Menu
RSS

МАСОНИ И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ (ОДЛОМЦИ ИЗ РОМАНА) [12]

mladabosnasudjenjeДРАГАН КОЛАРЕВИЋ

Мислио сам: осветивши се њему да сам се осветио свима осталима


Водич

Догодио се атентат на Фрању Фердинанда 28. јуна 1914. по новом календару. О самом чину заиста се много говорило и писало, па нема потребе да се и ми тиме бавимо.

На повезаности малолетних атентатора са масонима на суђењу у Сарајеву у октобру 1914. инсистирали су представници суда, тужилаштва и аустроугарске власти. Зато смо се одлучили да из документације јавности презентирамо делове стенограма са суђења који се односе на слободно зидарство. Молимо вас за стрпљење јер ће се исплатити.

Можда су цитати са суђења предуги, али тиме смо показали да стенограм није кривотворен, да цитати нису истргнути из контекста. Ако је некоме напорно да чита све, нека обрати пажњу на оно што је болдовано (штампано масним словима) или на други начин истакнуто у тексту.

Дословно је сачуван језик судске окупаторске бирократије и њихових сарадника – како лексика, тако стил, синтакса, гласовне промене… Тај језик је замршен, анахрон (и у ондашњем и данашњем времену), непрецизан, неодређен, погодан за самовољна тумачења… то је прави одраз времена у коме је настао, као и карактера друштва и културе те епохе и односа окупационе власти према већинском народу…

Материјал о суђењу атентаторима и њиховим помагачима октобра 1914. у Сарајеву који је припремио истраживач Здравко Ковачевић

Почевши од 12. па до укључиво 23. октобра 1914. године вођена је пред Окружним судом у Сарајеву главна расправа против 25 оптужених да су судјеловали или помагали у извођењу атентата 28. јуна 1914. г. на аустроугарског престолонасљедника Фрању Фердинанда.

Делови исказа Недељка Чабриновића, Гаврила Принципа, Трифка Грабежа, Васе Чубриловића који су у непосредној вези са интересовањима Алфонса Лудаковића:

(…)

Алоис племенити Куриналди (Претсједатељ, судски натсавјетник): Ко је Цигановић?

cabrinovicЧабриновић: Чиновник у Дирекцији железница, нижи чиновник.

Куриналди: Одакле?

Чабриновић: Из Босне.

Куриналди: Је ли био у комитама?

Чабриновић: Он је истакнути комита и због тога га сви воле.

Куриналди: Је ли говорио с вама о националистичким идејама?

Чабриновић: Јесте.

Куриналди: Је ли он присташа те струје?

Чабриновић: Он је некаква политичка личност којој није било лако погледати што има у глави.

Куриналди: Како сте се састали са Цигановићем?

Чабриновић: Он је био у кавани и читао је новине. После обичног поздрава питам ја што је и како је и покажем му ону вијест да долази Фрањо Фердинанд у Сарајево.

Куриналди: Је ли то било исти дан или послије?

Чабриновић: Послије.

Куриналди: Ви сте два дана носили ону вијест код себе?

Чабриновић: По неколико дана, а кад се напуни пун џеп, бацим у куверт. Случајно тај дан била је у мом џепу и ја сам му је показао, а он ми је рекао да је то згодно само кад би било људи. Ја сам му одговорио да има људи, али нема средстава. На то ће он, да ће се средства већ набавити. Ја сам рекао да смо се ја и још два, три моја друга ријешили на тај атентат, а он је рекао да ће набавити средства.

Куриналди: Како сте могли казати два, три друга када сте само с Принципом о томе говорили?

Чабриновић: Принцип је рачунао на Илића, којему је писао.

Куриналди: А Грабеж још није био дошао?

Чабриновић: Нас четворица решили смо се сами. Принцип није договорно радио са мном у свему. Нијесам знао да је писао Илићу да нађе другове. О томе ми није ништа познато.

Куриналди: Јесте ли о томе састанку са Цигановићем говорили Принципу?

