Menu
RSS

ПИСМО СА КОСОВА ИЛИ УСУСРЕТ ИЗБОРИМА

kosovo izbori2 beta fЈАЊА ГАЋЕША

Срби могу да бирају између Срба који ће одмах пристати на све што „косовска влада“ тражи и који ће све то одлагати колико могу


Предизборна кампања на Косову и Метохији почела је 1. јуна. Нешто пре поноћи на улицама Грачанице настао је хаос. Присталице Српске листе изашле су да лепе плакате на укупно четири билборда у селу и тамо затекле присталице Самосталне либералне странке Слободана Петровића, који су дошли са истом намером. Полиција је, према речима кандидата за посланика на Српској листи Бранимира Стојановића, била на страни Либерала и није дозволила да се плакати залепе све док општинска изборна комисија није потврдила да је Српска листа закупила простор. У Лепосавићу се због предизборних плаката и пиштољем претило.

Поред поменуте две странке, учешће на изборима 11. јуна пријавиле су још четири српске партије – у међувремену је једна одустала. Кампања је прљава, и све се своди на то ко ће вештије да олајава и вређа ове друге. Народ каже: „Свађају се Срби због парламента 'државе Косово', у којем имају загарантованих 10 посланичких места. Свађају се ко ће да седне у посланичке клупе и настави да даје легитимитет за постепено нестајање државе Србије са ових простора“.

Насупрот њима, Албанци у два блока. Један чине коалиција Хашима Тачија, Фатмира Љимаја и Рамуша Харадинаја, други – нешто питомији – Иса Мустафа, Беџет Пацоли и Мимоза Хусари-Лила. Самоопредељење, као политичка странка, на изборе излази самостално.

СРБИ МЕЂУ СОБОМ ОЧИ ПОВАДИШЕ
Уочи прошлих избора, када је по нас погубан Бриселски споразум избио у први план, пред народ се изашло са причом да је излазак на изборе од животне важности – као и подршка Српској листи – јер само тако можемо да се боримо за бољу будућност не само Косова већ целе Србије. Подсетићу да је Србији тада обећан датум за почетак приступних преговора са Европском унијом, а заузврат је требало да она Србе на Косову и Метохији натера да изађу на изборе и почну потпуну интеграцију у „државу Косово“. (У новембру 2013. били су локални избори, а затим и парламентарни.) Заборавила сам да поменем Заједницу српских општина (ЗСО), јер се тада главна прича вртела око тога да ћемо својим учешћем у раду косовског парламента формирати ЗСО и препородити се.

Наш премијер је тако постао наш дојучерашњи џелат Хашим Тачи, а Српској листи су се у парламенту придружили Слободан Петровић, Ненед Рашић, Далибор Јевтић и још неки Срби коју су учествовали на првим косовским изборима – након једностарног проглашења независности – без сагласности Београда и дебело профитирали промовишући „државу Косово“ по свету. Сем личног интереса, нису видели ништа друго. Народ их је звао „Тачијеви Срби“, и мало је рећи да су нам се огадили за цео живот.

Иако и даље не разумемо разлику између оних које Београд подржава и оних Срба које баш брига шта званични Београд каже – и једни и други седе у парламенту „државе Косово“, па му дођу исти – много нам је сметало што су ти профитери амнестирани. Да је неко поводом тога питао за мишљење гласаче, али и оне који бојкотују изборе, имали би шта да кажу. Пошто сам женског рода, не могу да поновим шта је све тада изговорено и шта се још увек о њима мисли и прича, само могу да кажем да није ни мало лепо и пристојно.

kosovoizbori201701На овим изборима управо су ти несрећници од Срба главна опозиција Српској листи за оних 10 загарантованих места. Кампања траје, а они очи повадише. Опет их раздваја то што кандидати за парламент „државе Косово“ на Српској листи имају пуну подршку званичног Београда, а они не. Поменута подршка је главна карта ових избора и пресудна је када потенцијални гласачи одлучују које је зло мање. У тој лудници остаје питање: шта се нуди бирачима?

Поред Заједнице српских општина, која се и даље врти као главна тема предизборне кампање и везује за процват српског народа на Косову и Метохији – само никако да то дочекамо – ту је и такозвана војска Косова. То је тек рак рана Срба који и даље живе у косовском вилајету.

Без обзира на пароле које се изговарају у предизборној кампањи, Срби на Косову и Метохији не мисле да се њено формирање може спречити. Може само да се одложи за годину, две. Што је још тужније, мишљења смо да ћемо око тога да се погађамо као на пијаци. Спас једино видимо у великим променама на светској политичкој сцени, па, ако будемо нечији интерес, можда нас поштеде срамоте да ћемо сутра бити приморани да децу шаљемо у ту војску.

СВЕТ НАМ НУДИ ХАРАДИНАЈА
Срби на Косову и Метохији на изборима 11. јуна могу да бирају између Срба који ће одмах пристати на све што од њих нова „косовска влада“ тражи или оних иза којих стоји Београд, и који ће све то одлагати колико могу – тако мисли народ. Пораз нам не гине овако или онако, јер нису још сва поглавља за приступање Европској унији отворена.

Док се Срби у предизборној кампањи глођу око тога, ратна тројка из Приштине црта границе такозване Велике Албаније. Тачи, Љимај и Харадинај прете у име оних који су их створили и по чијим нотама играју. Они воде кампању мржње према Србији и Србима, а то је добитна комбинација за гласачко тело са периферија у којима су их прекоокеански ментори пронашли и истренирали, и које је најбројније. Замислите како на њих делује све оно што поменута тројка изговори. Они који су се и својим (не)делима доказали у логору Клечка, убијањем српских полицајаца или трговином органима, а нико за то да их окриви. Они ће гласати за хероје, узоре генерацијама које долазе, јер они су жив пример да се Срби могу некажњено убијати.

Буквално цео свет је Рамуша Харадинаја већ поставио за премијера „државе Косово“. После свега што се у Макединији догодило, јасно је шта запад жели и у Приштини.

Прихватањем кореографије зване Бриселски споразум, и ми смо се у то коло ухватили и сада нам једино остаје као саставном делу тог болесног друштва, да се правимо да споро учимо кораке и да нам треба времена.

kosovoizbori201703Висока политика је свакако нешто више од овога што ја пишем, али то је оно што доминира у овој предизборној кампањи на Косову и Метохији, и опростите нам ако нам није ни мало пријатно. Нема економског развоја, решавање проблема незапослености, поштовања људских права, слободе кретање, нема ничег што чини нормалан и миран живот. Са једне стране, само мржња, са друге чиста борба за власт. Зато нам је мука кад се сетимо где смо и коме гурнути у руке, како смо остављени и каква нас будућност чека ако Тачи, Харадинај и Љимај победе на изборима, а званични Београд настави са њима, како воле да кажу, „састанке на високом нивоу“.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.