Menu
RSS

СРПСКИ МАЈДАН ЈЕ РЕЗЕРВНА ВАРИЈАНТА ЗАПАДА

beogradprotest17ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ

Ако Вучић у очима ЕУ и НАТО буде недовољно гибак, тад се „српски мајдан“ може распламсати у традиционалном антидржавном облику


Демонстрације које у Београду и другим српским градовима, са различитим степеном интензитета, трају већ више од месец дана дају основа да говоримо да је у земљи дошло до нове друштвено-политичке појаве. Према низу карактеристика, та појава има одређену аналогију са антивладиним иступањима у другим земљама Источне Европе, а такође и на ширем простору бившег СССР, Блиског истока и Северне Африке. Међутим, не мање важне су нове црте и особености ове појаве у Србији.

Шта спаја садашње наступе у Србији са разним „мајданима“ и „обојеним револуцијама“? Пре свега, то је активно коришћење ресурса интернета за претходну разраду места окупљања, маршруте кретања и карактер наступа и захтеве говорника. Захваљујући томе, учесници протеста успевају да одрже неопходан ниво свог присуства на улицама српских градова, почевши од 3. априла – датума објављивања прелиминарних резултата председничких избора у Србији.

Друга не мање важна чињеница је широка територијална покривеност манифестација. До овог тренутка, у уличним акцијама у Србији већ су узели учешће према разним оценама, укупно између педесет и сто хиљада људи. „Протестни маршеви“ одржани су у свим српским већим градовима – у Београду, Нишу, Новом Саду, Краљеву, Крагујевцу, Чачку, Новом Пазару, Зрењанину, Сомбору, Суботици, Ваљеву. Већ сад се може утврдити да су садашње протестне акције постале најкрупније у читавој новијој историји Србије – у сваком случају после „булдожер револуције“ 2000. године.

ПРОРУСКИ И АНТИРУСКИ ПРОТЕСТ
На крају, учесници манифестација у својој већини су настројени против садашње власти у Србији, на челу са Александром Вучићем, победником на изборима од 2. априла.

Међутим, на томе се завршава аналогија са догађајима и моделима који су постојали у другим земљама и почиње чисто српска специфичност која се појавила у пролеће 2017. године.

Прво, садашње протесне манифестације не уклапају се у традиционални геополитички координантни систем Исток-Запад. Чак је и тако тенденциозно издање какво је Украјинска правда било принуђено да призна свој неуспех у покушајима да се у деловању протестујућих пронађе и неки антируски вектор: „Ништа мање важно питање је спољнополитички вектор протеста. И овде је све веома сложено. Са једне стране, захтев часних избора је типично западни дискурс. Међутим, своју подршку протестима изразили су и отворено проруски политичари Војислав Шешељ из СРС и Бошко Обрадовић из десног покрета Двери“, признаје украјински магазин и додаје: „Оба лидера председничке трке су у великој мери проевропски, но истовремено ни у ком случају не и антируски“.

beogradprotest19Поред тога, међу лозинкама „српског Мајдана“ практично нема позива властима Србије да направи коначан геополитички избор између Запада и Истока, између Брисела и Москве, а у опозиционој политици се активно разрађује верзија о томе да је у организацији кампање протеста десет милиона евра уложио нико други него Џорџ Сорош.

Друго, протест носи максимално „обезличен“ карактер са тачке гледишта учешћа препознатљивих политичких фигура. Организатори су раније назвали своју акцију „Мајданом без политичара“, истакнувши своју тежњу да се дистанцирају од утицаја било које политичке партије. Притом веома сумњиво изгледају политичари који покушавају да оптуже Вучића у покушајима да формира извршну партијско-политичку вертикалу, користећи постојећу у земљи владајућу коалицију на челу са Српском напредном странком, која је раније, као и сам Вучић, победила на изборима. Поред тога, од самог почетка протесте подржава бивши заштитник људских права Саша Јанковић, који је заузео друго место на председничким изборима у Србији – а он се никако не може сматрати као потенцијални лидер уједињене српске опозиције.

Треће, од самог почетка проблематично је изгледала могућност достизања главног циља протеста – укидање резултата првог круга председничких избора и спровођења поновног гласања. Сами учесници акције тврде да су пронашли „потенцијалну“ крађу гласова у корист Александра Вучића у износу од 319 хиљада. Међутим, чак и уколико је то тако – тешко би прерасподела таквих гласова могла да стави под сумњу резултате председничких избора пошто је Вучић превазишао Сашу Јанковића са много већим преимућством: 2.012.788 гласова Вучића против 597.728 гласова Јанковића.

ПОЛИТИЧКИ ИЛИ СОЦИЈАЛНИ ПРОСТЕСТ
Четврто, у садашњим протесним акцијама у много већем степену но за време антивладиних акција у земљама бившег СССР или у другим врућим тачкама „мајданског ареала“ присутан је социјално-економски фактор. Међу паролама које су се чуле пред здањем Скупштине Србије највећу популарност имају следеће: „Народ гладује – елита се радује“ или „Заборављене избеглице“.

Што је карактеристично, ни сами српски медији не могу да се разаберу у противречним прожимањима парола. На пример, београдски лист Политика, цитирајући чисто социјално-економске пароле, саопштава да учесници демонстрација „изражавају своје незадовољство резултатима избора“.

Према расположивим информацијама, управо крајње нејасни захтеви и одсуство јасног геополитичког дискурса омогућавају организаторима акција да тако дуго време подржавају одређени степен напетости без било каквог реалног политичког садржаја и шанси на ревидирање резултата председничких избора. У приватним беседама учесници акција у Београду наводе најразличитије, но обавезно специфичне и личне разлоге, због којих су се они у овој или оној етапи придружили протестима – од жеље да њихова деца после завршетка универзитета не јуре посао бежећи изван земље, до тежње да организују манифестацију која ће се поклопити са одласком на меч популарних београдских фудбалских екипа Партизан и Црвена звезда. Јасно је да овакви мотиви немају ништа заједничко са класичним „мајданима“ и „обојеним револуцијама“.

beogradprotest201703Међутим, реална претња дестабилизације ситуације у Србији ипак постоји – и повезана је управо са самом чињеницом разраде модела оперативне мобилизације друштвених снага на антивладиним и антидржавним наступима. Посебно у условима очувања западног притиска у циљевима „обрта“ спољнополитичког вектора земље једнозначно на Брисел. Дневни ред сличног притиска остаје максимално широк – од придруживања Србије антируским санкцијама до признања независности Косова и кретања црногорским путем приступања у НАТО. И, ако нови председник земље Александар Вучић и влада напредњака постану у очима руководства ЕУ и НАТО пакта недовољно гипки, тада се „српски мајдан“ може у сваком тренутку распламсати у његовом традиционалном антидржавном облику.


Фонд стратешке културе

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.