Menu
RSS

КАКО СУ ПРОМЕЊЕНИ ГЕОСТРАТЕШКИ ПОЛОЖАЈ И ИЗГЛЕДИ СРБИЈЕ

vucickina01ЉУБАН КАРАН

После много времена, Србија сада има разлога да верује да није сама на свету и да је уз њу велико јато птица


Није прошло много времена откад је кинески председник Си Ђинпинг представио пројекат Један појас – један пут до тога да он постане најзначајнији догађај у новијој историји света. Кинези са незамисливом сумом од билион долара обнављају древни Пут свиле као мирољубиви економски стратешки план. Пројекат би требало да отвори нови трговински, економски и путни коридор од Шангаја до Берлина, који ће повезати најмање 60 држава Европе, Азије и Африке. Ниједна држава до сада и ниједан државник нису тако много учинили за мир и квалитетну будућност планете. Док Кина није поставила тежиште на економски просперитет света, све прогнозе будућности човечанства биле су суморне, јер су биле засноване на оружаној сили. Запад је сирову силу користио као претњу, али се није либио да покрене и оружане „кампање“ за реализацију сурових стратегија покоравања држава, где се све заснивало на страху и страхопоштовању.

Снагу кинеског капитала најбоље је описао мађарски премијер Виктор Орбан, упоредивши је са силом гравитације. Значи, онај кога не привуче ова економска гравитација или је за сада сувише далеко од замишљеног пројекта или му је економски потенцијал такав да представља обично „перо“ на које гравитација нема велики утицај.

Зато је вредна сваког поштовања чињеница да је Србија једина држава са простора бивше Југославије која је учествовала на форуму. И не само да је учествовала него је добила толико значајан публицитет, несразмеран и величини и економском потенцијалу наше земље. Није се то догодило само зато што смо на Путу свиле, него што смо међу првима препознали значај кинеског пројекта века и први се у њега са пуним поверењем укључили. Иако је Србија географски остала на истом месту, тако су бројни билатерарни сусрети, чврсти договори и потписани уговори променили визуру њеног геостраатешког положаја.

Иако се тим можемо поносити, није добро што је Србија једина од држава бивше Југославије присуствовала форуму у Пекингу. Да су му присуствовале још неке, можда би се ратнохушкачка реторика и ратни планови мало изменили. Можда би постепено превагнуо сада свима потпуно видљив економски интерес који је такорећи надохват руке. Јачају протести економских стручњака земаља региона, поготово у Хрватској, што се нису укључили на време у кинески пројекат и што касне. Притиснути и уцењени државници на Балкану су у незавидној ситуацији јер им понестаје аргумената за искуључиво проамеричку оријентаацију, за коју су свесно жртвовали свој сувернитет и независност. Да одлучују сами, било би лако, али то једноставно није тако. Зато њихове одлуке могу бити крајње нерационане и могу угрозити мир на Балкану, и то баш сад када је просперитет реална опција.

МАЊА ИЛИ ВЕЋА РАТНА ОПАСНОСТ НА БАЛКАНУ?
Ако је предстојећи сусрет Путин – Трамп политички догађај године, форум у Пекингу је свакако економски. Зато се велики реализовани, покренути и предстојећи пројекти са НР Кином у Србији не могу гледати као искључиво српска ствар. Свако угрожавање ових пројеката задире дубоко у кинеске интересе не само због висине уложеног кинеског новца него више због угрожавања комплетне идеје коју више нико не спори као светски хит. То јесте јак фактор одвраћања од агресије на Србију од малих балканских играча. Неће се тек тако одлучити да ремете интересе тренутно можда највеће светске економске силе ако одлучују сами. Али у томе и јесте проблем – не одлучују сами, и зна се ко је тај ко их може гурнути у рат и ко једини сме и хоће да ремети кинеске интересе јер им је то део не само економске него и војне стратегије.

