Menu
RSS

МАСОНИ И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ (ОДЛОМЦИ ИЗ РОМАНА) [11]

ujedinjenjeilismrtДРАГАН КОЛАРЕВИЋ

Од 1903. до сарајевског атентата масони су имали додира са организацијама које су мењале токове историјских кретања


XIV
Рукопис Јована Лукића за серију „Дамјан“ (РС5-204)

Наратор: Истраживачки напори да се утврди ко су Јован Вељић, Божин Симић, Дамјан Бранковић дали су извесне резултате, међутим, истина је још увек у мраку. За сада располажемо само детаљима који су случајно откривени и повезујемо их како бисмо наставили трагање ка светлу.

Ложа „Побратим“, 7. марта 1911.

Јован Алексијевић: Браћо, ложа L’Étоile, Оријент Солун, обратила се писмом и моли да одредимо једног брата мајстора кога би они изабрали као свог представника код нас. Предлажем да то буде брат Дамјан Бранковић. Ако се слажете, молим да дате знак одобравања.

(Браћа дају знак одобравања)

Ложа „Побратим“, 28. март 1911.


Јован Алексијевић: Из Солуна се јавио писмом брат Јован Вељић који нам пише:

„Драга браћо, благодарим ложи, као и брату Јови, на искреном и пријатељском пријему, на који сам наишао свуда у Београду за време мог боравка. Очекујем да се моја замисао о отварању трговачке школе у Солуну оконча. Састао сам се са братом Шуњевићем, са којим сам измењао мишљења. Очекивао сам да ћемо заједнички учествовати на раду ложе у Солуну, но изгледа да је брат Шуњевић изненада отпутовао руском лађом за Цариград. Поздрављам сву браћу у Београду и радо ћу сваком брату изаћи у сусрет ако га прилика наведе у Солун, било какву услугу ћу са највећим задовољством обавити.“

Предлажем да брату Јовану Вељићу ја одговорим у ваше и своје име.

Још да вас известим да се из Солуна јавио депешом члан наше ложе брат Васа Костић с молбом да му се пошаље сертификат. То смо одмах урадили и сертификат му је послат.

Мени лично се из Солуна картом јавио брат Галијан у којој све вас поздравља. Он ми се јавио и из Скопља картом која је писана у кући др Николе Настића а потписали су је браћа Настић, Алексић, Челић и Бора Миловановић. И они сву браћу поздрављају.

О стању слободног зидарства у Аустроугарској реферисаће брат Дамјан Бранковић.

Наратор: Нажалост, овај реферат Дамјана Бранковића још није пронађен. Лудаковићеви истражитељи неће одустати.

Ложа „Побратим“, 2. мај 1911. у Оријенту Београд

Јован Алексијевић: Добили смо од Великог Оријента Турске таблу од 28. априла бр. 50 упућену на Велику ложу Србије – са којом извештавају: да су се у последње време у Турској појавили непријатељи против слободног зидарства – но они су предузели све мере да се слободно зидарство не поколеба. Са другом таблом Велики Оријент Турске јавља да је прочитао нашу таблу и да се слаже са предлогом који је од наше стране упућен. Истом таблом предлаже три брата, да једнога од њих изаберемо за представника наше ложе код њих и то: браћу Мустафу Беја, Фуада Сеја, и Викљара Заока. Секретар, истом таблом, моли и нада се да ћемо и ми од наше стране изабрати и препоручити представнике код њихове ложе. О пријему осморо браће код нас из Старе Србије особито се радују и надају се да ће наша ложа још кога од тамошњих примити. Изјављују да ће они од своје стране учинити све – да у пријатељству живимо, као и да ће у случају какве разлике између нас и њих то пријатељски и братски отклонити. Добили смо пројект њихове ложе – са којим Велики Оријент Турске Србе признаје – истим предлажу да се без знања обеју ложа не отварају радионице. Политику и религију искључују – предлажу да одржавамо међусобну преписку и да се старамо да хармонију одржавамо као и братство ширимо. Ако би наступио неспоразум, то да се путем арбитраже реши, свака страна да изабере по двојицу и они заједно да изаберу петога. Ако би се нашло да савез треба раскинути, онда да се на шест месеци откаже и то преко Великог Мајстора. Питам браћу да ли пристајете на овај предлог као и да ли сте вољни да ступимо у савез? Ако пристајете, то треба и ми од наше стране да изаберемо представника, препоручимо га од наше стране.

