Menu
RSS

МАСОНИ И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ (ОДЛОМЦИ ИЗ РОМАНА) [6]

masoniДРАГАН КОЛАРЕВИЋ

Да се права и потпуна ложа „Побратим” у Оријенту Београд откине испод дојакошње заштите Симболичке Велике Ложе Угарске


Ложа „Побратим” 11. октобра 1908.

Наратор: Ложа „Побратим“, 11. октобар 1908. Расправа о задацима које треба да изврше српски слободни зидари у одбрани српског права у анексији Босне и Херцеговине.

Јован Алексијевић: Драга браћо, благодарим брату Светомиру Николајевићу на доласку у нашу радионицу и молим га да нам у овим тешким данима, када су се црни облаци наднели над нашом отаџбином, помогне својим саветима. Предајем му овај чекић да он њиме руководи радом.

Светомир Николајевић: До сада је чекић био у рукама најспособнијег и желим да и даље остане у његовим рукама (враћа чекић Алексијевићу и наставља да говори).

Кад би благодарношћу биле плаћене услуге које чини слободно зидарство, онда би оно овом приликом примило велику захвалност, јер је се међу првима узбунило и дошло на мисао да за ову земљу и нашу Отаџбину треба жртвовати све оно што патриотизам налаже. Као што ви осећате тешкоћу прилика у које је наша земља ушла, тако исто осећам и ја, тако осећа и мало и велико у српском племену.

Наша мала земља, која нема ни сто година како постоји, која је и својим културним радом и борбом на бојном пољу показала да може да живи и развија се, она може, као и други народи, човечанству добра допринети. Али од наше мале земље јаче су прилике, те смо и ми долазили у такве прилике да су наши људи на врху земаљске управе често губили и памет и главу. Опет, чини ми се, никад нисмо били у оваквим приликама у каквим смо данас.

Та тешкоћа није у томе што је наш комшија зграбио велики део српских земаља, већ у ономе другоме погледу, који очекује нашу земљу у будућности. Ми се налазимо пред једним јаким непријатељем, који је потресао један од најлепших наших идеала, који нам ништи наде да смо ми са Босном и Херцеговином једно исто. Ако и овом приликом пред тако великим душманом наша земља не учини ништа, онда нам је затворен пут и на југ и на запад, онда смо ми осуђени и ово парче земље да изгубимо. Ово за нас још није подела Пољске, али је пред поделом Пољске. У овим тешким приликама треба да се концентрише све што има патриотизма и пожртвовања, те да се покрене на сложан рад, да не бисмо пропустили овај тренутак. Ја мислим да се тиме руководи и Краљ и Влада, а мислим да у овој земљи нема изрода, и зато треба веровати у свачији патриотизам.

Према томе, наша је дужност да потпомажемо владу у свему.

Врло је лепа појава у овом моменту да је се постигла једнодушност у целом српском племену, да је се постигла једнодушност између Србије и Црне Горе. То нас може само тешити. Нама ће бити тешко да се боримо са тамом која нас је спопала, али, ако будемо једнодушни, ако верујемо у наш успех, ми ћемо ипак изаћи на крај, ми ћемо победити.

У оваквим судбоносним моментима слободно зидарство има врло велику и деликатну улогу. Оно може имати и већу улогу и то онда кад бисмо изгубили ову земљу. Тада би наша радионица била центар све отпорне снаге у земљи.

Шта ми, дакле, треба сада да радимо? Ми треба да се солидаришемо са радом данашње владе и да је потпомажемо у свим правцима, ми треба први да протестујемо и да апелујемо на правичност код наше браће у Мађарској и код браће у целом свету. Наш је братски ланац око целога света, и ми треба на сву браћу да утичемо и да их ангажујемо за нашу праведну ствар. Утицај слободних зидара је врло велики, и, ако ми умемо да га окренемо на нашу корист, што није тешко учинити, онда ћемо имати успеха у нашој праведној ствари. Слободни зидари су данас у разним парламентима, слободни зидари су у журналистици, апелујемо на њих, молимо их и писмима и усмено, и позивамо их да сачувају Европу 19. века од скандала каквих је било у 18. веку.

svetomirnikolajevicЈа сам и сам дошао на мисао да вам се вратим и да закуцам на врата, те да се с вама посаветујем о овим нашим тешким приликама и да се заједнички латимо посла, али ме је љубазност брата столног старешине и ваша, драга браћо, предухитрила. То је за мене била наредба, и ја се њој одазивам као војник. У вашим радовима ћу бити увек, докле год буде потребе нашој драгој отаџбини.