Чабриновић: Јесам. Прошло је дуго времена, ја мислим мјесец дана. Ми смо се састајали: „Здраво!“, „Здраво!“, „Има ли штогод?“, „Нема ништа!“. Тако смо знали да нема средстава. Он је рекао да ће гледати на сваки начин. Нијесам знао у чему је ствар. Мислио сам: од те ствари неће бити ништа. У то вријеме много сам радио. Имао сам „iberštunde“ од 7 сати у јутро до 10 навечер, да бих исплатио дугове, а желео сам да отпутујем најпре на Косово на Видовдан, а онда пропутовати ослобођене крајеве и вратити се у Сарајево. Баш сам купио одијело, платио дуг, кад нађем Цигановића у Жировном вијенцу. Каже: „Сабаиле!“

herojividovdanaКуриналди: Шта то значи?

Чабриновић: Ујутро рано. Он ми покаже пакет патрона. Грабежу и Принципу дао је већ раније патроне и револвер и они су учили пуцати у Топчидеру.

Куриналди: А ви?

Чабриновић: Мене није нико учио пуцати. Принцип и ја ишли смо у шаторе да видимо тко ће боље гађати. На стрелишту Београдског друштва такођер сам пуцао. Кад сам добио средство за атентат, они су га већ имали. Ја сам добио „бровинг“, 6 кутија патрона и 2 бомбе. Тада сам отишао у Типографско друштво и узео типографску књигу и прекосутра сам отпутовао.

(Председатељ предочује оптуженику „бровинг“ и једну бомбу)

Куриналди: Гдје сте се споразимили са Принципом и Грабежом?

Чабриновић: Пред каваном. Сједили смо јер је био лијеп дан и споразимили се.

Куриналди: Да ли сте сви били таквих идеја?

Чабриновић: Сви смо мислили са симпатијама о атентату. Сви смо били непријатељски расположени према Аустрији и сви смо жељели, да се припоји Босна и Херцеговина Србији. Моја је жеља: југословенска република.

Куриналди: Каквог су мишљења Грабеж и Принцип?

Чабриновић: Они воле краља Петра и воле бити под његовим жезлом.

Куриналди: Је ли одмах на првом састанку рекао Грабеж да ће судјеловати у атентату?

Чабриновић: Не знам.

Куриналди: А кад сте сазнали да ће судјеловати?

Чабриновић: Приликом једног састанка рекао ми је Принцип.

Куриналди: Одакле је Цигановић добио „бровинг“ и бомбе?

Чабриновић: Новац за „бровинг“ дао је Танкосић.

Куриналди: Ко га је купио?

Чабриновић: Мислим Цигановић.

Куриналди: По чему мислите?

Чабриновић: По причању Цигановићевом.

Куриналди: Јесте ли се прије тога састали са Танкосићем?

Чабриновић: Никада.

Куриналди: Је ли се неко други од вас састајао?

Чабриновић: Грабеж.

Куриналди: Зашто је отишао Грабеж к њему?

Чабриновић: Једнога дана сједили смо пред каваном и би одлучено да један оде к њему. Испрва сам желио да ја одем, но пошто се ја у најозбиљнијим часовима смијем и немам енергичних црта лица, предложио је Принцип да оде Грабеж, пошто он изгледа мрк.

mladabosnadudjenje02Куриналди: Да ли је он отишао сам или са Цигановићем?

Чабриновић: Када је био код Танкосића, онда је ондије било неколико официра. Танкосић га је одвео напоље. Циго га је питао да ли је све спремио, а када је рекао да јест, онда је питао за нас, за његове другове: да ли се може на нас ослонити. Он је рекао да вјерује свакому као самоме себи. Није ми познато шта је рекао Танкосић Циги. То је био тај посјет.

Куриналди: Чудновато је да сте се одлучили на атентат без одлучних намјера?

Чабриновић: Ја сам рачунао да атентат на надвојводу не може имати великих посљедица, него тек толико, да ћу бити кажњен.

Куриналди: Шта сте говорили о Фрањи Фердинанду у вашем кругу?

Чабриновић: Да је спреман човјек, да ради. Негдје сам читао да се он бави идејом о федеративној Аустрији, те би се монархији требале припојити Србија и Црна Гора. Грабеж и Принцип хтјели су да се сви Југославени споје у једну државу. Негдје сам читао да је Ненадовић, књижевник за вријеме Српско-турског рата, тражио помоћ и није нашао, па је казао: „Који Србин буде Шваби вјеровао, нека буде проклет“. Ја нијесам присташа монархије, мене вријеђа када на челу те монархије стоји човјек коме се плаћа 60.000 дневно.