masonisrbija02(О пријему осморице браће више детаља биће у глави XXIV)

Манојло Клидис: Мислим да је дуг рок од шест месеци за раскидање уговора, пошто ми морамо имати и имаћемо наше националне интересе.

Јован Алексијевић: Мислим да није национално питање овим обухваћено. Сматрам да ће осморица наше браће моћи основати ложу ако ми са Турцима ступимо у савез, а то би било врло корисно баш за браћу из Старе Србије, пошто су овако без савеза они сумњиви, јер они нису ни наши ни њихови, а ступањем у савез они би ушли у све тајне њихове, а то би тада била само добит.

Чеда Петровић: Мислим да би требало да приђемо заједници. За доказ наше добре воље треба и ми да изаберемо и предложимо три лица, те да и они изаберу једнога за представника њихове ложе код нас.

Јован Алексијевић: Предлажем да наш представник код њих буде брат Мустафа Беј. Молим браћу да дају знак одобравања!

(Предлог је једногласно прихваћен)

Манојло Клидис: Предлажем да њихов представник код нас буде брат Јова Алексијевић, јер ми бољег не можемо наћи.

(Прихваћен је предлог брата Манојла Клидиса и предложена су још браћа Чеда Петровић и Дамјан Бранковић, од којих ће Турци одабрати једног да их представља код нас)

Јован Алексијевић: Добио сам таблу од нашега представника код ложе „L’Etоile de Salonique“, са којом брат Пејев захваљује на избору за представника наше ложе. Сматра за особиту част што је почаствован избором. Обећава да неће жалити ни труда ни времена да оправда поверење. Обећава да ће са братом Дамјаном Бранковићем одржавати присне везе. Драга браћо, да вас још известим да сам добио карту од брата Јована Вељића из Солуна. Он јавља да се у Солуну састао са братом Манојлом Клидисом, који ће моћи потпуније објаснити разлоге услед чега су тамошње ложе суспендоване. Поздравља сву браћу. Добио сам карте од брата Манојла Клидиса, који се приликом свога бављења на Косову сетио браће – а тако исто добио сам карту од брата Петра Шрепловића из Лијежа, коју је и брат Илић потписао, и они поздрављају сву браћу.

(Коментар Добривоја Крчмаревића: Српски масони су имали интензивне, вишеструке везе са Белгијом и тамошњом масонеријом.)

Дамјан Бранковић: Уважени старешино, желим да вас обавестим да сам писао брату Пејеву, нашем представнику код ложе „L'Etoile de Salonique“, да је наш старешина Јован Алексијевић у нашој радионици држао предавање о Албанији, то јест, о устанку у Албанији. Брат Пејев ми је одговорио, са задовољством је примио ту информацију о нашем раду, радујући се што се и на овај начин одржавају братске везе.

Манојло Клидис: Ја сам путовао по Турској, нажалост, морам да вас известим да су све ложе затворене. У Скопљу је морао брат Гарома све ствари на таван код себе пренети. По слободно зидарство настале су доста неповољне прилике, но надам се да ће опет ускоро све ложе прорадити и упалити своју светлост.

Наратор: О устанку који је поменуо Дамјан Бранковић биће речи касније, глава XXV, када буде осветљаван лик Божина Симића, једног од јунака са почетка приче.