Ја благодарим вама, драга браћо, и нашем вредном старешини на његовим искреним и лепим речима, које ми је доделио. Рекао сам!

Јован Алексијевић: Хвала брату Николајевићу. Драга браћо, циљ нашег данашњег рада је да решимо нека важна питања која се тичу наше отаџбине. Брат Светомир Николајевић је у писму упућеном брату Спири Калику изложио своје идеје о путовању нашег делегата по важнијим европским центрима.

Светомир Николајевић: Мислим да је ово наше обраћање питање морално, а не политичко, те имамо права да им се обраћамо и да тражимо њихову помоћ. Предлажем да ложа изабере из своје средине један нарочити Отаџбински одбор који ће радити на нашим националним стварима, и који ће израдити план целокупног рада.

Петар Шрепловић: Подржавам предлог брата Николајевића.

Др Васа Јовановић: Уважени старешино, поштована браћо, због оваквог понашања Мађарске према нама требали бисмо да напустимо мађарску заштиту и да примимо заштиту друге стране ложе. Ја имам писмо у коме ми је саопштено да би нас врло радо примили под француски протекторат. Мислим да би се сада могло и то питање решити.

Наратор: После расправе у којој су учествовали браћа Светомир Николајевић, Петар Шрепловић, Спира Калик и Манојло Клидис решено је да се за сада пређе преко тог питања. Решено је да се из средстава ложе пошаље изасланик у европске центре а да се не тражи помоћ владе.

Др Васа Јовановић: Молим ложу да ми одобри да, о свом трошку, путујем са Светомиром Николајевићем у Париз, односно Француску.

Јован Алексијевић: Молим браћу да дају знак одобравања... Прихваћено је.

Наратор: Изабран је Отаџбински одбор који су чинили: Светомир Николајевић, др Васа Јовановић, Миша Цукић, Чеда Петровић, Спира Калик, Стеван Шкорић, Павле Мајзнер и Миливој А. Јовановић.

Светомир Николајевић: Врло лако може доћи до рата и одбор би морао да ступи у савез са Црвеним крстом и да се обраћа свим ложама за помоћ.

Наратор: У међувремену Јован Алексијевић се вратио из Будимпеште и о резултатима разговора са часницима Велике Ложе Угарске известио је на седници од 16. октобра 1908.

Ложа „Побратим“, 16. октобар 1908.

Јован Алексијевић: Од како је слободног зидарства у Србији судбоносније се није решавало у нашој малој радионици „Побратим“. Дужност је свих нас да жртвујемо све, а нарочито свој лични комодитет, и да се свом збиљом и љубављу посветимо важним националним српским питањима. Све што год се буде у ложи радило и решавало, то да остане као највећа тајна, јер само на тај начин моћи ће се успети и доћи до циља. Симболичка Велика Ложа Угарске је нашу таблу примила к знању и одговорила да им је жао што по конституцији не могу се одазвати нашој жељи јер је та ствар сувише колико озбиљна, толико и политичка, а противу свршеног чина не могу предузети ништа, јер би се то сматрало као издајство против отаџбине и квалификовало као бунтовништво. Но, ако слободни зидари у Србији мисле што да предузму и да дођу у додир непосредно са великим ложама осталих народа, то да гледамо да што пре постанемо самостални и да добијемо свој Велики Оријент, а мађарска браћа ће свесрдно припомоћи и радити да нам се тај Велики Оријент призна. У приватном разговору са браћом Гаљеријем, Бакањи, Месингером и осталима они су ми признали да су и сами били изненађени поступком анексије, да је осуђују и да су то јавно преко својих новина и у уводним чланцима исказали и да ће даље у том правцу радити. То је извештај у основним цртама. Предлажем да се о извештају изјаснимо када добијемо званичан одговор Велике ложе Мађарске. Да ли се слажете?

beograd190801Наратор: Браћа дају знак одобравања.

Јован Алексијевић: Констатујем да је предлог прихваћен. За реч се јавља брат Миша Цукић.

Миша Цукић: Уважени старешино, поштована браћо, говорио сам са председником Министарског савета г. Пером Велимировићем о слободном зидарству и његовом великом утицају како на европску штампу, тако и на поједине владе и парламенте великих сила, и да су српски слободни зидари од своје стране учинили потребне кораке да се влади олакша њена тешка мисија у овим несретним приликама по земљу и целокупно Српство. Господин премијер Велимировић је врло пажљиво саслушао и правилно схватио те слободнозидарске мисије и обећао је како моралну тако и материјалну помоћ српском слободном зидарству у том правцу.

