Menu
RSS

ШТА СЕ СРБИЈИ ПОРУЧУЈЕ ДОНАЦИЈАМА САД?

hamvi01ЉУБАН КАРАН

Амерички савези на Балкану давно су проверени, а нови могу бити само другог реда, где ће интерес прворазредних бити приоритет


Американцима је успело, како то и приличи највећој светској сили, да прва активност новог председника Србије Александра Вучића буде у служби презентације америчких добрих намера према нашој земљи. Добро су проценили како да избором термина привуку пажњу јавности, што им се не може замерити, јер је основна пристојност домаћина у томе да препусти донатору избор места и време испоруке поклона (што, наравно, важи и за руску донацију, чију испоруку чекамо). Уприличена свечаност, иако је обухватила све протоколарне радње до ситница, и поред тога што су јој, поред педседника, присуствовали министар одбране Зоран Ђорђевић и начелник Генералштаба Љубиша Диковић, није одавала утисак иоле доброг расположења присутних. Председник се трудио да бар пригодним шалама наштимује добар тон свечаности, али није успео.

И званични представник САД амбасадор Кајл Скот покушао је да обрадује и орасположи присутне потенцирајући у свом говору велику вредност поклона – вишемилионску у америчким доларима, али је оставио још мањи утисак на присутне. У питању је трећа транша испоруке донације укупно 40 теренских возила Хамви, америчке производње, чија је укупна вредност 7,5 милиона долара. Испорука је почела 2012. године а завршила 1. јуна ове године испоруком 19 хамвија у Панчеву.

У чему је ствар и како то да тако вредан поклон није изазвао више емоција код уредно постројених официра и присутних гледалаца на церемонији примопредаје под конац паркираних 19 нових Хамвија. Зашто ова блиндирана возила, која доминирају на свим светским прљавим ратиштима у зонама насилног успостављања нових „демократских режима“ на згариштима „тоталитарних“ нису прихваћена са већим одушевљењем. Да ли то школовани и тешкоћама прекаљени официри не схватају вредност и значај ове донације? Не, ствар је управо супротна – итекако су свесни шта су добили на поклон, а, по свему судећи, разумели су и поруку коју носи ова донација.

Општи утисак није поправило ни упорно настојање новог председника да скупим возилима нађе што бољу сврху и намену у војсци, наравно, у кризним и недајбоже ратним ситуацијама. Причом како су то добра возила, просто урађена, са дубоким газом, и да се на њих може монтирати тешки митраљез, па и минобацач од 30 милиметара, покушао је да неоружаним средствима прида какву-такву ватрену намену. Ипак, и поред великог труда, све је остало без великог ефекта на присутне и на српску јавност. И даље су блештава возила на сунцу изгледала као точкаши који никог не могу угрозити, па ни агресора.

НЕКОМ ЦЕВИ И РАКЕТЕ, А НЕКОМ ТОЧКОВИ
Свака активност у међународној политици носи неку поруку, па тако и донације. Упоредимо оно што су нам поклонили Руси и оно што су нам поклонили Американци па ће на први поглед бити јасно ко искрено жели да се одбранимо и ко прихвата политику наше војне неутралности а ко не може са тим да се помири. Поклоне са цевима и ракетама, који повећавају одбрамбене и офанзивне способности војске, Американци дају само својим регистрованим савезницима и онима који су на јасном путу да то постану. Насупрот таквом ставу, Руси су нам дали моћна оружја и ако нисмо у војном савезу са њима. Једни су проучили наше борбене слабости и донацијом настоје да их поправе. Други као да су проучили шта нам најмање треба и управо нам то донирају. Јер, ако већ сами производимо Лазара и Милоша, чије одржавање је неупоредиво јефтиније, чему Хамвији. Две године имамо бесплатне резервне делове, у периоду кад нам неће ни требати јер су возила нова, а колико ће касније коштати одржавање тако скупих возила. И, ако ћемо причати о војној ефикасности, Милош је наоружан митраљезом а Лазар топом, Хамви ни са чим, као да се неко негде пита сме ли се уопште тим Србима дати оружје у руке.

