Menu
RSS

УЗРОЦИ ПОЛИТИЧКЕ БЕЗИДЕЈНОСТИ ОПОЗИЦИЈЕ

Preletacevic beliВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ

Играњем на карту Прелетачевића опозиција ће нанети штету сопственим интересима  


Политика је озбиљна, а не преварна делатност. Доказ томе је управо оно што се данас догађа опозицији у предизборној кампањи. Стравичан недостатак идеја, апсолутно немање програма, визије и способности да се незадовољство одређеног броја људи у Србији каналише кроз квалитетну опозициону понуду, узроковало је посезање за последњим видом борбе против Вучића у облику крајње банализације и обесмишљавања друштва кроз лик Белог Прелетачевића. Видевши да кампања Јеремићу и Јанковићу не иде од руке, те да је сасвим јасно да ће Вучић однети прилично убедљиву победу, сорошевска – добро спонзорисана – клика посегла је за последњом сламком спаса – исмевањем.

Рачунајући да дотични Младеновчанин може да пробуди вечите доколичаре и оне које држава и уређени систем, па самим тим и избори, занимају као лањски снег, одлучили су се да заиграју на карту извођења на гласање баш таквих. То је свакако легитимно и апсолутно дозвољено, могло би се рећи и друштвено корисно. Ипак, то је најбољи показатељ колика безидејност влада на страни оних који су против Вучића. Ако је кључ борбе против Вучића кандидовање особе која се залаже за тотално омаловажавање свих традиционалних и друштвених вредности српског народа, без икакве жеље да се у тој пародији заложи за промену одређених аномалија које одавно постоје у српској политици, још од појаве првих странака у монархији, па и касније у социјалистичком једнопартијском систему, до поновног успостваљавања вишепартијског система, онда је то најбољи доказ да Вучић и ово за шта се данас залаже заиста нема алтернативу. Прелетачевић ће на изборима значајно оштетити опозицију, али то је већ проблем опозиције и оних који су га осмислили као пројекат.

beli patkica2Лично сам одувек презирао банализовање политичке сцене. Духовитост јесте корисна, али зна се где јој је место. Пред Србијом су бројни изазови и најмање што нам је потребно је спрдачина у политици. Баш због тих изазова очекивао сам у председничкој кампањи сучељавање идеја, али од тога нема ништа, јер на опозиционој страни идеје не постоје. Уместо идеја добили смо претње да ће се пуцати као у Македонији, да ће Вучићеве присталице добијати шамаре за врат, да ће бити обешене о бандере и теране на Голи оток, па све до тоталне спрдње са изборима.

Могу да се сложим да функционисање државних институција одавно није на високом нивоу и свакако сам очекивао да опозиција понуди програм како да, рецимо, унапредимо њихов рад. Уместо тога добијамо покушај апсолутне апсурдизације целокупног система, што је ужасно лоше, јер и најгори систем је бољи од никаквог, а чини ми се да је једина идеја тих што све омаловажавају да немамо никакав систем. Зато позивам све оне који ово читају да добро ставе прст на чело када гласају, јер Србија није заслужила да се са њом играмо.

За ову земљу су наши преци жртвовали своје животе да би ми данас имали слободу. Многи великани славом овенчани су нам оставили велику заоставштину да је баштинимо. Ово је земља славне историје и славне прошлости и ни најмање немамо право да од ње правимо циркус. Моја молба грађанима је да не бацају гласове на егзотичне кандидате, већ да гласају за нешто, а никако из ината против нечега. Једну земљу имамо. Волимо је и мислимо на њу и њену будућност.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.