XV
Материјал Јеремије Ћосића о раду ложе „Побратим“ у 1911. години (ЈР17-84)

Бројно стање активних чланова Ложе „Побратим“ повећано је у току 1911. за шесторо нове Браће који су примљени овим редом: Бора Миловановић 31. јануара, Станојло Бабић 13. маја, Јован Поповић 30. августа, Ђока Чутуковић 5. септембра, др Станоје Михајловић 5. септембра, Милан Ј. Јовановић 12. децембра...

djordjevajfert 660x330Подигнути су на виши II ступањ: Архимандрит Платон 5. јануара, Дамјан Бранковић 5. јануара, Стеван Ђукић 5. јануара, Мирослав Поп-Драгић 14. јануара, Корнел Хоровиц 13. јуна, др Хуго Хоровиц 13. јуна, Аца Динић 1. октобра, Обрад Бољарић 1. октобра.

На III ступањ подигнути су: Дамјан Бранковић 15. јануара, Мирослав Поп-Драгић 15. јануара.

Дамјан Бранковић је изабран за спољашњег секретара Ложе Побратим.

Током 1911. Ложа Побратим је била у контакту са 466 слободнозидарских Великих Светлости и радионица.

Ложа је била у том завидном положају, да је њена брошура: „О Слободном Зидарству у Србији“ преведена и приказана у ових девет слободнозидарских часописа на немачком, француском, холандском, и енглеском језику:

1. Der Führer – орган Немачких Сл. Зидара у Њу-Јорку;

2. Der Zirkel – орган Немачких Сл. Зидара у Бечу;

3. Der Herold – орган Немачких Сл. Зидара у Берлину;

4. Orient – орган Угарских Сл. Зидара у Будапешти;

5. L'Acacia – орган Француских Сл. Зидара у Паризу;

6. Bulletin – орган Швајцарских Сл. Зидара у Невшателу;

7. The Freemason – орган Енглеских Сл. Зидара у Лондону;

8. Maconiek Weegblad – орган Холандских Сл. Зидара у Амстердаму; и

9. Masonik Advocate – орган Американских Сл. Зидара у Индијанаполису.

Појава ова, може бити за Ложу утолико значајнија што су ови преводи и прикази потицали и потекли из сопствених побуда и без икакве Ложине иницијативе. Дао би велики Бог да и нова Управа која ће доћи буде овакве среће.

У погледу унутрашњег живота и рада Ложе Побратим вредно је да се напомене ово:

И ове, као и раније године, радило се најживље на подизању Ложинског Дома. По одобрењу Старешине, а уз личну припомоћ Брата Павла Хорстига, ударен је 22. маја 1911. године темељ. Том свечаном чину, поред чланова све три Ложе, присуствовале су и Старешине њихове. А већ при крају 1911. године Дом је био потпуно довршен. У овом послу помогао је новчано Брат Ђура (Ђорђе, опаска Алфонса Лудаковића) Вајферт са 11.000 динара; а Брат Беника Флајшер примио је на себе да цео намештај у радионици, као и остале украсе у њој, етаблира о свом сопственом трошку. Остали издаци подмириће се делом из прикупљених прилога на тај циљ, а делом из зајма који је тражен од Управе Фондова.

На појединим Ложинским радовима третирана су извесна питања с гледишта масонског, националног и социолошког. Тако је, на пример, Брат Архимандрит Платон читао свој реферат о манастиру Дечанима и о сили коју су употребили фактори из Русије да администрацију овога манастира узму у своје руке. По свестраном дискутовању о овом питању донесено је решење да се преко Великог Оријента Турске покуша да руски калуђери изиђу из овог манастира и уступе га пређашњој Управи, пошто је доказано да манастиру не прети никаква опасност од стране Арнаута.

masoniistanbulБрат Мирко Шуњевић реферисао је опширно о стању и приликама у Ст. Србији, у мери у којој се односе на Хришћанске елементе уопште и посебно на онамошњи Српски живаљ. И ово питање било је предмет опште дискусије, чега ради је решено да се на првом месту похита са прибирањем што већег броја одабраних Срба из Старе Србије у Слободнозидарски Савез, да се потом креира у Скопљу једна формална слободнозидарска радионица; а затим – да се о том стању и тим приликама упозна и Велики Оријент Турске, и да се он позове да, колико до њега стоји, поправи и олакша стање онамошњег Хришћанског народа. Извршење овога задатка стављено је у надлежност Брату Јовану Алексијевићу.