vucickina09Зато ратна опасност на Балкану остаје као сулуда, али и даље реална опција, без обзира што ће само уназадити све. Оно што Србија ни на тренутак не сме да заборави када размишља о модернизацији војске и јачању одбране, јесте да на Балкану постоје два државна руководства која се потпуно уклапају у интересе САД и НАТО, а то су политички врх Албаније и Хрватске. Они су тренутно једини политички фактори у региону који су старе територијалне аспирације према туђим територијама ставили изнад сваког економског интереса. Тако и није важно да ли ће Албанијом и даље владати Еди Рама а у Хрватској Колинда Грабар Китаровић и Андреј Пленковић, јер се основне идеје о стварању Велике Албаније и Хрватске у границама НДХ неће мењати. Силе које у том правцу снажно делују 100-150 година много су јаче да би их сада могли мењати ситни и пролазни држвни апаратчици. Старе унутрашње и емигрантске организације и партије нису организоване због економског просперитета, то је у другом плану, а у првом су територија и проширење. И хрватски и албански националисти сада виде јединствену историјску шансу јер се њихово настојање поклопило са интересом највеће светске силе и најјачим војним савезом на планети.

Са становишта могућности да сателити САД уз помоћ НАТО војно поразе Србију, ратна опасност се смањује, јер свака озбиљна процена показује да је то немогуће ако иза Србије стану Русија и Кина. Међутим, ако циљ не буде пораз Србије, него само дуготрајни исцрпљујући рат, процена ће показати да је то могуће. Јер постоји нешто што повећава могућност агресије на Србију – две државе које праве ратне планове и које могу бити нахушкане да покрену сукобе имају чврсто уверење да не могу изгубити рат. Ако се и деси да им све крене низбрдо на фронтовима и ако буду принуђени на повлачење пред српском војском, САД и НАТО војном силом и дипломатским уценама неће дозволити да неко пређе њихове садашње границе. То може бити велики изазов ако имате уверење да нешто можете добити, а ништа не можете изгубити и чини се да управо на учвршћивању таквог уверења тренутно раде САД и НАТО. А просто вођење рата ради рата, може бити интерес само САД да би се зауставио мегапројекат Кине и проширење кинеског утицаја на Европу.

САД, НАТО и Запад у целини су заједничком смишљеном акцијом допринели да код ратних хушкача и потенцијалних агресора не постоји страх од одговорности. Сви они који су стварно били одговорни за изазивање ратова на простору бивше Југославије били су унапред амнестирани и потпуно заштићени. Потпуно су заштићени и ратни злочинци савезници НАТО. Рачуне је полагала само српска страна, најчешће ни крива ни дужна. Тако они који ће убудуће покретати освајачке ратове, што јесте злочин, и који ће чинити злочине над цивилима знају да за то неће одговарати. То и јесте био један од кључних циљева заштите партнера НАТО – да се охрабре они који ће покретати будуће прљаве акције у интересу Алијансе.

Тврдњама које уредно и редовно преноси амбасадор Кајл Скот да САД желе мир и благостање на Балкану и да не подржавају стварање Велике Албаније не може се веровати. Увек су тврдили да нам желе свако добро, чак и док су нас бомбардовали. Како им веровати када су својевремено тврдили да немају ништа против српског народа, него да руше један диктаторски режим, а бацили су тоне осиромашеног уранијума на територију Србије, чије последице видимо кроз здравтвану статистику, и тек ћемо да их видимо. Тако они раде, ударају свим срдствима кад им је интерес угрожен, па и нељудским. Хладно су тврдили да осиромашени уранијум који су бацили не штети здрављу. Мало је фалило да тврде како је лековит.

vucickina08Да ли се данас нешто променило и да ли би радили исто? Наравно да би. Против оног ко им се супростави први корак је општа сатанизација на светском нивоу а потом је све дозвољено под паролом – уклонити зло са планете. На пример, сада је на удару Северна Кореја. Није ми намера да браним режим, али видимо шта се тренутно дешава. На сцени је други талас сајбер-напада на рачунарске система у целом свету. На сцени је уцена, нападачи траже новац, по принципу класичне мафије и банде. Пртом, не штеде ни болнице ни људске животе пацијената. Амерички експерти брзо су открили да сајбер-напад вероватно креће из Северне Кореје. Каква случајност, док смо сви мислили да креће из САД, од стране најмоћнијих светских обавештајних служби. Како смо само погрешили.

