Menu
RSS

МАСОНИ И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ (ОДЛОМЦИ ИЗ РОМАНА) [7]

berlin1908ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ

Већ 21. октобра 1908. Немачко друштво за мир издало је саопштење које је критиковало политику Беча и било на страни Срба и Србије


Рад ложе „Побратим“ 24. новембра 1908.

Јован Алексијевић: Драга браћо, брат Светомир Николајевић, као изасланик српске масонерије у великим ложама Париза, Берлина и Берна, дигао је у име српскога слободног зидарства глас против аустријске анексије Босне и Херцеговине, и на француском језику објавио један свој протестни мемоар који је најповољније прокоментарисан у великој светској штампи. Молим брата Николајевића да нас подробније упозна са мисијом.

Светомир Николајевић: Пут је био, за кратко време, веома дуг, а за моје године и сувише тежак. При повратку легао сам у кревет, у коме сам пробавио петнаест дана. Ја сам по жељи ложе и без икаквог ограничења, са пуним поверењем вашим, кренуо се у Европу, да радим преко веза мојих личних пријатеља, а и преко радионица, да се симпатије просвећеног европског мнења окрену на нашу страну. Пошао сам из Београда 14. октобра. У много којечему прилике су биле тада неодређеније но што су данас. Онда ни влада, ни ма ко у Србији није могао увидети у овим тешким приликама коме циљу треба ићи. За мене је једна тешкоћа била још и та што влада која представља народ српски ни сама није била начисто шта хоће и шта треба радити, те ми је остало било да радим само на томе да придобијам симпатије Европе, нисам могао рећи шта наша влада тражи. У оно време, кад сам се кренуо, мишљење о Србији било је врло неповољно, изузевши ретке хумане људе и државнике који су могли личним широким погледом гледати на наше грешке у току последњих тридесет година. Треба да будемо искрени, а нарочито овде у овом светом Храму и да признамо да смо сами криви што је такво мишљење о нами владало. У таквим приликама кренуо сам се у Европу. И као што сам пре поласка рекао да треба апеловати на интернационална удружења нарочито на интерпарламентарни савез, ја сам према томе и кренуо се онима где су центри тих међународних удружења и интерпарламентарног савеза. Уз пут до Берна свратио сам у Минхен, ту сам се састао са професором Квидеом, чланом управе међународног савеза, и од њега сам чуо мишљење немачких друштава мира, а то је мишљење, драга браћо, било неповољно за нашу ствар. Доказивало се како Аустрија има права својом цивилизационом улогом на Босну и Херцеговину; говорило се како ми нисмо културан народ, истицало се наше непоштовање закона, наша убиства итд., и све то упоређивало се аустријском државом, па је, разуме се, то упоређење испало на нашу штету. Професор Квиде је чак нагласио да ми ништа не губимо улазећи у сферу Аустрије, јер то није никаква национална држава, већ држава од 100 других држава, међу којима може бити и 101. Србија.

Из Минхена одем у Берн, и ту сам затекао вредног администратора парламентарног савеза др Гоба, члана савезног већа у Швајцарској, који је пре мога доласка учинио неколико корака код Управе. Да ли би што савез требао да предузме у корист нашу? Одговори су били врло неповољни, а нарочито Лорда Стемо, који је имао најружније мишљење, јер су га српски судови неправедно оштетили са 200.000 дин. за време пада Прве српске банке.

Налазећи се пред таквим приликама, а у договору са бироом парламентарног савеза, решим се да пишем свима члановима управе, тражећи од њих да пристану да се сазове седница у Берну и да се на седници протестује противу насилног акта Аустрије и да народ Босне и Херцеговине једним општим гласањем да своју реч о томе. Ради тога састајао сам се са људима управе не само у Берну већ и у Брислу, Паризу и Берлину. Сви су се сложили у томе: да се протестује противу Аустрије, али је остало да се реши: хоће ли се народу српском дати каква накнада. Овај ће састанак бити у априлу идуће године.