hamvi05Можда је скривена порука ове донације да Србији оружје неће требати, јер су Американци само додали мало шминке на техничку опремљеност наше војске, уз јасну жељу да донацијом не повећају борбену готовост ни за промил. Њихов став јесте значајна порука, јер, ако постоји држава која зна да ли ће Србија у ближој будућности ратовати, онда су то САД. Добро знамо да је све оно што данас угрожава Србију и што регион Балкана чини нестабилним, под америчком контролом, било преко њихових сателите или НАТО пакта. Ако Американци у таквом амбијенту Војсци Србије поклањају нешто што се не може назвати оружјем него мало безбеднијим и проходнијим превозним средством, то би могло значити да Србији неће бити наметнут рат. Тако је порука коју нам шаљу донацијом поприлично јасна, и зато се амбасадор Кајл Скот у свом говору углавном задржао на цени поклона и на томе да би се могли уптребити за мађународне мировне мисије српске војске.

Док Хрватској поклањају све, од пешадијског оружја, преко панцир хаубица, тенкова, бродова па до борбено-извиђачких хеликоптера и ракетних лансера са којих је могуће лансирање балистичких ракета, и тако вишеструко повећавају директну претњу нашој безбедности, нама поклањају ненаоружане блиндиране скупе точкаше. Тако испада да смо добили скуп поклон, једино што није ефикасан у ватрном смислу. У реду, Хрватска је НАТО држава и опремање њихове војске донацијама САД и НАТО не представља ништа спорно. Спорно је само против кога би могло бити употребљено. А ту су већ Србија и Република Српска основне мете.

Није у питању само наоружавање и опремање комплетним наоружањем и војном опремом него и обука – донација војног знања. Све је ишло системом „опреми и обучи“ када је у питању Хрватска војска, али исто тако и бошњачка војска и фамозна УЧК. Сада је на сцени отворено стварање Војске Косова по истом принципу, где је такође у питању наоружавање и комплетна обука. Код обуке се најчешће мисли на обуку обичног војника, која јесте важна, али је проста за реализацију. Обуку војника тешко је извести тајно због великог бројног стања. Зато је обука штабова српских противника редовно вршена тајно, да ли у америчким војним базама у Америци или Европи, да ли на отоку Брачу или већ неком другом скровитом месту, где није никакав проблем прикрити релативно малу групу официра и њихове активности. Била је то значајна интелектуална донација убризгана у вене новостворених војски. Без те инјекције нису се могли ни звати војска а камоли функционисати по строгим војним принципима.

hamvi04Обука команди и штабова за што ефикасније функционисање за време борбених дејстава је виши ниво обуке, јер је далеко сложенија, и ту су се првенствено ангажовали генерали, официри и институције САД. Јер потребно је много сати увежбавања штабова да би се максимално искористили донирани борбени системи и да би се успешно реализовала координација и садејство пешадије, оклопних јединица, артиљерије, ракетних јединица и авијације. Својим сателитима донирали су и неке тешко уочљиве, а веома битне ствари за припрему и извођење борбених дејстава – обавештајна средства и обавештајне податке. Тако су у протекле две-три деценије САД стварно учиниле много на увећању убојне моћи свих српских противника у прошлим ратовима на Балкану и тако директно и пресудно допринели српским губицима и поразима. Да ли је томе дошао крај и да ли је то порука ове донације?

ОПРЕЗНО И СА ПОКЛОНОМ
Кад смо доживели да и нама дају донације, имамо ли разлога за весеље или за бригу? Било би глупо не прихватити америчке покушаје да бар симболично покажу како је време отвореног антисрпског расположења и деловања прошло. Међутим, било би још глупље поверовати у добре намере на основу неколико симболичних коректних потеза. Јер, ако САД планирају војни расплет балканског проблема – а само они знају да ли ће до њега доћи – тада би релаксација и опуштање Србије био стандардни део војних припрема. Сваки потез који се повлачи према Србији одисао би добрим намерама, као и садашња донација Хамвија, где сваку сумњу отклања помисао – може ли нас угрозити неко ко бесплатно опрема нашу војску.

hamvi02При таквом размишљању и закључивању требало би знати да се добрим оперативним маскирањем постиже велико изненађење. То вишеструко смањује губитке агресора (то не морају бити САД и НАТО, него сателити које ће гурнути у рат) и омогућава брже остварење циља, а у то свакако вреди уложити понеки долар. Нико америчке стратеге неће питати колико су уложили новца у припрему војних акција, али ће их америчка јавност итекако питати за губитке у људству или скупој техници.