Јован Алексијевић: Драга браћо, у циљу наставка активности српских слободних зидара овлашћујем брата Мишу Цукића да са меродавним факторима говори и понуди услуге слободних зидара за српску националну ствар. Молим браћу да ми дају знак одобравања. Хвала.

Наратор: Слободнозидарска међународна повезаност дала је одређених и позитивних резултата. Тако је, између осталих, ложа „Мемфис” из Букурешта известила ложу „Побратим” да ће 19. октобра 1908. године „у Букурешту бити велики митинг противу Аустроугарске, а у корист и праведну ствар српског народа, да ће свим силама радити и навести своју владу да склопи савез са Краљевином Србијом и да ће праведну ствар Срба потпомагати, а у исто време позивају да пошаљемо свога изасланика који ће присуствовати митингу, а у исто време да се и усмено споразумемо о заједничком раду на општем добру румунског и српског народа.

Браћа су с највећим одушевљењем и једногласно решила да брат Миша Цукић иде у Букурешт, као изасланик ложе „Побратим”, и изјави братску захвалност румунској браћи, а у исто време да се договори и о заједничком раду за српско-румунски споразум.

Ложа „Побратим“, 20. октобар 1908.

Наратор: На раду ложе „Побратим“ 20. октобра 1908. присутни су били: Старешина Павле Хорстиг и браћа Јован Алексијевић, Пера Шрепловић, Манојло Клидис, Милош Валожић, Пера Пачић, Спира Калик, Миљко Алексијевић, Никола Лукачек, Димитрије Јанковић, Влајко Гођевац, Андра Динић, Димитрије Ђуровић, Димитрије Мијалковић, Марко Милутиновић, Ђура Поповић, Димитрије Шрепловић, Беника Флајшер, Драгутин Сабо и секретар Миливој А. Јовановић. Пошто је отворена конференција, већало је се о најновијим политичким догађајима који се односе на нашу Отаџбину. У живој дебати су учествовала готово сва браћа, осуђујући поступак Аустроугарске, која хоће да приграби две најлепше српске покрајине Босну и Херцеговину.

Павле Хорстиг: За реч се јавио брат Манојло Клидис.

Манојло Клидис: Шта ћемо радити ако би дошло до рата? Да ли ћемо се моћи састајати и долазити на радове? У случају рата, свако ће бити заузет својим пословима, а и биће онда незгодно остављати породицу саму ноћу.

Јован Алексијевић: У случају рата, могли бисмо се састајати дању. Она браћа која не буду позвана као војни обвезници на дужност могла би се састајати дању, да би ноћу била код својих породица.

beograd190802Петар Шрепловић: Мислим да, ако би дошло до рата, браћо, треба да се састајемо што чешће, било ноћу или дању, јер ће тада имати највише посла за све масоне.

Беника Флајшер: Желим да обавестим браћу да сам се видео у Суботици са братом Михајлом Цукићем, који је путовао за Букурешт, и срдачно је поздравио сву браћу.

Павле Хорстиг: Браћо, ако се нико не јавља за реч, мислим да завршим конференцију...

„Политика“, 20. октобар 1908. број 1710, страна 2.
МИТИНГ У БУКУРЕШТУ
- Овације Србији -

Јуче у два часа после подне одржан је у Букурешту митинг на коме је протестовано против анексије Босне и Херцеговине. У велику салу Дакије дошли су највиђенији грађани и све корпорације са својим заставама. На митингу су говорили прваци свију политичких странака и чланови омладине. Говорници су наглашавали да Румунија дугује много за своју културу Србији која је некад слала Румунима учитеље и свештенике. Тај свој дуг Румунија ће најбоље вратити Србији ако се сада заједно ради са Српским Народом. У резолуцији, која је на митингу једногласно примљена, позива се румунска влада да доведе румунску политику у склад са политиком оних народа који су пријатељи Румуна. После тога држане су велике манифестације по улицама. Ношене су српске заставе. Свуда је одјекивало: Доле Аустрија! Живела Србија! Живео Ердељ и Буковина! Живео Српско-румунски савез!

Војска и жандармерија чувале су Аустријско посланство и конзулат.