Брат Бора Миловановић приказао је један формални експозе о установи друштва „Просвета“ у Старој Србији и о његовом циљу. Браћа су са очевидном радошћу поздравила ову веома корисну појаву у Старој Србији и решила да се она како од стране појединаца, тако и од стране све три београдске Ложе помаже морално и материјално.

Брат Јова Алексијевић изнео је своје импресије о метежима у Албанији и по своме субјективном гледишту доказивао да је у интересу наших саплеменика у оним крајевима да задивљале Арбанасе треба на згодан начин припитомљавати и задобијати за себе. Исти Брат реферисао је такође и о току рада на прошлогодишњем светском слободнозидарском Конгресу у Риму.

Брат Др Станоје Михаиловић поднео је опширан писан реферат о својој мисији у Загребу, Паризу, Лондону и Берлину, приликом посете нашега Краља Председнику Француске Републике.

Брат Др Хуго Хоровиц читао је своје, са статистичким подацима поткрепљено, предавање о хигијенским приликама у Србији, уопште, и у Београду посебице.

Брат Дамјан Бранковић реферисао нам је о стању у Слободном Зидарству у Аустро-Угарској.

Брат Корнел Хоровиц поднео нам је опширан извештај о прослави стоте годишњице Хамбуршке ложе у Хамбургу.

Брат Чеда Петровић приказао је рад и успехе реда добрих храмовника у Србији.

Помоћу евидентираних прилога браће, као и прилога приспелих од појединих ложа са стране, а свакако и на рачун прилога које јоште имају права очекивати од остале Браће, сазидан је Дом у Студеничкој улици, чија је вредност самом државном проценом утврђена на 75.000 динара. Међутим, да би овај Дом дошао одмах под потребан надзор и контролу, узет је, према ранијем одобрењу, један, са врло добрим препорукама, човек са женом као надзорником Дома, који је уосталом вољан да поднесе молбу и за редовно ступање у Савез као друга Браћа помагачи наши.

masoni001Као један ништа мање важан и повољан успех може се уписати и то да су Браћа из Старе Србије и Македоније, којих до сада има осам, молила и допуштење добила да у Скопљу отворе један слободнозидарски Триангл који ће стојати и радити под заштитом Ложе Побратим све докле га не преобрате у формалну слободнозидарску радионицу. Овога ради они су се већ и конституисали, изабравши себи за Председника Брата др Настића, а за Секретара брата Јову Алексића.

Врло је важно напоменути да је брат Рудолф Валдец, професор скулптуре и редовни члан Ложе Љубав Ближњега у Оријенту Загреб, узео на себе да изради бисту нашега уваженога доживотнога Старешине Брата Ђуре Вајферта, која ће се по ранијој одлуци поставити у соби изгубљених корака и на сваки начин једновремено с освећењем Храм открити. Том приликом наместиће се у истој соби и мрсном бојом израђене слике браће Павла Хорстига и Бенике Флајшера, о чему такође постоји решење.

С обзиром на стечене заслуге у слободном зидарству с једне стране, као и на учвршћивању Српско-Хрватске слоге у Троједници с друге стране, чему је брат др Адолф Михалић, Старешина Ложе „Љубав Ближњега“ у Оријенту Загреб вазда тежио и наклоњен остао, Ложа Побратим га је изабрала за свог почаснога члана. Има разлога да се верује да ће овим избором и до сада чврсте и присне везе с браћом Хрватима постати и остати још чвршће и присније. Масони су се осмелили да унапред прорекну да ће од ове заједнице бити очигледне користи не само за међусобне задатке у Масонерији, већ и за будућност два по језику и прошлости једнородна народа или, као што је то брат Михалић у једној прилици веома згодно рекао – за будућност једнога истога народа, но само под два имена.

