Menu
RSS

О „РУСКИМ КВИСЛИНЗИМА“ У ЈЕДНОМ ПЕТОКОЛОНАШКОМ ТЕКСТУ

makedonijaskupstinanerediУРОШ НИКОЛИЋ

Пропагандна матрица у коју се уклапа КРИК тежи да сваки српски патриотизам аутоматски прогласи за руски утицај


Лазански и БИА у „македонском сценарију“ – наслов је бомбастичног текста КРИКа. За иоле политички писмене након читања овог урадка главно питање би требало бити шта то и за кога ради КРИК, а не било шта из текста. Зашто? Зато што је након ишчитавања „сензационалних открића“ тешко наћи било шта спорно у поступцима његових главних јунака: новинара и посланика Мирослава Лазанског, званичног представника БИА у Скопљу Горана Живаљевића и Ивана Стоилковића, лидера Срба у Македонији. Да ли је грех то што је српски новинар био у Македонији, контактирао са људима из српске амбасаде, представницима српске мањине и водећим политичарима у Македонији, и што је написао колумну у којој је изразио сопствено виђење ситуације? Лазански је био на вечери са Николом Груевским, а Стоилковић, као добар домаћин, помогао српском новинару, упознао га са ситуацијом у Македонији, спојио са неким људима да би овај боље обавио новинарски задатак. Према КРИКу, спорно је што Србин Стоилковић, иначе и посланик у Собрању, комуницира са званичним представником Србије, матичном земљом свих Срба? О, страшног ли греха, нашли се тамо неки безобразни Срби да заједно комуницирају, разматрају ситуацију у Македонији, сагледавају дешавања са аспекта српског интереса, вечерају и ко зна шта све још. Ово се покушава напумпати и представити као сензација.

ЖИВАЉЕВИЋ У СОБРАЊУ
Све је то имало увертиру у кампањи ТВ Телма, која је објавила како је прпаднник БИА Горан Живаљевић, легални и акредитовани представник Србије у Македонији, у ноћи нереда у Собрању био на лицу места. Он није никакав тајни агент или шпијун, за кога се не зна шта ради тамо, већ јавно ради свој посао, о чему су упознати и македонски органи. У делу јавности и медија подигла се велика прашина око тога, па је и српска амбасадорка позвана на разговор у македонско Министарство иностраних послова. Стручњаци могу да се споре око тога да ли је за Србију његово присуство тамо било неопходно и сврсисходно, али није реч ни о каквој нечасној радњи, јер је он познато лице које ништа лоше није радило нити је био тамо тајно. Многи представници других земаља такође су били у том тренутку у Собрању, али је само представник Србије завршио у медијима и једино је српска амбасадорка позвана на консултације.

Зато су с правом и Александар Вучић и Ивица Дачић реаговали на ове недобронамерне потезе из транзиционе Македоније. Када се било шта нелегално ради, не шаљу се позната лица и званични представници које свако може да види, већ се за то користе друге личности, које се служе другим методама. Дакле, званична Србија није ништа спорно и лоше урадила према Македонији. Жигосање само српског представника, а у Собрању је било у том тренутку обавештајаца из још најмање неколико земаља, говори о нефер третману и односу где се не поступа једнако према свима и где за Србију важе нека посебна правила. Шлаг на торту је ова режирана ујдурма против Лазанског, Стоилковића и Живаљевића, кога и други пут провлаче кроз медијског топлог зеца.

miroslavlazanski00Лазански је после боравка у Македонији и контаката са Живаљевићем и Стоилковићем написао текст, који КРИК третира као пропаганду. О томе КРИК пише као да је реч о некаквој супертајној завереничкој делатности. Тврди се, да ствар буде глупља, да се Лазански бавио пропагандом у Македонији, а он је написао текст у српској Политици, који, и ако је пренет у Македонији, само је један од хиљада таквих текстова на обе стране. Лазански може да захвали КРИКу на тој перцепцији о његовом сензационалном утицају у Македонији на основу једног текста писаног превасходно за српску јавност. Ни Лазански, ни Стоилковић, ни Живаљевић нису урадили ништа противзаконито или непријатељски према Македонији. Једино скандалозно јесте то што представника Срба у Македонији македонска служба – ако је тачна тврдња КРИКа да је од ње добио материјале – прислушкује као да је непријатељ те земље. Преко контакта с њим, а вероватно и засебно шпијунирани су и званични представник Србије и српски новинар. Документи на које се КРИК позива показују да се Стоилковић надзире од 2013. године. Он је једини српски представник у Собрању и посланик са најдужим стажом. Осим што је бескомпромисан борац за српске интересе тамо, он је и члан скупштинског одбора за безбедност, који у складу с тим има право и на приступ појединим поверљивим документима. Да би била легално донета одлука суда да се он стави на мере тајног надзора, претходно суд мора да му укине имунитет. Очигледно је прислушкиван илегално, због чега најављује тужбу. Нас, наравно, не би требало да занима шта раде Македонци и да ли поштују своје законе и кога прислушкују осим када се то тиче Србије, као приликом овог тенденциозног увлачења у унутармакедонске прилике, или кад је реч о представницима српске мањине, што је овде случај. Дакле, из овога смо сазнали да се српски представник тамо надзире и третира као непријатељ, а, колико видимо из инсинуација, и било какав српски траг и утицај у Македонији очигледно се за инспираторе КРИКовог текста третира изразито непријатељски.

