Menu
RSS

МАКЕДОНИЈА, ПОУКЕ

makedonija201706УРОШ НИКОЛИЋ

Шта је овде наук за Србију? Избори морају бити стриктно унутрашње питање, без мешања страних актера, посебно ако су недобронамерни


Македонија ври, нешто више од две године откако је кренула последња фаза њеног дављења. Почело је са тзв. бомбама (снимцима прислушкиваних разговора) Зорана Заева. То је резултовало фактичком сменом Гордане Јанкуловске, Милета Манакијевског и Саше Мијалкова, а почели су притисци и да Никола Груевски поднесе оставку, у чему се нарочито истицао западни фактор. Већ тад се видело да иза Заева стоје моћни играчи и да ће борба бити жестока.

Велика унутрашња политичка криза трајала је упоредо са међународним притисцима, субверзивним акцијама, активирањем албанског фактора. Мигрантска криза такође је уздрмала Македонију. Груевски је умео да одговори, али уз Заева, осим сорошевских групација, били су Албанци иако је он то прикривао причом како је то протест свих нација и грађана Македоније.

Десетине хиљада гласова Албанаца који су на последњим изборима отишле Заеву говоре у прилог томе да им је обећао много тога заузврат. Можемо само да претпоставимо шта то може да значи – двојезичност на целој територији, федерализација, једнака заступљеност Албанаца свуда, посебно у обавештајном и апарату силе – све претпоставке за дављење и распад земље. Владајући кругови одавно оптужују Заева, да се енормно обогатио за време градоначелничког мандата у родној Струмици и да је с најближим сарадницима и рођацима формирао моћан клан.

ОБРИСИ РЕГИОНАЛНОГ СУКОБА
У контексту најновијих спекулација, да је Заев спреман да ради задовољења Албанаца додатно наруши односе са Србијом одговор наше земље биће најмање реципрочан, укључујући и промену става о признању имена Република Македонија. То би ваљало представити као акт против непријатељских аката македонске власти, а не народа. Не би требало заборавити да ни Груевски није био цвећка, али неки помаци за српску мањину за време његове власти, захваљујући коалицији са Демократском партијом Срба Ивана Стоилковића, дали су резултате, који могу да буду нарушени уколико Заев са Албанцима формира власт.

Свако попуштање великоалбанским аспирацијама потенцијално је опасно по Србију. Могућа нестабилност, па чак и ратни сукоб, нешто је због чега Србија мора да отвори четворе очи, поготово што се истовремено кува и у БиХ, Црној Гори, на Космету, уз стандардне хрватске провокације. Сукоб у Македонији није више само македонско- албански већ су и сами Македонци дубоко подељени. Може се рећи да је све то добило обрисе регионалног сукоба са утицајем на светска догађања, с обзиром да је овде реч о сукобу старе клинтонистичке доктрине и суверенистичке, која постаје глобални тренд. Процеси ресуверенизације држава свакако постоје, али они нису тако једноставно повезани, и увек ваља имати у виду и регионалне и локалне специфичности, као и дугорочне стратегије. Јер простог преливања трендова и догађања ствари самих од себе неће бити. Посебно земље попут Србије, којима стари клинтонистички поредак никако није одговарао, морају да схвате да промене које носе неизвесност неће саме од себе донети бољитак уколико не будемо активни играчи који ће се трудити да све то окрену на своју корист колико је могуће.

makedonija201703Дављење Македоније и регионалне турбуленције и провокације ка Србији показују да ситуација није црно-бела и исход није известан. Ссве ће бити много јасније после холандских, француских и немачких избора. Што се Србије тиче, након договора Николић – Вучић, јасно је ко ће бити председник Србије. Али то неће бити крај, већ почетак битке за Србију. Управо зато је поучан македонски пример.

Македонија је пример бестидног мешања у унутрашња питања и изборног инжењеринга, у коме се показало све лицемерје евроатлантских македонских „партнера“. Македонски пример је оголио како је наводна приврженост либералних глобалиста демократији и вољи већине само маска. Наиме, докле год већину има онај ко њима не одговара, они га урушавају, дижући цео спектар послушника на ноге. Активира се, поред пете, и шеста колона, која прави акције које смањују углед власти и државе (као код нас Савамала). Наравно, ни у Македонији ни у Србији није реч о страначким питањима, јер узрок њеног рушења није у томе што је власт добра или лоша или због воље народа, у овом случају македонског, него зато што је то организована акција споља. Лоша управа није оно што брине комесара Хана или генералног секретара НАТО Јенса Столтенбаерга да од македонског председника ултимативно захтевају да мандат понуди управо Заеву.

КО СУ НАШИ „ЗАЕВИ“?
Избори су коначно одржани 11. децембра, и опет је највише гласова добио Груевски. И поред знатно мање мандата албанске ДУИ, Груевски је могао с њима да формира власт. Велики број гласова Албанаца однео је Заев, ДПА Мендуха Тачија доживела је крах, Ахметијева ДУИ је знатно ослабљена, али зато на албанском спектру ничу нови актери – Алијанса за Албанце и Покрет Беса исламистичке провенијенције, за који се верује да има тесне везе са Ердогановом Турском. Све албанске лидере у Тирани окупља Еди Рама и они након тога у преговоре о новој власти улазе на платформи тзв. Тиранске декларације. Иако би Македонци математички могли да формирају велику коалицију, Заеву то не пада на памет (додуше, то би било рискантно и због вероватне албанске побуне). Али, са друге стране, прекршено је неписано правило након Охридског споразума, према коме најјача странка Албанаца и Македонаца праве коалицију. Ахмети, уколико ствари оду правцем каквим се засад чини, иступа из коалиције са деценијским партнером и највероватније иде са онима који су му узели гомилу гласова. Све то говори у прилог томе да је и Ахмети био изложен великим притисцима из Тиране, а иза Тиране је стајао неко много моћнији.

Шта је овде наук за Србију? Пре свега, избори морају да буду стриктно унутрашње питање земље, без мешања страних актера, посебно ако су доказано недобронамерни. Уколико дозволите другима да креирају правила и тајминг избора и да се играју вама, врло је могуће да ће вас на крају победити. Ако и победите појединачно, ваши дојучерашњи коалициони партнери ће вас у новим околностима и под притиском издати чим математички постане могуће без вас да се формира власт.

makedonija201704Најважнија македонска лекција је за све одговорне и добронамерне актере у Србији да је једно бити против власти, лоших потеза, критиковати и дебатовати, а сасвим друго када се не преза ни од чега да би се на власт дошло, макар и на крилима црног ђавола. Кад Заев ризикује судбину државе и на великоалбанском таласу руши Груевског, он не удара (само) на власт него (и) на државу. Наравно, то су проблеми Македонаца, али колико је само „заева“ у Србији који моле за репризу Петог октобра и интернационализацију проблема безнадежне српске опозиције.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.