Зато Србија мора бити опрезна код потеза који изгледају добронамерни, а који су атипични у односу на америчко понашање протеклих деценија. До сада их је занимало само разоружавање Србије, никад модернизација и наоружавање. Не треба заборавити да су Американци били најгласнији и да су захтевали уништење квалитетног српског оружја чак и онда када је Србија имала прозападну и проамеричку власт. Шта то може да значи него да нас не прихватају на својој страни и да су нас унапред одбацили. Да су стварно у то време имали идеју да од нас праве своје савезнике, тада би им у интересу било да Војска Србије буде што јача, као што се труде да ојачају хрватску или још неозваничену косовску.

Шта у таквој ситуацији можемо да закључимо, какав је амерички план за Србију у оквиру одрађивања незавршених послова на Балкану? Ових дана амерички званичници, НАТО лобисти и прозападни коментатори врте једну те исту мантзру по медијима – промене граница на Балкану неће бити. Сасвим је могуће да је и то део исте операције опуштања и успављивања Србије, јер, ако нема промена граница, значи нема потребе ни за ратом. Ако нема опасности од рата, онда оружје Србији не треба. А уствари све је то очекивано након Македоније и премештања дипломатске оптике на Србију, као стандардни покушај њеног ломљења специјалним ратом. Проблем за Србију, ако се стварно опусти, је само у томе што након неуспешног невојног покушаја следи војни. Тада се наивност плаћа, а зна се и како.

Предуго је у западном свету стварана клима да смо ми Срби добри само разоружани и под пуном контролом у српском резервату без Косова и Метохије, без Прешева, без Рашке области, Војводине и можда још понечег. Много је новца уложено да би сваком становнику западних земаља такво размишљање ушло у мали мозак. Свако ко оде на Запад и каже да је из Србије увери се да је то још увек тако. Зато не чуди јасан став САД и НАТО да није добро да Србија има квалитетно оружје и зато се упорно Србији спочитавају агресивне намере. Зато Срби у наредном периоду стварно морају да уложе максималан опрез и када их тапшу по рамену и проглашавају за фактор стабилности и када им поклоне дају. Јер убудуће неће бити лако разлучити лаж и превару од искрених добрих намера „пријатеља“ са Запада.

hamvi03Има их који мисле – или мисле за новац – да је довољно да прихватимо све америчке захтеве по питању Косова, Републике Српске и Русије и да смо све проблеме решили и све бриге пребринули. Они случајно или намерно заборављају да су амерички савези на Балкану давно склопљени, учвршћени на делу и вишеструко проверени. Нови савези могу бити само другог и трећег реда, где ће интереси оних прворазредних бити приоритет. Наравно да мислим на албански и хрватски корпус. Њихови интереси од самог почетка сарадње до данас су у потпуном складу са САД и НАТО и такви ће бити у будућности. Они, ширећи своје државе, шире зону потпуног НАТО утицаја и доприносе основном стратешком циљу – ширењу НАТО. Србија, када би неким попуштањем и постигла да не буде у потпуном раскораку са САД и НАТО, остаће у још већем раскораку са прворазедним сателитима САД на Балкану. Сем тога, САД, иако су богате, итекако воде рачуна о сваком утрошеном долару и воле да се услуге другима плаћају преко леђа некога трећег, ко не сме да писне. У конкретном случају, преко леђа српског корпуса, а за рачун албанских и хрватских интереса. Свима ћемо бити добри само ако на то пристанемо и моћи ћемо једно време неометано живети у свом резервату. А резерват је она српска територија која још увек није спорна по томе да ли је стварно српска, док неко не одлучи другачије.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.