Menu
RSS

ТЕРОРИЗАМ НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

mancesterterorizam02ЉУБАН КАРАН

Како су стратези новог тероризама успели да пробију најбоље светске безбедносне системе


Данас не постоји област којој се посвећује више пажње и која се изучава више од тероризма. Изучавају је стручњаци и тимови свих профила са једним јединим циљем – да се предвиде и спрече будуће акције. Па ипак, велики стручњаци правили су велике грешке у проценама о дугорочном деловању терориста. Те грешке директно су утицале на смањену ефикасност обавештајно-безбедносних служби и безбедносног система свих европских земаља, без изузетка. Погрешило се по питању сва три кључна фактора извођења терористичких акција:

по питању извођача (терориста);

по месту извођења; и

по питању неопходних средстава за извођење.

Процене су усмеравале безбедносне службе да прате илегална или легална кретања лица која су евидентирана по тероризму, затим лица која су била на неком од ратишта и оних за које се зна да су завршили диверзантске курсеве у неком од тарористичких кампова. Значи, тежиште је било на лицима која познају експлозиве и знају да направе импровизоване експлозивне направе. Та лица знају да користе оружје до савршенства, као терориста који у терористичкој акцији на Шарли ебдо 2015. у Паризу убија полицајца једним одмереним хицем у покрету, без потребе да проверава да ли је убио.

Својевремено је процењено да ће главни извођачи бити терористи убачени међу мигранте, а време је показало да су и то биле погрешне процене. Терористичке акције у Немачкој, Француској и недавно у Великој Британији показале су да процена није била добра. Извођачи су били држављани земаља у којима су изводили терористичке акције, давно интегрисани у западно друштво. Нико није очекивао да ће се младићи или породични људи, одрасли и школовани у центрима западне цивилизације, тако олако одлучити да у самоубилачким акцијама хладнокрвно и одлучно убијају своје суграђане.

mancesterterorizam03Погрешно се мислило да верски фанатизам као оружје може да се произведе само деловањем високоауторитативних верских вођа у примитивним срединама на исто таквом профилу људи. Чинило се немогућим да високообразовани људи тек тако одбаце своје знање и све друго што су стекли у западној цивилизацији и изврше самоубилачку акцију. А управо тако се догодило, што процене нису предвиделе. Тек након терористичких акција у Великој Британији постало је дефинитивно јасно да процене не ваљају и да је потребно направити нове, као основ за организацију и ангажовање безбедносних служби.

По питању места извођења терористичких акција грешка није била толико драстична, али је ипак грешка која збуњује државна вођства и стручњаке у свим европским земљама. Добро је процењено да ће метрополе и велики градови држава западне Европе бити мета, због неправедне али неспорне чињенице, да пажњу светске јавности више привуче седам жртава у Западној Европи него седамдесет у Азији или Африци. На основу тога што планери тероризма желе публицитет, јасно је зашто је Западна Европа примарна мета. Па ипак, процењивано је да ће терористи тражити слабости у појединим безбедносним системима и тамо изводити акције. Није се баш очекивало да се тако самоуверено усмере да разбију најсавршенији безбедносни систем на свету и најчуванији град, као што су Велика Британија и Лондон.

Можда то на први поглед изгледа сулудо, али дубља анализа показује да у таквом избору постоји јак резон стратега тероризма. Циљ је изазивање страха и да цела Европа дрхти пред њима. Након Манчестера и Лондона, забринутост и страх су присутни не само код обичних грађана него и код стручњака, шефова безбедносних служби, па и државника. Јер, ако се терористичке акције тако лако изводе у најбезбеднијем систему на свету, где онда не могу? Многим Европским државма је сан да постигну ниво безбедности какав има Велика Британија, тако да сада постају свесни колико су лака мета.

Тако приче о томе да ли су могуће терористичке акције на Балкану или Србији више немају смисла. Зато нове конкретне претње исламских терориста Србији и Хрватској изазивају далеко већу пажњу него пре Лондона. Можда ће неком бити чудна истовремена претња Србији и Хрватској, с обзиром на наше разлике и сукобе, али нема ту ништа необично. За терористе ISIS не постоји прихватљиво хришћанство. Њихово наступање је верско у својој суштини са циљем стварања Балканског калифата, где се хришћани морају преобратити или физички почистити.

Највећи промашај у проценама догодио се по питању средстава за извођење терористичких акција. Предуго су оружје и експлозив били основ логистике у припремама терористичких акција да би се могло процењивати другачије. Велико откриће био је авион, обичан велики путнички авион као потенцијална бомба. Само га треба отети и усмерити. Међутим, и ту су могућности превентивних мера безбедносних служби биле велике, тако да су такве акције брзо отпадале.