Сутрадан (21. октобра 1908) на насловној страни „Политика“ је објавила текст РУМУНИ И МИ, који говори о суштини савеза два народа. На истој насловној страни објављен је још један текст на тему анексије:

ШАМАР АУСТРИЈИ!
- Протест немачког друштва за мир -

Немачко удружење за мир донело је на својој последњој седници у Штутгарту ову резолуцију:

„Догађаји на Балканском полуострву довели су до тешких узнемирења, јер је услед њих настала блиска опасност од озбиљних заплета и међу европским великим силама. Иако изгледа да жеља за одржавањем мира преовлађује, ипак се не може порећи чињеница да је оним што се догодило повређен један међународни уговор и да је тиме дат веома рђав пример. Ми се осећамо обавезни да против тога протестујемо и са правног и са моралног становишта, јер куда би то одвело кад би у међународном саобраћају нестало вере и верности и када би се свечано закључени уговори осећали само као несносни окови, које би сваки од уговарача тежио да при првој згодној прилици са себе стресе. Само озбиљним одржавањем уговора могу постојати међу народима сређени правни односи и може бити могућности да се поради на толико јако жељеном олакшању терета који услед утакмице у наоружању све више расте. Мада се ми надамо да ће поћи за руком да се састанком једног конгреса отклони опасност која прети – крај свих захтева за компензацијама, које се са разних страна појављују, ваља ипак да се оно што се догодило означи како је у суштини, то јест као повреда међународног права и као тешка повреда морала, којој се последице ни сагледати не могу. Ми смо убеђени да ће се с нама у овој осуди овога гажења права сложити сви они који правно осећају.”

politikalist02Аустрија је почела, дакле, да добија шамаре и од свог савезника.

Званични одговор Велике Ложе Угарске упућен је ложи „Побратим” 26. октобра 1908. (бр. 2942)

Ложа „Побратим“ 10. новембра 1908. године

Јован Алексијевић: Драга браћо, ми смо се обратили за помоћ својој великој ложи и она нам одбија ту помоћ. Од онога дана када смо у скромној радионици нашој једнодушно завапили били противу јединственог злочина, нанесеног двема чисто српским покрајинама, Херцеговини и Босни, и када смо противу тога неморалног и нечовечнога насиља затражили утехе и помоћ од наше највише заштитне власти у Оријенту Будимпешти, стање у Херцег-Босни не само што није измењено, него је још и погоршано. Инквизитори ћесареве камариле газе све дубље у крв, а срце просвећене Европе као да је обамрло за правду и слободу потиштених. Браћо, да ли неко има коментар на одговор?

Чеда Петровић: Залуду смо ми истицали изнад наших глава масонски знак као поклич велике опасности. У оно време када су по Старој Србији и Маћедонији падале српске главе као снопље, наша је ложа, будући потчињена, апеловала на Симболичку Велику Ложу Угарске, као своју претпостављену светлост, да се код просвећеног света у Европи, а нарочито код појединих великих масонских власти, заузме за онај живаљ чији опстанак зависише од турског куршума и арнаутског угарка, али такође узалуд. Рекао сам.

Јован Алексијевић: Да ли још неко жели реч? Брат Миша Цукић.

Миша Цукић: Вазда, па и овога пута, наша је заштитница истицала сваку асистенцију као политичко дело и, позивајући се на своју конституцију која политику искључује, отказала нам сваку помоћ и услугу. Уосталом, да изговор наше браће Мађара није озбиљан и оправдан, налазимо вазда доказа баш у њиховој сопственој кући, где они и појединачно и помоћу својих слободнозидарских радионица узимљу најактивнијега учешћа у свима политичким питањима земље, па Велика Ложа не само да те поступке не осуђује него их у пуној снази фаворизира.

Јован Алексијевић: Брат Спира Калик.

Спира Калик: Обраћајући се, услед политичких догађаја у Босни и Херцеговини, Великој Ложи Угарске с молбом да нас помогне и да те догађаје као насилне и неморалне жигоше – она, не само што нам молбу категорички одбија већ нам уједно забрањује да се обраћамо ма коме у овом правцу. Искључујући себе од дужности, она искључује и нас од права за вапај противу потиштене нам браће у Босни и Херцеговини.

Јован Алексијевић: Брат Сташа Бинички.

Сташа Бинички: Овим небратским и нечовечним поступком од стране угарске Велике Ложе унижен је наш масонски и национални понос, разорене су наше наде у браћу Мађаре и доведен наш опстанак у питање.

Јован Алексијевић: Брат Миша Цукић.

Миша Цукић: Ми тек сад увиђамо и долазимо до непобитног уверења да су оне беседе браће Мађара при инсталисању ове радионице о обнављању Душановог Царства биле само голе и конвенционалне фразе, а у оном братимљењу и љубљењу нашем на београдском пристаништу, пре годину и више дана, само један византински поход и Јудин пољубац.lozajugoslavija

Јован Алексијевић: Брат Манојло Клидис.