Куриналди: Је ли вам познато да је Фрањо Фердинанд био човјек побожан?

Чабриновић: Јест.

Куриналди: Је ли то узрок да сте га мрзили?

Чабриновић: Јест. Знао сам да је његов савјетник присутни патер Путингам.

Куриналди: То још није узрок да се замрзи.

Чабриновић: То је доказ да је пливао у католичким водама, да је шовен од пете до главе. Због тога ми није био симпатичан.

Куриналди: Мени неки човјек није симпатичан, па га ипак нећу усмртити. Је ли околност што је био одушевљени католик била одлучна у вашој одлуци или узгредна?

Чабриновић: То је било узгредно, то није била главна ствар.

Премужић: Знате ли штогод из предживота Ђоке Бајића? Знате ли гдје је он био пре него што је дошао у Београд?

Чабриновић: Путовао је чешће неколико пута у Аустрију, био је у Сарајеву.

Премужић: Је ли Војо Танкосић слободни зидар?

Чабриновић: Зашто питате о слободним зидарима?

principzatvorПремужић: Присташа кршћанске науке не бави се атентатима.

Чабриновић: Јест био.

Премужић: По чему ви то знате?

Чабриновић: Знам позитивно из приповиједања Циге. И он је био слободни зидар.

Премужић: Како можете позитивно тврдити да су Циго и Танкосић били слободни зидари?

Чабриновић: Танкосић је написао чланак проти српској влади у коме се говори о атентату.

Премужић: Је ли тај чланак био потписан?

Чабриновић: Није.

Премужић: А откуда знате да га је написао Танкосић?

Чабриновић: Рекао ми је Циго.

Премужић: Из тога слиједи да сте и ви слободни зидар?

Чабриновић: Ја то нијесам потврдио. Ја молим да се пређе преко тога, ја на то не могу одговорити.

Куриналди: Прекидам расправу за поподне у 2 сата и 45 минута.

Свршетак у 12 сати
Наставак саслушања Недељка Чабриновића

Куриналди: Дошли смо дотле кад сте примили оружје од Цигановића.

Чабриновић: Имао бих попунити јутрошњи исказ мотивима који су ме водили. Ја сам говорио само о будућности, а прошлост сам оставио. На првом мјесту мене је водила освета за све неправде које је трпио српски народ у Босни и Херцеговини, које су вршене на њему, као и изнимне мјере итд. Мене је лични мотив потакнуо на освету. Ја сам први пут почео размишљати о атентату када сам протјеран из Сарајева. Било ми је криво што мене странац, који је дошао у ову земљу, гони из мога роднога мјеста. Када сам био протјеран, наређено ми је да дођем на владу у Rohony-u (код Рохонија – примедба А. Л.) Ја сам мислио да ће ми опростити те изгреде због којих сам осуђен, међутим, он није учинио то, него је његов секретар мени држао моралне придике о животу са свог гледишта и наредио да ме испрате. Жалим што тада нисам имао оружја, скресао бих му свих шест метака. Тада сам почео мислити о Жерајићу и свима осталим. Кад су настале изнимне мјере, још више сам мислио на атентат. Било ми је криво уопће што се овако поступа са српским народом у Босни. Сматрао сам да је освета морална дужност човјека и мислио сам се жртвовати.

Куриналди: То се не судара са вашим мишљењем као анархисте? Ви сте казали да немате осјећаја национализма.

principsarajevo2015(Коментар Алфонса Лудаковића: Е мој Куриналди, покушаваш језичком гимнастиком и акробатиком да побегнеш од суштине проблема. Шта су малолетни младићи који су припадали поробљеном народу могли да знају о теоријским моделима борбе против власти и промене поретка. Они су побуњени робови! Крај!)

Чабриновић: Ја кажем лични мотив. Анархиста не признаје никаква закона него се сматра позваним да се свети. Знао сам из читања и дебатовања да је на Балплацу једна клика која се зове ратна странка и да је шеф те странке био покојни Фердинанд и да она имаде аспирације да освоји Србију и остале славенске земље. Мислио сам: осветивши се њему да сам се осветио свима осталима.

