Menu
RSS

КАКО СЕ ИЗНУТРА ВОДЕ ПСИХОЛОШКЕ ПРИПРЕМЕ ЗА АГРЕСИЈУ НА СРБИЈУ

bcbpАЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

Какав посао и коме чини истраживање Београдског центра за безбедносну политику, према коме 73 одсто Срба не би бранило Косово


Готово да није било медија у понедељак који није пренео вест под насловом 73 одсто Срба не би ратовало за Косово [1], позивајући се на истраживање Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП). Наводно, 17 одсто Срба је неодлучно како би поступило, а тек сваки десети био би спреман да узме оружје и брани своју земљу. Будући да ће детаљни резултати истраживања бити објављени тек у уторак у 10 часова у Београдском медија центру, не зна се ништа о репрезентативности узорка, односно његовој структури. Такође је врло проблематична и концепција самог питања („Да ли сматрате да је оправдано ући у оружани сукоб како би Косово и Метохија остали у саставу Србије?“) које грађани, посебно они којима нису познате методологија и пракса анкетних истраживања, могу да протумаче као упит да ли подржавају да Србија у овом тренутку пошаље војску на Приштину. Не треба бити геније да се схвати зашто би то сада био погубан потез, који тешко може подржати било која иоле политички писмена особа. Такође, поред тога што су сви медији, па и Јавни медијски сервис, у наслову пренели да се ради о „Србима“, а не грађанима Србије, на сајту БЦБП можемо видети да анкета обухвата само грађане Србије без Косова [2], што значи да, осим оних којих се питање највише и тиче јер им се породице и куће налазе на Косову, нису анкетирани ни Срби из Републике Српске, Црне Горе и осталих земаља региона.

Ниједан од ових фактора није спречио да се у медијски простор из више извора синхронизовано пусти вест чији наслов делује крајње деморалишуће и поразно по сваког патриотски оријентисаног Србина, али и опасно по мир у земљи и региону, будући да је чврста опредељеност народа и државног руководства за одбрану територијалног интегритета земље један од најјачих фактора одвраћања који гарантује да до сукоба неће доћи.

ОПЕРАЦИЈА СОРОШЕВИХ ПИТОМАЦА
Али хајде да све то за тренутак оставимо по страни и размотримо морални, идеолошки и друштвени профил чланова Београдског центра за безбедносну политику, о којима можемо доста закључити из простог увида у њихове биографије и историју друштвено-политичког активизма. То је неопходно да бисмо могли судити о евентуалним мотивима да направе једно овакво истраживање. Кренимо од најважније информације: Милош Поповић (на слици испод), човек који ће у уторак презентовати резултате истраживања испред Београдског центра за безбедносну политику, на сајту БЦБП похвалио се својом биографијом [3] у којој пише да је постдипломске и докторске студије завршио на Централноевропском универзитету у Будимпешти. Оснивач тог Универзитета је амерички филантроп јеврејског порекла Џорџ Сорош. Занимљиво да је Поповић тамо био и предавач, тј. држао је курс мастер студентима. Али то није једина његова веза са злогласним милијардером, будући да је, како пише у његовој биографији, постао део истраживачког тима БЦБП као стипендиста тинк-тенк програма за развој младих истраживача Фонда за отворено друштво. За неупућене, извршни директор Фонда за отворено друштво је Џорџ Сорош.

milospopovicbcbpОсим тога, једна од истакнутијих чланица БЦБП је и Аурелија Ђан (на слици испод) [4], такође дипломац Сорошевог Централноевропског Универзитета у Будимпешти, где је стекла звање „мастера родних студија“. Аурелија је такође стипендиста тинк-тенк програма за развој младих истраживача Фонда за отворено друштво. Како пише у њеној биографији на сајту БЦБП, „истраживачко интересовање је усмерила на род и реформу сектора безбедности, са посебним фокусом на увођење родне перспективе у полицијски рад“. Аурелија је колумниста екстремно либералног интернет портала Пешчаник, а у својим текстовима [5] се претежно бави реформом безбедносног апарата који је, како она сматра, исувише дискриминаторан према женама. О Аурелијином погледу на приоритете у отклањању недостатака национално-безбедносног апарата Србије доста говори чињеница да је ватрено протестовала због тога што је квалитет мушких чарапа у Војсци Србије изнад квалитета женских чарапа. Осим тога, Аурелија је у јулу прошле године посетила Косово [6] у заједничкој организацији „Визитинг програма“ београдске и приштинске канцеларије Иницијативе младих за људска права, која Косово у својим иницијативама третира као независну државу.

