајферт, јер је сматрао да би његово присуство могло да штети ложи. Међутим, анексија Босне и Херцеговине је ујединила масоне и Светомир Николајевић се вратио у ложу „Побратим“, чији је оснивач био.

(У следећем наставку: повратак Светомира Николајевића у ложу „Побратим“, акција слободних зидара у европским центрима против анексије Херцеговине и Босне)

Роман „Масони и сарајевски атентат“ можете наручити у већим београдским књижарама или код издавача Чигоја Штампа:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: [email protected]; W:http://www.chigoja.co.rs

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.