Ложа Побратим, у заједници са Ложом Шумадија, приредила је 29. априла 1911. г. рад посмртне успомене за брата Лудвига Клапа Великог Мајстора Велике Ложе Хамбуршке и бившег почасног Мајстора Ложе „Побратим“. Покојник је био у профаном свету протестантски свештеник; он је проповедао истину целога свога живота и борио се за њу до смрти. Приликом отварања Ложе Шумадија он је, не штедећи своје трошно здравље и дубоке године, дошао био лично у Београд да изврши посвећење; али је, нешто услед умора од великог пута, а нешто и услед велике старости, био принуђен да извршење тога свечанога чина пренесе на другога.

XVI
Рукопис Јована Лукића за серију „Дамјан“ (РС6-74)

Наратор (говори у масонској ложи):

НАРОДНА ОДБРАНА И УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ

Организација Народна одбрана је основана као реакција на анексију Босне и Херцеговине. Главни одбор Народне одбране изабран је на скупу угледних грађана 8. октобра 1908. године у сали београдске општине. За неколико месеци у свим крајевима Србије основано је више од 200 окружних и среских организација. Народна одбрана је требало да буде у Босни и Херцеговини оно што је Четничка акција била у Македонији, револуционарна борбена организација. С обзиром на то да 1908. није дошло до рата, она у новим условима прераста у културну и просветну организацију. Тако је уз Свесоколски савез још једна организација окупљала младе Србе у Босни и Херцеговини на културној и националној основи. Сви учесници у атентату на Франца Фердинанда 28. јуна 1914, као и сви њихови помагачи и јатаци, припадали су и Народној одбрани. Председник Народне одбране био је генерал Божа Јанковић.

Jovanovic LjubomirНаратор из офа: Посредно или непосредно са младим атентаторима били су повезани и припадници организације „Уједињење или смрт“, односно, како је касније названа, „Црна рука“. Њу су основали појединци који су били незадовољни радом Народне одбране. Она је основана 9. маја 1911. када су чланови Врховне централне управе потписали њен Устав. То су били официри: Илија Радивојевић, Чедомир Поповић, Велимир С. Вемић, Драгутин Димитријевић, Војислав А. Танкосић, Илија М. Јовановић, Милан Васић, Милан Гр. Миловановић и Радоје Лазић и цивили Богдан Раденковић и Љубомир С. Јовановић. Устав је написао Љубомир Јовановић Чупа (на слици изнад). Организација је добила и своје гласило, лист „Пијемонт“, који је почео да излази 21. августа 1911. Према исказу који је Драгутин Димитријевић Апис дао на Солунском процесу 1917, када је осуђен на смрт и стрељан због наводног покушаја атентата на регента Александра Карађорђевића, у лето 1916, иницијатори оснивања организације били су Богдан Раденковић и Љубомир Јовановић Чупа, а њега је о томе обавестио и са њима повезао Велимир Вемић.

Према Аписовом исказу датом на суду, у почетку су односи са принцом Александром Карађорђевићем били релативно добри, а Апис је (по казивању на суду) убедио Александра да поклони 20.000 динара у злату листу „Пијемонт“. Власник и уредник „Пијемонта“ био је Љубомир Јовановић Чупа, члан Четничке акције и масон. Љуба Чупа је као стипендиста српске владе студирао у Белгији и тамо је постао слободни зидар.