О чему се заправо ради, откуд баш сада оваква анкета и агресивна промоција њених резултата у свим српским медијима, и да ли је то само делић шире психолошко-пропагандне акције усмерене на деморализацију српског народа пред евентуално покретање сукоба у који би Србија била невољно увучена? Постоји доста индиција за веровање да је тако, почевши од све видљивијег политичког удруживања регионалних центара непријатељски настројених према Београду, па до напада на морал и кредиблитет српске војске и народа у целини. То више није таблоидна пропаганда срачуната на паралисање народа страхом, јер цео низ догађаја у последње време указује да се ствари одвијају у том правцу. Кренимо редом.

ЗГУШЊАВАЊЕ АЛБАНСКИХ И ХРВАТСКИХ ПРЕТЊИ
У првом сусрету са новим америчким председником Доналдом Трампом, само дан након обележавања дана Републике Српске, шеф британске дипломатије Борис Џонсон је дословно рекао: „Погледајте шта су Руси урадили на Балкану“, јасно алудирајући да се британском спољнополитичком естаблишменту нису допала дешавања у Бањалуци. [7] Након тога следи траљава епизода са возом и врло агресивна реакција приштинских власти, које су послале специјалце РОСУ на север Косова. Бурно реаговање српског руководства на тај потез претходило је реакцији Сереја Лаврова [9], који је поручио да „Албанским снагама није место на Северу Косова“, јер тако налаже договор Београда и Приштине, којем је посредовала Европска унија. Недуго потом, 3. фебруара, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг долази у регионалну мини-турнеју, током које посећује и Приштину, где врло отворено поручује да косовској полицији не требају никакве дозволе за кретање по територији Косова, истовремено нагласивши да „ниједна војска не може да уђе на Косово без сагласности НАТО [9], што је био индиректан одговор на нешто ранију поруку српског председника да је Србија спремна да војно заштити свој народ на северу у случају угрожавања њихове егзистенцијалне безбедности од стране приштинских снага.

Деветог фебруара Рамуш Харадинај поручује Србији да ће „увек“ добити одговор какав је добила 1998-1999. [10]. Истога дана на заједничкој медијској конференцији у Загребу, албански и хрватски министри спољних послова утврдили су да ће „ускоро бити припремљен билатерални споразум о стратешком партнерству за стабилност Југоисточне Европе“ [11], да би већ наредног дана, 10. фебруара, Црна Гора, Хрватска и Албанија званично формирале „Јадранску трилатералу“, тј. трочлани регионални механизам за стратешко и тактичко политичко усклађивање [12]. Одмах сутрадан српски министар одбране Зоран Ђорђевић састаје се са генералним секретаром ОДКБ [13] Валеријем Семериковим, а нешто касније истог дана хрватски шеф дипломатије, наводно због спора о бронзаној статуи Алојзија Степинца, одбија захтев за билатерални састанак који му је упутио српски колега [14], да би два дана после из Загреба дошла порука да се са Ивицом Дачићем прекида свака врста комуникације [15].

На крају ове мини-хронологије, из које се јасно види узлазни ток регионалне напетости, треба напоменути и да је, случајно или не, првог дана 2017. руски министар одбране у успутној изјави поменуо могућност понављања интервенције НАТО против Србије [16], а нама остаје да нагађамо да ли је то била пука случајност или суптилна порука о руским обавештајним подацима и спремности да се одговори на такав развој ситуације.

aurelijadjan slika za sajtЗа то време, на врхунцу регионалних напетости, уместо да војска и полиција Србије буду уједињеније, организованије и спремније него икад у 21. веку, стиче се утисак да је неком јако стало да изнутра поткопа српски безбедносни систем. Не познајући водеће људе Војног и Полицијског синдиката Србије и њихове мотиве, крајње је проблематично што им се приликом последњег у низу уличних протеста придружио и Радомир Лазовић [17], један од лидера ултралибералне грађанске иницијативе Не да(ви)мо Београд и члан невладине организације Центар за културну деконтаминацију Борке Павићевић. Постоје снажне индиције, па и докази [18] да је покрет Не да(ви)мо Београд добио огромну количину новца за изазивање друштвених немира у Србији, за шта их је, наводећи прецизне цифре, у више наврата јавно оптужио и председник владе Србије Александар Вучић [19].

ОВАКО СЕ ПАКУЈУ РАТОВИ
Од давнина је познато да свакој ратној операцији претходи пропагандно-психолошки атак и покушај демотивације противника који се изводи у склопу обавештајне припреме терена за војну агресију. Управо у том домену невладине организације, али све више и социјалне мреже, играју кључну улогу у обликовању свести једног друштва. Русија је проблем НВО сектора решила указом који налаже да све организације које се финансирају из иностранства, а настоје да на било који начин буду политички ангажоване, морају да се заведу као „страни агенти“. На примеру наведене анкете Беогадског безбедносног центра, до 2010. познатог под називом Центар за војно-цивилне односе, најбоље се може видети колико је то ефикасан начин превенције потенцијалних друштвених манипулација, јер би се сасвим другачија слика стекла кад би грађани били упућени да је један од реализатора и интерпретарора истраживања дугогодишњи стипендиста Сорошеве Фондације за отворено друштво. Занимљиво је и да је поменути Милош Поповић аутор више научних радова из области грађанских ратова и војних интервенција, што значи да му психолошко-пропагандна припрема и предратна пасивизација борбеног морала таргетиране државе не могу бити непознати појмови, а доста је индикативно и то што је део истраживачког тима БЦБП постао пре само четири месеца, у новембру 2016. године.

