Menu
RSS

ВЛАДИМИР ВЛАДИМИРОВИЧ

putin201501МАКСИМ КОНОНЕНКО

Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације...

* * *

Ступао једном Владимир Владимирович на дужност Председника Руске Федерације. Поред хиљаду и седамсто свечано одевених људи, кроз све сале великог кремљовског дворца прође Владимир Владимирович до места где је стајао царски трон, и стаде поред председника Уставног суда Валерија Дмитријевича Зоркина.

Валериј Дмитијевич опсова у искључени микрофон, после чега микрофон укључише и председник рече:

„Владимире Владимировичу, положите, молим вас, заклетву Председника Руске Федерације.“

Владимир Владимирович се осврну у недоумици, примети заклетву која је лежала на малој катедри, узе је у руке и додаде је Валерију Дмитријевичу.

„Ма не мени, братело“, рече Валериј Дмитријевич. „Не мени, него народу Русије.“

„Па ту је само једна...“, неодлучно промрмља Владимир Владимирович. „Нема за све... Прелазна, шта ли?“

„Не“, тихо просикта председник. „Једна за све. Просто прочитај...“

„А, разумем“, климну Владимир Владимирович, врати се до катедре, положи на њу заклетву, онда положи десну руку на Устав, леву на тешки златни ланац и са интересовањем поче да чита текст заклетве.

„Наглас!“, прошишта председник.

Владимир Владимирович лако поцрвене и дубоко уздахну.

„Братели!“, узвикну Владимир Владимирович, и хиљаду седамсто гостију са олакшањем уздахнуше.

Живот се настављао.

* * *

Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације.

„Владимире Владимировичу“, рече водитељка, “погледајте ко нам је ту!“

„Ко?“, није схватио Владимир Владимирович.

„Алексеј Леонидович Кудрин“, рече водитељка и одједном се појави Алексеј Леонидович Кудрин.

„Владимире Владимировичу“, упита Алексеј Леонидович, „ја сам најбољи министар финансија на свету. Зашто ја сад нисам министар?“

„Опет он тера своје“, рече Владимир Владимирович. „Ко га је уопште овде пустио? Изведите га! Већ сам ти рекао – кад ће ти досадити? Још му није досадило. Што идеш за мном? Сачекај! Имаш ли ти стрпљења?“

„Имам“, слегну раменима Алексеј Леонидович.

„Па онда, стрпи се“, рече Владимир Владимирович.

„А да ли је могуће мало прополемисати?“, бојажљиво упита Алексеј Леонидович.

„О чему?“, упита Владимир Владимирович.

„О парама“, одговори Алексеј Леонидович.

„Опет о парама...“, рашири руке Владимир Владимирович. „Пара нема и неће их бити! Ти се уопште не разумеш у социјалну проблематику. Све паре треба дати људима. Нека људи троше – њима се то свиђа. Хајде да пређемо на следеће питање. Нашао ми се ту полемичар...“

* * *

Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације.

„Владимире Владимировичу“, упита тв-водитељ Кирил Клејменов, „да ли сте задовољни мерама које предузима Влада?“

„Влада?“, зачуди се Владимир Владимирович и осмех му се заледи. „О коме ви то?“

venediktov„Па, министри...“, објасни тв-водитељ. „Да их отпустите, можда?“

„То није интересантно“, одговори Владимир Владимирович. „Интересантније их је мало преправити. Промешати.“

„Како то?“, није схватио ТВ водитељ.

„Ех, како...“, објасни Владимир Владимирович. „Одрезати једноме главу и пришити је другоме. Ту и тамо заменити ноге, руке... Добри су то људи, зашто се разбацивати?“

* * *

Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације.

„Владимире Владимировичу“, упита тв-водитељка Марија Сител, „реците, зар вам све ово није досадило?“

„Досадило“, поштено признаде Владимир Владимирович. „Може кафица?“

* * *

Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације.

„Владимире Владимировичу“, упита тв-водитељ Кирил Клејменов, „зашто ми Кини продајемо струју тако јефтино? Зашто својима продајемо два пута скупље?“

„Зато што је у Кини више људи“, одговори Владимир Владимирович. „А код нас мање. Разумете?“

„Не разумем“, рече тв-водитељ.

„Ето видите“, рече Владимир Владимирович. „Не разуме, а ту навалио...“

* * *

Позвао једном Владимир Владимирович телефоном главног уредника радио-станице Ехо Москве Алексеја Алексејевича Венедиктова.

„Алексеје Алексејевичу!“, умиљато рече Владимир Владимирович. „Братело! Да не бисте могли испунити једну моју деликатну молбу?

“Алексеј Алексејевич се дубоко замисли.

* * *

Телефонирао једном Владимир Владимирович Председнику Руске Федерације Дмитрију Анатолјевичу Медведеву.

„Слушај, братело“, рече Владимир Владимирович. „Шта сад радиш?“

„Гледам Доктора Хауса“, одговори Дмитриј Анатолјевич. „Нова серија.“

„Како то?“, није разумео Владимир Владимирович. „Па још није изашла!“

„То за вас није изашла“, одговори Председник. „А Председницима приказују два дана раније.“

„Тако, значи...“, хладно рече Владимир Владимирович. „Па добро...“

„Ма не брини“, насмеја се Дмитриј Анатољевич. „Нисам ја крив што сам сад Председник... Долази, погледаћемо заједно. Само што сам укључио. Ево, тек почиње. Неки Грузин вози санке...“

„Не препричавај!“, узвикну Владимир Владимирович. „Долазим!“

„Чекам“, одговори Председник и искључи везу.

medvedevdvorkovicВладимир Владимирович устаде од стола и притисну дугме да позове секретара.

Превео Ж. НИКЧЕВИЋ

 

vladimir.vladimirovich.ru/

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.