НА ШТА СРБИЈА ТРЕБА ДА ОБРАТИ ПАЖЊУ?
Промотерски тимови САД и НАТО коначно су схватили да у Србији не могу остварити операцију популаризације НАТО са радикалним циљем. Први покушај је био да се преко лобиста промени негативно мишљење о Алијанси у главама Срба. Када су видели да је то због бомбардовања и вишедеценијског негативног става према српском корпусу немогуће, поставили су мало приземнији циљ када је у питању српски став – добро, НАТО је такав какав јесте, не можемо га променити ни победити, и једина паметна варијанта јесте да им се придружимо.

НАТО лобисти су се убили од промоција и ожвалавили од приче по медијима, али без успеха. Јер како Срби да прихвате да ће им неко добро донети они који су смишљено убијали цивиле ради застрашивања становништва, а под маском колатерарне штете? Ко да прихвати тоталне грешке пилота НАТО као нормалну ствар када се зна да гађају са прецизношћу од метар толеранције, а посипају касетним бомбама цела насеља. Или под још глупљим оправдањем просипају осиромашени уранијум по Србији и ударају директно на генетику, тачно како је обећала Медлин Олбрајт.

Сада су НАТО лобисти добили још лакше задатке и приземније циљеве кад је српска јавност у питању. Суштина њихове садашње пропаганде јесте да Србија не треба да се наоружава и не треба да модернизује војску. По њима, нека то други раде, то је њихов проблем, Србија има паметнија посла и толико ургентнијих ствари где да уложи новац. Они не претпостављају, они знају да рата на Балкану неће бити. Све ће се како-тако решити мирним путем, а они што буду давали новац за наоружање испашће на крају будале које су потрошиле опште добро на обичну гвожђурију. Е сада, колико год раније нису имали успеха, овај пут њихова пропаганда наилази на плодно тле код значајног процента Срба. Наоружавање и јачање одбрамбене способности ионако наилази на отпор код оних који мисле да је то звецкање оружјем, да само провоцира наше суседе да се и они наоружавају, а не схватају да јачање одбране делује као најјачи фактор одвраћања и доприноси очувању мира.

То значи да НАТО лоби сада може нанети више штете Србији него раније. Тада им нико није веровао, а сада су са новом причом постали уверљивији. Зато је веома важно да се њихова нова медијска кампања раскринка и неутралише. Треба имати у виду да ће САД и НАТО користити све могућности не само преко НАТО лобиста него и преко осталог дела агентуре, као и преко паласиране медијске пропаганде да нас посвађају са садашњим моћним партнерима Русијом и Кином. На томе се већ увелико ради, додуше, без великог успеха, али и без одустајања. Већ сада могу да се чују приче типа: „Нема ништа од авиона и тенкова из Русије“; „Руси ће нас као и 90-тих продати и оставити на цедилу“; „Кинези ће нас заборавити чим нађу боље партнере у Европи“; „Руси и Кинези ће се договорити са Америма на нашу штету, па где ћемо онда“; и сл. Нису у питању само моћни светски медији под контролом CIA него домаћи медији под страним утицајем, а за које сви знамо или претпостављамо у чијем интересу раде.

vucickina06САД и НАТО са великом пажњом прате модернизацију Војске и одбрамбене припреме Србије. Питање је зашто. Штавише, дају озбиљне примедбе, где свака та примедба личи на војну претњу и притисак. На пример, амерички The National Interest објавио је текст под називом Нове српске ракете шаљу поруку – бомбардујте нас и уништићемо ваше градове. Већ сами наслови и начин писања Србију приказују као провокатора и некога ко изазива НАТО. Некога ко призива и прижељкује бомбардовање како би могао да демонстрира своје оружје гађањем градова и убијањем цивила. Све то делује као нека нова пропаганда против наше земље кроз некакав страх од „нове српске агресије“, баш онако како то упорно настоје да наметну Албанци и Хрвати. Изражавају бојазан да би нове српске ракете „Шумадија“ са дометом од 300 km могле угрозити њихове НАТО чланице у региону и намерно помињу Загреб као потенцијалну мету.