Политички противници су припаднике организације „Уједињење или смрт“ поспрдно прозвали „црнорукци“. Односи „црнорукаца“ са радикалима, посебно са Пашићем, нису били пријатељски. Са Милованом Миловановићем, доктором са Сорбоне, амбасадором, министром иностраних послова и касније премијером, у почетку нису били добри. Побољшани су крајем 1911. услед Миловановићевог рада на српско-бугарском савезу. Љуба Јовановић Чупа предложио је Апису да Миловановићу изнесе ставове организације „Уједињење или смрт“ у односу на споразум с Бугарском и пружи му подршку. Апис је признао Миловановићу постојање организације и објаснио њене циљеве. „Ставите ми, млади пријатељу, ту вашу Црну руку на расположење“, рекао је Миловановић Апису, „па ћете видети шта ћу ускоро учинити за Српство“.

На списковима организације „Уједињење или смрт“ били су слободни зидари: Љубомир С. Јовановић Чупа, новинар, Милан Гр. Миловановић, пуковник; Божин Симић, капетан, Александар Илић, поручник, Јован Милосављевић, сарадник часописа „Словенски Југ“, Бранко Божовић, правник, Миливоје А. Јовановић, секретар Железничке дирекције, Стеван Шапинац, мајор, др Милан Гавриловић, чиновник Министарства иностраних дела, Богољуб Вучићевић, полицијски комесар, Милорад Николић, трговац, Милан Антонијевић, апотекар, Димитрије Мијалковић, директор Осигуравајућег друштва Србије.

У свим догађајима од 1903. до сарајевског атентата масони су, као појединци, а не као савез слободних зидара, имали додира са организацијама које су мењале токове историјских кретања. Они који су желели да Србију прогласе кривцем за почетак Првог светског рата манипулисали су тиме. Кривци су, по њима, српски масони.

На суђењу атентаторима на Фрању Фердинанда и њиховим саучесницима, од 12. до 28. октобра 1914, Чабриновићу, Принципу и Грабежу су постављана питања о повезаности српских слободних зидара и младобосанаца. Већина од њих пре атентата нису били пунолетни, због чега ни теоретски нису могли да буду масони. Они су можда били у контакту са појединим масонима, али не са савезом слободних зидара. Тужилац и судије су то вероватно знали, али су ипак то питање потенцирали. Можда су на тај начин желели да неформално оптуже српске масоне као инспираторе и тако скрену пажњу са правог кривца за свеколику трагедију која је погодила Европу у Првом светском рату.

gavrilo princip 300254Једно сведочење, непознато широј јавности, износи детаље који су шездесет година били непознати јавности. О томе како су и зашто у Београду обучавани Гаврило Принцип и Трифко Грабеж сведочанство је оставио Драгиша М. Стојадиновић 1974. године у „Гласнику“, број 33, гласилу Историјско-културног друштва „Његош“ српских емиграната које је излазило у Чикагу. Драгиша М. Стојадиновић је био четник врхунски стрелац, победник међународних такмичења, народни посланик, шеф Кинематографске секције у Солуну за време Првог светског рата...

Драгиша М. Стојадиновић: Једнога дана у хотелу „Балкан“, почетком 1914. године, приђе ми мајор Танкосић и, издвојивши ме из друштва, замоли ме, у поверењу, да после подне дођем на старо Београдско стрелиште, више Смутековца, код Вајфертове пиваре. То је било једино уређено стрелиште у Београду, и ту су вршена стална гађања и одржавана такмичења.

Наратор: У то време Војислав Воја Танкосић био је најпопуларнији четник у Србији. Такође је био и припадник организације „Уједињење или смрт“, настале као реакција на аустроугарску окупацију Босне и Херцеговине и пацификацију Народне одбране, њен преображај у културно-образовну организацију српске омладине. С обзиром да су и у једној и у другој револуционарној организацији значајну улогу играли масони и Воја Танкосић је довођен у везу са њима. Сматрало се да је и он масон.