Куриналди: Ви сте сад мало окренули становиште у истрази јер сте казали да Срби имају аспирације на Босну и Херцеговину и да је вама било познато да то можете олакшати, а данас кажете да сте хтјели запријечити да се освоји Србија.

Чабриновић: Односи се на покојног Фердинанда. Мени је било познато да је цар Фрањо био некад добар пријатељ српског народа за књаза Михаила (мисли на краља Милана - примедба З. К.), и покојни Рудолф. У Србији сам слушао о њима похвалне ствари.

Куриналди: Ви сте одлучили да изведете атентат из властитих мотива. Ну да (ли) су званични кругови из Србије вама помогли? Како је то могуће? Цигановић, Танкосић, Поповић, онај други капетан у Лозници, учитељ и други. Сви су вам ишли на руку да можете пренети оружје.

Чабриновић: Нисам их познавао.

Куриналди: Како је могуће да вам се стављају на расположење да изведете намјеру кад сте имали намјеру да изведете атентат из властитих разлога.

Чабриновић: Ја нисам познавао Танкосића нити Поповића. За Чубриловића и за Јаковљевића никада нисам чуо. Ја сам имао писмо на једнога другог. Чини ми се Суња се зове, а ако њега не буде, онда за Јаковљевића. Ја те људе нисам ни познавао.

Куриналди: Имате ли још о мотивима додати?

Чабриновић: Откако читам новине, све неправде које сам читао у нашим новинама, све се то у мени скупљало и то је на Видовдан револтирало.

Куриналди: Али ви сте се одлучили прије Видовдана?

Чабриновић: Јесам.

Куриналди: Да свршимо питање које је ставио госпон бранитељ прије подне. Је ли вама било познато прије атентата да су Танкосић и Цигановић слободни зидари? Прије него сте створили одлуку?

Чабриновић: То је било послије.

Куриналди: Је ли у вашој одлуци да убијете престолонасљедника играла улогу околност, да су они били слободни зидари, односно да сте ви били?

Чабриновић: Јест и то је играло улогу.

Куриналди: У ком смислу? Зашто? Растумачите нам то! Јесте ли баш од слободних зидара добили налог да извршите атентат?

Чабриновић: Нисам добио никакав налог.

Куриналди: По чему је онда слободно зидарство Танкосића и Цигановића играло улогу у атентату?

Чабриновић: Ја нисам доводио слободно зидарство никако у везу са атентатом, али потврђујем да су они слободни зидари.

Куриналди: Питам, је ли околност да су они слободни зидари стојала у свези са атентатом?

Чабриновић: У толико што смо присташе слободнозидарских идеја.

Куриналди: Да ли та идеја такођер препоручује да се почини атентат на властодршце, колико је вама познато?

Чабриновић: Препоручује. Мени је сам Цигановић казао да је покојни Фердинанд већ осуђен на смрт од слободних зидара. То ми је казао послије моје одлуке.

Куриналди: Гдје?

Чабриновић: Не знам гдје.

Куриналди: Дакле, ипак, у том случају је ли вам то било познато прије него што сте се одлучили на атентат?

Чабриновић: Није прије, него послије.

Куриналди: Је ли вам то одмах казао, или послије неколико дана када сте му приопћили жељу да изведете атентат?

Чабриновић: Ми смо се прије разговарали о тим стварима, али ми није рекао за то док нисам решио да изведем атентат.

Државни одвјетник: Ако дозволите да питам, да ли сте познавали у Београду удружење „Црна рука“?

Чабриновић: Јесам.

MladaBosna mural Andric BranislavДржавни одвјетник: Шта је то?

Чабриновић: Не знам позитивно. Само знадем из читања новина да постоји „Црна рука“ у официрским круговима.

(У следећем наставку саслушање Гаврила Принципа и Трифка Грабежа које се односи на слободно зидарство)

Роман „Масони и сарајевски атентат“ можете наручити у већим београдским књижарама или код издавача Чигоја Штампа:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: [email protected]; W:http://www.chigoja.co.rs

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.