Milovanmilovanovic 670x633Видећи те тешкоће решио сам се да једним мемоаром апелујем на сва удружења парламентарна, као и на све људе који се баве и политиком и хуманитетом. У том мемоару морао сам бити прецизнији но што је српска влада до тада била. Нашао сам да Србија треба да тражи оно што добити може. Нама је најнужније:

1) Да се економски ослободимо и

2) Да пре свачега радимо да се Србија и Црна Гора сједине.

Овај сам мемоар разаслао у 400 примерака, који је најлепше свуда био примљен где сам га послао, а добио сам не многобројна, али ипак доста велики број писама у којима се одобрава ово тражено.

Одмах после овог мог мемоара сва су патриотска друштва у Немачкој изјавила протест противу анектирања Босне и Херцеговине од стране Аустрије. Доказ да је мој рад имао успеха налази се у томе што се у тим протестима говори о томе да народ Босне и Херцеговине треба да се пита о анексији, а Србија и Црна Гора да се задовоље. Дакле, после тога мемоара почело је и јавно мнење окретати се у корист српског питања и ја налазим да је гледиште садашње српске владе правилно и да треба тежити да се пошто пото Србија споји са Црном Гором. Сем тога, писаћу ових дана и председнику Српске Народне Скупштине и позваћу га да ступи у савез интерпарламентарни, јер од тога савеза може Србија само добити. Донео сам, браћо, неколико примерака мемоара на француском језику да га прочитате. Благодарим ложи „Побратим” што је у овим судбоносним приликама схватила свој задатак и изложила се материјалним жртвама да одговори свом масонском задатку. Ја вас молим, браћо, да ван ложе, у овим тешким и судбоносним приликама за Србију и српство, проповедате мир и љубав, јер само слога и сложан рад могу донети српству успеха.

Наратор: Николајевић је кренуо на пут 14. а већ 21. октобра Немачко друштво за мир издало је саопштење које је критиковало политику Беча и било на страни Срба и Србије. Прве повољне реакције стигле су веома брзо за то време. Требало је нешто научити од њих, али трагови о њиховим делима остали су заробљени у архивима. Осим путовања слободних зидара Светомира Николајевића и Васе И. Јовановића сличне мисије имала је и влада. Милован Миловановић (на слици изнад) је путовао у Берлин, Париз, Лондон и Рим. Одржавао је и сталне контакте са Извољским (на слици доле у средини), руским министром иностраних послова који је тада интензивно сарађивао са енглеским министром Грејом. У Русију су отишли Никола Пашић и Ђорђе Карађорђевић, тада престолонаследник. У Цариград је путовао Стојан Новаковић.

Милован Миловановић је у Паризу имао низ успешних сусрета са Фалијером, Клемансоом и Пишоном, у Лондону са Грејом и Хардингом, а у Риму са Тинтонијем (на слици доле лево) и Ђолитијем. У тим сусретима мора се имати у виду зидарска припадност.

Резултат тих дипломатских подухвата био је да је српски национални програм постао присутан у водећим европским политичким круговима. Тада је отпочео процес у коме су слободни зидари учествовали све до коначног стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

izvoljskiС обзиром да су многи дипломатски подухвати, по природи ствари, предузимани далеко од очију шире јавности, стицао се утисак да се ништа не ради на међународном плану. Тадашња српска штампа и политички активисти критиковали су Милована Миловановића, министра спољних послова, за неактивност, неодлучност, недораслост ситуацији. Миловановић се обратио посланицима, општој и политичкој јавности, говором у Скупштини Србије 20. децембра 1908. Том приликом изнео је политички програм на коме су већ тајно радили и слободни зидари и званична дипломатија.

(У следећем наставку говор Милована Миловановића у Скупштини Краљевине Србије)

Роман „Масони и сарајевски атентат“ можете наручити у већим београдским књижарама или код издавача Чигоја Штампа:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: [email protected]; W:http://www.chigoja.co.rs

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.