Да ли све ово значи да ће Србија сигурно бити увучена у ратни сукоб? Не значи, јер такав развој ситуације зависи од доста фактора, међу којима су најважнији геостратешка кретања и потенцијална обнова односа САД и Руске Федерације, коју је наговестила нова америчка администрација. Међутим, управо дубљи стратешки поглед нам говори да се политика САД, НАТО и поготово Велике Британије на Балкану не може тако брзо променити из корена, будући да се ради о инерционом току једноиповековне традиције Дизраелијеве доктрине спречавања Русије да изађе на Јадранско море. Наивно би било помислити да ће се то преко ноћи изменити без отпора. Други разлог је жеља одређених структура моћи да се између нове америчке администрације и Кремља отвори што више потенцијално проблематичних питања, чиме би се спречио продуктиван дијалог и успешан почетак сарадње, а Балкан је, уз Украјину, најидеалније место за такву врсту притиска.

predajavojske kraljevine jugoslavijeРечју, стабилност и сигурност Балкана, као и увек у историји, зависе од стретешке констелације односа великих сила, и тако ће бити још дуго времена. Али поприлично је јасно и уочљиво да се предузимају одређене обавештајне акције којима се припрема терен за евентуалну војну агресију, и због тога српско руководство и безбедносне службе немају право да буду пасивни посматрач унутрашњих прилика и да не предузимају никакве акције на плану заштите суверенитета и безбедности земље. Конкретно, под хитно је потребно обавештајно-безбедносни апарат прилагодити реалијама мрежноцентричних ратова 21. века и израдити детаљну стратегију борбе против меке силе страних центара моћи, како у мирнодопским тако и у ратним и предратним условима. Крајње је време да социјалне мреже, интернет и друштвено-политички активизам буду схваћени као интегрални део опште безбедности државе и друштва, како би се одржао корак са најнапреднијим светским армијама [20]. Геостратешки положај Србије и висок степен угрожености не дају нам за право да занемарујемо глобалне трендове у том домену.

__________________
Упутнице и напомене:

[1] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2628767/istrazivanje-73-odsto-srba-ne-bi-ratovalo-za-kosovo.html

[2] http://www.bezbednost.org/Najave/6459/Stavovi-gradjana-o-bezbednosti-Srbije-i-dijalogu.shtml

[3] http://www.bezbednost.org/Svi-ljudi/6335/Milos-Popovic.shtml

[4] http://www.bezbednost.org/Svi-ljudi/5176/Aurelija-DJan.shtml

[5] http://pescanik.net/author/aurelija-djan/

[6] http://www.slobodnaevropa.org/a/674624.html

[7] www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=01&dd=10&nav_category=78&nav_id=1218841

[8] http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:645066-Lavrov-Albanskim-snagama-nije-mesto-na-severu-Kosova

[9]
www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=02&dd=03&nav_category=640&nav_id=1227127

[10] https://rs.sputniknews.com/politika/201702091109966781-Haradinaj-sud-Velika-Albanija-2/

[11] http://www.blic.rs/vesti/svet/stir-i-busati-stratesko-partnerstvo-hrvatske-i-albanije/0kg6brq

[12] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2626920/ozvanicena-jadranska-trilaterala-hrvatske-albanije-i-crne-gore.html

[13] https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201702111109991240-Srbija-Rusija-saradnnja-vojska12/

[14] http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:649531-Stir-Odbili-smo-Dacicev-zahtev-za-bilateralni-susret

[15] https://rs.sputniknews.com/regioni/201702131110014056-stir-hrvatska-dacic/

[16] http://fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/sojgu-pokusa-li-nato-napad-slican-onom-na-srbiju-99-nas-superkompjuter-ce-alarmirati-nova-srbija

[17] http://www.informer.rs/vesti/politika/118494/FOTO-GDE-HAOS--Lider-zute-patke-Radomir-Lazovic-NATO-Soros-protestu

[18] http://zavetnici.rs/?p=5669

[19] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=01&dd=11&nav_category=11&nav_id=1219234

[20] Мало је познато да је британски Гардијан пре пет година објавио чланак у којем пише да је америчка војска у завршној фази израде софтвера за манипулацију социјалним мрежама уз помоћ креирања лажних виртуелних идентитета, а исти лист је у јануару 2015. писао о постојању 77. бригаде Британских оружаних снага, која је задужена искључиво за деловање на Фејсбуку и другим социјалним мрежама, а све са циљем манипулације јавним дискурсом.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.