СРПСКИ ПАТРИОТИЗАМ И РУСКИ УТИЦАЈ
Спочитавање национализма и наводне пропаганде у корист руске политике и утицаја додатно расветљавају позадину. Свако у Србији зна да је Лазански проруски оријентисан, као и вероватно 90 одсто Срба. И Стоилковић је проруски оријентисан. Ма колико у души био русофил, сваки Србин патриота бори се за српске интересе, а не за руске. Друга је ствар што су руски и српски интереси добрим делом подударни. Последњих месеци присутан је агресиван тренд да се свако српско становиште систематски дезавуише као руско и као пропаганда.

ivanstoilkovicЗашто се то ради? Да би се у јеку антируске хистерије сваки српски патриота оцрнио још више у западним очима, али и да би се на унутрашњем плану на перверзан начин етикетирао као издајник и квислинг – јер је продужена рука странаца, Руса. Пропагандна матрица у коју се уклапа КРИК тежи да сваки српски патриотизам аутоматски прогласи за руски утицај. Ако баш и није сваки српски патриота руски квислинг – онда је у најбољем случају руска корисна будала. Дивног ли парадокса да оличења квислинга, проглашавају скоро све српске патриоте за квислинге. Свако ко је за Космет у Србији, јаку Републику Српску, српски карактер Црне Горе, јачање српског утицаја у Македонији, супротстављање Шиптарима, Хрватима – он је по логици тих спин доктора и пропагандиста издајник Србије јер ради за Москву. Обични Срби и патриоте који имају довољно мозга да не могу да прогутају да су им пријатељи они који им раде о глави проглашавају се продуженом руком Кремља. И КРИК помиње руски фактор, што ће рећи да су Стоилковић и Лазански издајници Србије и руски квислинзи. КРИК иступа као првоборац на хојтјиовској линији сузбијања „малигног руског утицаја“. А српски утицај је, и према том тумачењу, само огранак „разорног руског утицаја“.

ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ПЕТА КОЛОНА ТАКО И НАЗОВЕ
Тешко је рећи какав ће бити расплет ове афере. Дачић и Вучић су реаговали, Вучић је чак истакао како мисли да је материјал дала служба једне западне земље, а не македонска. Ако знамо историјат деловања КРИКа, ово је сасвим могуће. Због нелегалног прислушкивања Срба, и медијске хајке, амбасадорка Македоније у Београду позвана је на консултације, што значи да је наша страна коначно почела да се држи златног начела реципроцитета. Држава би требало да дигне глас против хајке на Стоилковића и Србе у Македонији. Да ли је ово обелодањивање најава неких будућих македонских или можда чак и ширих регионалних антисрпских потеза и припрема за алиби Заеву за тако нешто, време ће показати. Македонска служба пуна је и албанских кадрова, а у овом транзиционом вакууму, питање је ко ту вуче конце – да ли се неко из тих служби додворава новим властима у Македонији како не би био склоњен у кадровским чисткама. Након увлачења Црне Горе у НАТО, успеха македонског сценарија, можда је ово и упозорење и припрема за Србију. Мало је познато српској јавности да и Додикова власт у Српској ових дана проживљава можда и најтеже тренутке – овај пут није реч о удару опозиције колико о пуцању по шавовима унутар владајуће коалиције. Србија полако постаје опкољена, а док се у Македонији сви живи мешају и док се спроводи тиранска платформа, повика је на вука – Србију, док лисице – Албанија, Бугарска, Турска, ЕУ, НАТО, САД, Немачка итд. – македонско месо носе.

dojcinovickrikЈош једна ствар је фрапантна. Јавност се згражава над тим што Србија прати ситуацију у Македонији, саблажњавају се на макар и минимално српско присуство и утицај у земљи, која је некад била Стара Србија, а ником није ненормално да новинари из Србије за рачун других и заједно са странцима поткопавају српске интересе у региону и врше кампању против сопствених државе и грађана, какви год они били. Замислимо хипотетички да је Србија тамо стварно радила нешто лоше, а није, зар не би чак и тада био скандал да неко из Србије и Београда то раскринкава уместо да се те земље тиме баве. Зашто би било ко одавде радио против било ког српског представника у страној земљи и асистирао другима у томе? Још је поразније кад се то ради на силу, без икаквих основа и аргумената. Онда се оправдано поставља питање за кога те особе из Србије и стациониране у Србији раде. Можда је време да се угледамо на највеће – САД, Русију, Израел и сл., па да на основу неког новог законског оквира коначно третирамо такве организације и појединце у складу са оним што они заиста јесу. За почетак их бар назвати правим именом.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.