Последње акције показују да оружје и експлозив нису неопходни. Наравно, терористи се не одричу експлозива, што показује терористичка акција у Манчестеру на концерту америчке певачице Аријане Гранде, али исто тако две акције у Лондону показују да може и без тога – приручним средствима. Од када су терористи закључили да као оружје могу да користе све: нож, чекић, камион, комби, аутомобил итд., више ништа није исто.

ПРОМЕНА ТЕРОРИСТИЧКЕ СТРАТЕГИЈЕ
Сада су обавештајно-безбедносне службе у свим европским земљама потпуно збуњене и затечене. Њихово деловање је конфузно и више не знају ни где им је тежиште рада ни на шта да обрате пажњу. Тежишно су пратили евидентиране терористе, а доживели да извођачи буду њихови грађани исламске вероисповести. Трудили су се да разоткрију и пресеку све илегалне канале шверца оружја и експлозива, као и других материјала погодних за израду импровизованих експлозивних направа, да би се сада уверили да тако не могу елиминисати опасност.

nicamasakr01Први пут се поставља питање шта то службе безбедности више могу да учине од онога што већ чине. Из тога опет произлази питање: могу ли безбедносне службе да реше проблем тероризма или је у питању нешто што морају решавати други сегменти друштва – унутрашња и спољна политика, економија, просвета итд.? Јер како да безбедносне службе лоцирају потенцијалног терористу ако је он одавно интегрисан у њихово друштво и ни по ничему се не издваја од осталих грађана? А не може нико сумњичити људе само због вероисповести. Сем тога, зна се колико су бројне исламске заједнице у европским земљама. Да ли је уопште физички могуће сагледавање толиког броја људи чак и кад би се неко усудио да игнорише људска права и верске слободе.

Уосталом, све то већ је проверавано у пракси западне „демократије“. Одавно су се западна друштва прилично одрекла људских права на рачун превентивних безбедносних мера. Тако су приче о људским правима постале само оправдање за неефикасност служби. Зна се да је било и да још увек има масовних прислушкивања грађана, без конкретног разлога и без судског одобрења, али се исто тако зна да су резултати тог незаконитог рада били симболични и да уопште не решавају проблем. Нарушавана су нека основна људска права и неким другим методама рада служби, као што су пратња, надзор, претрес и друго, што доведе до понеког хапшења и бомбастичних саоштења да је спречена терористичка акција. Међутим, све је то врло далеко од потпуне сигурности и решења проблема.

Ипак, права конфузија настала је тек када су на сцену ступили потпуно анонимни и неочекивани извршилаци и потпуно неочекивана средства за извршење терористичких акција, која се могу назвати приручна, јер су доступна сваком грађанину у сваком тренутку. Док је било потребно оружје, експлозив, механизми за темпирање, иницирање, даљинско активирање или авион као потенцијална бомба, обавештајно-безбедносне службе су биле самоуверене и одлучне да постепено могу пресећи све могућности и победити у рату са терористима. Сада, када су средства за извршење чекић, нож, аутомобил, комби или камион, амбиције и вера у победу су спласнуле, јер не постоји могућност ни делимичне, а камоли потпуне контроле оног што би терористи могли употребити као оружје у следећој акцији.

КАКО ПРАВИТИ ДАЉЕ ПРОЦЕНЕ
Када су у питању опасности од исламског екстремизма по Западну Европу и Европу уопште, својевремено су најбоље процене давали управо аналитичари и безбедносни стручњаци из Србије и Републике Српске, али их на Западу нису схватали озбиљно. Указивали су на јаке центре исламске акције који су ослоњени на поједине исламске верске објекте – школе и џамије у западним метрополама. Наш најбољи познавалац тероризма, посебно исламског, Џевад Галијашевић о томе је написао и књигу Тероризам у Аустрији (2012. године) у којој говори о начинима регрутовања терориста и злоупотреби верске наставе у функцији регрутовања терориста у Аустрији, Исти принцип је важио и за друге западноевропске земље.

molenbek03Потенцирајући јаке негативне утицаје на наше раднике исламске вероиспосвести, међу стручњацима се тада у шали говорило да на Балкан исламски фундаментализам не долази са Истока, него са Запада. А уствари то није била шала, него истина на коју западне владе и стручњаци нису обратили пажњу и игнорисали су добронамерне сугестије и конкретне податке. Уствари, није се веровало подацима из Србије и Републике Српске јер су мислили да се ради о претеривању или фризирању података као када нису веровали да су исламски терористи прво ритуално одсецање главе извршили у Европи, над заробљеним Србима на Озрену. То им се данас свети јер су исте исламске структуре извршиле утицај и на њихове грађане. Тако би једна од хитних безбедносних активности требало да буде спречавање негативног утицаја исламских екстремиста преко исламских верских институција на европљане исламске вероисповести.