Драгиша М. Стојадиновић: Око четири сата тога дана отишао сам на стрелиште и тамо нашао Танкосића са још два младића која, дотле, нисам познавао. Њих ми је Танкосић представио као босанске добровољце. Једном сам запамтио име – Принцип – због чудног презимена за нас неуобичајеног, а другоме нисам. Танкосић ми је објаснио да их треба обучити у гађању револвером да би они, као интелигентни ђаци-четници, могли после бити наставници за гађање у четничким логорима, да се на тај начин остали четници припреме и оспособе за евентуалну четничку акцију, кад то буде потребно да се примени у Босни и Херцеговини. Да овде нагласим да сам ја, од 1908. до 1927. године, био један из групе најбољих стрелаца Србије и да сам, као такав, учествовао и на Међународним утакмицама 1911. у Риму, 1912. у Бијарицу у Француској, а пре тога, као студент, четовао сам 1905, 1906. и 1907. у Старој Србији и Маћедонији.

Наратор: Такође је ширена фама око тога како су младобосанци, малолетни атентатори, дошли до оружја и муниције. О томе такође сведочи Драгиша М. Стојадиновић.

Драгиша М. Стојадиновић: Танкосић је донео и два „бровинг“ револвера и приличан број кутија са муницијом. Ове револвере и муницију дао је као поклон Белгијанац Шарл Дусе, тадашњи наставник мачевања у Војној академији и представник фабрике „Насионал“ у Лијежу, чији је фабрикат и револвер „бровинг“. Одмах смо приступили послу. Танкосићева дужност била је да у револверском рову држи мету која је представљала војника у стојећем ставу, а ја сам давао упутства како се гађа у стојећем, клечећем и лежећем ставу, док је мета била мирна... Вежбање је трајало више дана. Кад је после истрајне обуке завршено са успехом, ја сам се с овим будућим четничким наставницима за обуку у гађању растао и не сањајући да ћу ускоро чути да је прави циљ ове стрељачке вежбе био припрема за атентат на аустријског престолонаследника Фердинанда... Нема сумње да је Принцип и пре и после вежбе вршио гађања где год му се пружила прилика. Отуда и више верзија о његовом вежбању...

Наратор: Ко је Шарл Дусе, човек од кога је Танкосић набавио оружје за младиће из Босне? Матијас Шарл Јосип Дусе рођен је 16. фебруара 1865. године у Белгији. У упитник за пријем у масонски савез записао је да је имао два важна догађаја у животу. Први, када му је отац умро, други, када је оставио отаџбину Белгију и дошао у Србију где је предавао борилачке вештине Њ. В. краљу Александру Обреновићу. Затим је постављен за наставника борења у Војној академији. То је својом руком Дусе записао у пријави за пријем у ложу „Побратим“ 1902. године. За њега је гарантовао Петар Шрепловић, који је био гарант и Дамјану Бранковићу. У истој пријави Дусе је записао да ће за нову отаџбину жртвовати све па и свој живот. У Београду се Дусе оженио Анком, ћерком београдског индустријалца Николе Лукачека, који је такође био слободни зидар. Лукачека је у савез слободних зидара увео Димитрије Јанковић, такође у ложу „Побратим“, нешто пре Дусеа. Вероватно је Дусе постао масон под утицајем таста.

vojislavtankosicШарл Дусе је био члан и један од оснивача ложе „Уједињење“. Старешина ложе „Уједињење“ др Васа У. Јовановић студирао је и докторирао у Белгији. Такође, у Белгији је докторирао и др Васа И. Јовановић, један од оснивача Четничке револуционарне акције и ложе „Уједињење“. Дакле „белгијска“ веза: Шарл Дусе, Васа У. Јовановић, Васа И. Јовановић, Љубомир Јовановић Чупа…

(У следећем наставку: саслушање Чабриновића, Принципа и Грабежа на суђењу у Сарајеву, ко је све оптуживао српске слободне зидаре да су организовали атентат)

Роман „Масони и сарајевски атентат“ можете наручити у већим београдским књижарама или код издавача Чигоја Штампа:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: [email protected]; W:http://www.chigoja.co.rs

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.