Menu
RSS

НОВИ ШУМОВИ У БАЛКАНСКОЈ ПОЛИТИЦИ САД

bobgudletАНДРЕЈ МИЛАНОВИЋ

Балканска политика САД дефинисаће се између посете Гудлетове делегације региону и најављеног сусрета Трампа и Путина


Ускоро би администрације Доналда Трампа могла да разјасни све контроверзе у артикулацији своје балканске политике. Наиме, очекује се да, уз Трампову подршку, једна већа делегација углавном републиканских конгресмена обиђе кључне балканске политичке центре. Циљ посете, тврди се, биће заустављање даљег мешања америчких дипломата на терену у унутрашње политичке прилике земаља региона и спречавање даљег изазивања нестабилности на Балкану. На челу те делегације – чијом посетом ће, каже се, бити започета смена целог низа балканских амбасадора САД – требало би да буде конгресмен из Вирџиније Роберт Гудлет, који је већ био у посети Србији крајем 2014. године.

Та инцијатива наставак је једне друге из краја фебруара ове године. Тада је група од седам републиканских конгресмена на челу са Кристофером Смитом послала писмо државном секретару Рексу Тилерсону у коме је нагласила неопходност правне оцене америчког мешања у унутрашње послове других држава. У писму је посебно наглашена активна улога Амбасаде САД у Скопљу, тачније у паљењу македонске кризе. Конгресмени су прецизирали да се мешање проводи посредством USAID и соросевских структура на терену, где се, како су навели, новац америчких пореских обвезника троши за провођење партијских циљева Демократске странке. У писму су посебно прозвани амбасадор у Македонији Џес Бејли и тамошња мисија USAID, против којих је захтевана свеобухватна истрага.

БЕЈЛИ ДОВОДИ ЗАЕВА НА ВЛАСТ
„До нас су дошли веродостојни извештаји да је током протекле две године мисија САД у Македонији активно интервенисала у партијској политици Македоније и да је утицала на медијско окружење и цивилно друштво да директно или индиректно утичу на исход избора у Македонији. Према извештајима, ова интервенција доследно фаворизује странке медије и групе цивилног друштва са левице и левог центра“, каже се у писму.

Само неколико дана после тог писма, почетком марта, реаговала је и америчка невладина организација Judicail watch, тврдећи да делатност амбасадора Бејлија веома шкоди ауторитету Вашингтона у Македонији. Он, тврди се, није заузео неутралан став, непрестано се мешајући у унутрашње прилике у Македонији, помажући довођење на власт СДСМ Зорана Заева у савезу са албанским странкама.

bejlizaev„Америчка влада је милионе својих пореских обвезника тихо довела у ситуацију да дестабилизују демократски изабрану владу десног центра у Македонији у дослуху са левичарским милијардером и филантропом Цорџом Соросом. (...) Амбасадор у Македонији Џес Л. Бејли ради иза кулиса са Соросевом Фондацијом отворено друштво (...), што представља мешање америчког амбасадора у домаће политичке послове“, стоји у извештају Judicail watch од 4. марта.

ИНИЦИЈАТИВА БЕЗ РЕЗУЛТАТА
Чињеница је, међутим, да писмо седморице републиканских конгресмена није дало резултат. Дипломате САД наставиле су да се мешају у политичке прилике суверених земаља а амбасадор Бејли се, са још већом енергијом, посветио рушењу Николе Груевског и довођењу на власт коалиције Зорана Заева и албанских странака. Када је у Скопље дошао високи функционер Стејт департмента Брајан Хојт Ји да подржи Заева и Албанце, Македонија је на најдиректнији начин гурнута у предворје грађанског рата. Хојт Ји је подржао и ултимативни захтев Заева председнику Македоније Ђорђу Иванову да му да мандат за десет дана, што је унело додатну напетост у већ дестабилизовану у Македонију.

У сличном духу понашао се и сам Рекс Тилерсон који, додуше, није помињао Македонију, али јесте почетком недеље примио црногорског премијера Душка Марковића. Тиме је снажно подржао улазак Подгорице у НАТО, што је на Балкан такође унело нови елеменат и страног мешања и нестабилности.

Остаје да се види хоће ли Гудлетова делегација на Балкану осудити америчко мешање у унутрашња питања и хоће ли за то имати пуну подршку Трампа и Тилерсона. То разјашњење америчке спољне политике на Балкану биће веома важно и за Србију и за Европу. Јер, судећи према потезима амбасадора САД у Београду Кајла Скота, исти процес као у Македонији Американци су иницирали и у Србији.

Примена тактике изазивања конфликта између власти и опозиције да би се лакше владало нашом земљом води заоштравању ситуације на целом Балкану и изазива забринутост чак и у европским земљама. Није случајно да се премијер Мађарске Виктор Орбан веома противи мешању америчких невладиних организација, посебно оних које добијају новац од Соросеве фондације, у унутрашњу ситуацију у европским државама. Као што није случајно ни што је Орбан после таквог става и удара на Соросев утицај у Мађарској добио демонстрације у Будумпешти.

beogradprotest201707У сваком случају, између посете Гудлетове делегације и најављеног сусрета Трампа са руским председником Владимиром Путином доћи ће до кристализације америчке балканске политике. За сада је извесно да њен тон дају инерција према клинтоновској политици, која је била на снази и у време Барака Обаме, и утицај америчке „дубоке државе“. А то значи да Вашингтон Србију још увек не види као важног регионалног актера и да своју пажњу радије фокусира према албанском и хрватском фактору, које види као регионалне предводнике, и то без обзира како ће се наставити европске интеграције Србије.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.