ВЕЛИКО ЈАТО ПТИЦА
Познато је да се САД и НАТО плаше сваке могућности узвратног удара, а тога се плаше и њихови балкански НАТО сателити, које хушкају на рат. Знају они добро да Србија нема агресивне намере и да је модернизација и јачање одбране у функцији одвраћања. Плаши их могућност одмазде јер су као Алијанса навикли да бомбардују оне који немају чиме да узврате. На пример, неће напасти Северну Кореју, иако им свакодневно пружа нове поводе, али зато хоће свакога ко је слаб и ко не може да узврати а није потпуни и беспоговорни послушник.

vucickinaputinСитуацију око наоружавања Војске Србије и јачања одбране прате потпуно свесни да Србија још увек није, али да би ускоро могла бити ван зоне која омогућава Алијанси или неким њеним чланицама отворену војну агресију. Простор им се нагло сужава и зато смо тренутно у домену високог ризика, јер они знају да им сваки нови дан смањује могућност војног решења проблема.

Оно што посебно забрињава и што Србија мора имати у виду јесте већ поменута, а за нас катастрофална евентуална одлука САД и НАТО да се на Балкану води рат ради рата, где Америка не би имала војне, него економске стратегијске циљеве. Сврха стварања ратне зоне била би пресецање Пута свиле и ометање офанзивног економског продора Кине у Европу. Уствари, ометање овог пројекта јесте стратегијски интерес САД, па је сасвим реално очекивати да ће САД покушати то да спрече. Наш проблем је што би то могло већим делом да се спроводи баш преко наших леђа. Ипак, треба имати у виду да ће у тим покушајима имати јаке противнике, Русију и Кину.

Потпуно је јасно да Албанци не желе ни преговоре ни договоре са Србијом јер знају да тако не могу постићи крајњи циљ. Зато у тимове за преговоре убацују најомрзнутије личности за српску јавност: Медлин Олбрајт, Мартија Ахтисарија и Вилијама Вокера. Личности са којима нико у Србији не жели да разговара због огромне штете коју су нанели српском народу. Па чак и те личности, онакве какве су, уместо да се труде да буду прихваћене, унапред провоцирају, као да желе да буду одбијене и да преговори пропадну „кривицом Србије“. А није тешко предвидети да ће бити одбијене ако нам нуде нешто слично као Вокер, који отворено каже да ради на реализацији пројекта Велике Албаније.

Ако се зна да Албанци не смију учинити ништа без консултација са Америком, онда је питање чија је то стварно идеја у вези са Вокером, Олбрајтовом и Ахтисаријем – албанска или америчка. Ако је америчка – а по свему судећи јесте, јер они немају примедби на састав албанског преговарачког тима – онда је ствар много гора него што изгледа. Јер је то један од подмуклих прљавих планова, какве смо раније већ видели, а који воде директно у сукобе. Конципирају се тако да створе ситуацију када је ипак могуће оптужити Србију за блокаду преговора. Тако би Србија поново била оптужена што Запад уместо преговора мора користити друга средства.

Веома је добро што је премијер Вучић обавио велики број разговора са значајним светским лидерима, где су Косово и Велика Албанија били тема. Лидери Русије и Кине су изразили забринутост због агресивних изјава албанских вођа Рамуша Харадинаја, Едија Раме, Хашима Тачија и Јонуза Муслијуа. Након ових разговора премијер је поручио српском народу да може бити спокојан јер Велике Албаније неће бити. Ако је то поручио из Пекинга, након разговора са Путином и Си Ђинпингом, то може да значи да Русија и Кина то неће дозволити, без обзира на перфидне игре САД. И поред тога, имамо разлога да будемо опрезни. Премијер је рекао да Велике Албаније неће бити, али то не значи да је агресија искључена и да неће бити покушаја да се тај циљ силом оствари. Сам такав покушај може бити реализација неуралгичне зоне од које ће инвеститори бежати, а са циљем да се поремети кинески пројекат, од ког сви у појасу Пута свиле очекују корист.

vucickina05Да ли ће САД успети у деструкцији, не зависи само од Кине. Опасност се крије у снажном америчком притиску на мале земље које би требало да подрже пројекат. Зато Си Ђинпинг често понавља кинеску мудрост: „Јата птица могу да победе олују, али нема птице која то може да уради сама“. Тако ни Србија не може сама савладати замке и препреке које јој се упорно постављају од централе и сателита НАТО, али сада имамо разлога да верујемо да нисмо сами и да је уз нас велико јато птица.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.