Брат Манојло Клидис: На нама је да радимо, да радимо журно, да радимо агилно и на све стране, да радимо сами, кад смо самохрани, како бисмо допринели да се народ у Босни и Херцеговини ослободи полипа који му већ тридесет година сише и срж из костију. И пошто нам се од стране Симболичке Велике Ложе Угарске не допушта да у том правцу, било посредно било непосредно радимо, то нам ваља побринути се да се такве заштите ослободимо.

Јован Алексијевић: Брат Петар Шрепловић.

Петар Шрепловић: Ми не смемо више ни часа да часимо. Сви обзири што смо их до сада имали према Симболичкој Великој Ложи Угарске уопште, као и према појединим представницима њеним посебице, морају се скинути испод наше за сада много прече и узвишеније дужности; они морају да начине места нашим патриотским осећајима, нашој националној љубави и нашем болу, који нам је задат баш из оне средине у којој смо ми погледали неку вајну заштиту за нас.

Јован Алексијевић: Ја вам, браћо моја драга, тога ради предлажем:

1. Да се права и потпуна ложа „Побратим” у Оријенту Београд откине испод дојакошње заштите Симболичке Велике Ложе Угарске.

2. Да се наша ложа прогласи за независну слободнозидарску радионицу у Србији.

3. Да се о овом проглашењу известе све велике слободнозидарске светлости на свету.

4. Да од сада наша радионица у свима правцима дела самостално и непосредно.

5. Да се одмах ступи у везу са независним ложама у Немачкој (Лајпциг, Антенбург, Хилдбургхаузен и Гера) и да се умоле за њихов поступак о администрирању.

(Овај предлог је пропраћен живим одобравањем)

Јован Алексијевић: Из самог одобравања браће при читању овог предлога види се да је расположење за то да се овај предлог прими, што и ја браћи предлажем.

Чеда Петровић: Ја сам налазио у органу Велике Ложе Угарске више пута да Мађари имају и специјалних ложа са националним задацима, а тако исто ложе за помађаривање, па се чудим да они сад то нама не дозвољавају, изговарајући се на конституцију, а сами то отворено и јавно раде.

Михајло Цукић: Не можемо одмах бити за овај предлог, за потпуну самосталност. Мислим да бисмо могли добити заштиту које друге стране велике ложе.

Сташа Бинички: Мислим да треба свима великим ложама послати архитектонску таблу коју смо ми упутили Симболичкој Великој Ложи Угарске заједно са одговором њиховим на њу. Драга браћо, ја молим да ми се објасни каква је разлика између самосталне ложе и ложе под Великим Оријентом Србије.

Јован Алексијевић: Драга браћо, мислим да је ово само предлог у начелу. Туђу заштиту нисмо тражили, за сада, зато што то иде врло споро, док ми имамо сада пуне руке посла који није за одлагање.

Спира Калик: Ова архитектонска табла Велике Ложе Угарске је неуљудна, јер она не само да неће да нам укаже помоћ коју од ње тражимо, не само да нам не одобрава рад, већ нам забрањује да се ми и другоме жалимо и да од другога тражимо помоћи. Како се ради у Босни и Херцеговини и ко тамо жари и пали, види се најбоље по томе што је за време до окупације (1878–1908) било тамо свега три католичка самостана, а данас их има, на жалост, 98.

Јован Алексијевић: Постоје, на пример, потпуно самосталне ложе у Немачкој, које су поготову најстарије по постанку. Ако се усвоји мој предлог, онда морамо да израдимо Устав; да известимо о овоме нашем чину све велике светлости; и најзад, да извршимо избор часника за радионицу.

Чеда Петровић: Мислим да треба пре свега да известимо о овоме Симболичку Велику Ложу Угарске.

Јован Алексијевић: Браћо, питам, да ли усвајате мој предлог?

(Браћа су предлог Јована Алексијевића усвојила, с тим да се о донесеној одлуци извести и Симболичка Велика Ложа Угарске)

aneksijabihНаратор: И, док су слободни зидари у Србији на својим затвореним седницама договарали предузимање потребних корака на унутрашњем и спољном плану како би се задобиле потребне позиције за остваривање српског националног програма, узбуђења, протести и отпори анексији у јавном животу Србије нису јењавали. Сваком је у Србији тих дана било исувише јасно да она војнички још увек није спремна за ратни сукоб неслућених размера.

(У следећем наставку: Извештај Светомира Николајевића са пута по Европи)

Роман „Масони и сарајевски атентат“ можете наручити у већим београдским књижарама или код издавача Чигоја Штампа:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: [email protected]; W:http://www.chigoja.co.rs

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.