Друга важна ствар коју су политичари на Западу потценили јесте злоупотреба друштвених мрежа од исламских терориста. У име грађанских слобода и људских права дозволили су неометану пропаганду, саморекламу и негативан утицај на своје грађане преко сајтова под контролом пропагандиста ISIS. Ту су слободно величани злочинци, а одсецање глава приказивано јавно као узвишен верски чин. Млади људи су тровани причама о шехидима и благостању које их чека у рају ако изврше терористичку акцију, посебно самоубилачку. Тек недавно се увидео погубан утицај друштвених мрежа и стидљиво се кренуло са неким забранама. Сада је већ касно, штета је учињена јер је много људи заведено.

Размишљајући шта и како даље у борби против тероризма, најпоузданија активност обавештајно-безбедносних служби била је и остала оперативни продор у терористичке центре, где се дефинише стратегија тероризма и одакле се лансирају тактичка изненађења. Продор у центре и подцентре, одакле се даје сигнал за покретање терористичке акције и одакле се управља акцијом, уједно је најтежа и најопаснија активност и за најјаче службе са најбољим реномеом. Ако имате свог човека међу терористима који је у стању да вам благовремено достави податке, сигурно спречавате крвопролиће. Да ли је то могуће постићи? Итекако, али то је већ у домену правих стручњака обавештајних игара.

Постоји реална опасност да претходне погрешне процене не одведу будуће у сасвим супротну страну. Било би врло погрешно закључити да су у будућности познати и евидентирани терористи мања опасност од садашњих анонимних извршилаца. Или закључити да нам не прети опасност од терориста који су плански пребачени у Европу мигрантским рутама. Готово је сигурно да је то нека следећа гарнитура извршилаца која може бити далеко опаснија и убојитија од садашњих анонимаца. Стратези тероризма проценили су да су се службе усредсредиле на познате терористе и мигранте, па су врбовали држављане европских земаља. Ако се службе сада усредсреде на своје држављане, терористи би могли, као нови вид изненађења, покренути своје људе маскиране у мигранте.

berlinkamionЗато пажња мора остати и на мигрантима и на евидентираним потенцијалним терористима. Зашто они у задње време нису масовније деловали, вероватно је питање неке разрађене стратегије, али је готово сигурно да ће на одређени сигнал или наређење кренути у крваве акције. Ипак, за пресецање њихових активности безбедносне службе имају далеко веће могућности уз претпоставку да постоје уредне евиденције о сваком мигранту. Евиденције које службе допуњавају подацима до којих дођу оперативним путем и подацима којих се на неки начин докопају разменама или куповином података са територија одакле су мигранти дошли. Код регистрованих потенцијалних терориста ствар је још простија јер морају бити под пуном контролом, што јесте велики посао али професионалним службама не би требало да буде нерешив проблем.

НЕ ПОСТОЈИ ДОБАР И ЛОШ ТЕРОРИЗАМ
Познато ја да су западне обавештајне службе намерно стварале и помагале терористичке организације током Хладног рата и у време појединих ратова у Азији, Африци, па и Европи. То смо одавно прихватили као њихове грешке из прошлости које сада долазе на наплату. Забрињава озбиљна сумња, па и конкретна сазнања да се неки тајни интереси западних земаља и данас везују за сарадњу са терористичким организацијама. На пример, САД и НАТО не само да су својевремено помагали терористе УЧК на Косову и Метохији него то чине и данас помажући оно што је од њих настало. Затим, на ратишту Сирије међу чланицама коалиције коју предводе САД је и Ал Нусра фронт, као поуздан и добро чуван савезник, а зна се да је он уствари војно крило Ал Каиде.

Тако ствари постају чудне до апсурда и јавља се оправдана сумња да неко и данас помаже терористе и не жели уништење ISIS као основног генератора тероризма. Данас, рецимо, држава за коју се зна да је највише помагала тероризам – Саудијска Арабија – оптужује Катар да финансира тероризам. Тој оптужби одмах су се придружиле САД. Значи, не ради се о стварној борби против тероризма него о политичким манипулацијама како би се извукла нека корист.

alnusraСве то значи да за САД и Запад уопште и даље постоји добар и лош тероризам. Док јавно говоре о борби против тероризма, јасно се види да им није у интересу да се он уништи у целини, него само онај део који њима не одговара. Зато западни стручњаци намерно шире и форсирају следећу тезу: „Исламска држава је идеја и не може се уништити оружјем“. Тако испада да су јаке државе као што су биле Ирак, Либија и још неке могли уништити сировом војном силом, а ISIS не могу. Борбу против ISIS препустили су Сиријској војсци, Курдима и Ирачанима уз минималну подршку ваздушним ударима. НАТО и не помишља да се војно ангажује копненим снагама. Тако не чуде оптужбе од Русије да коалиционе снаге које предводе САД у овом тренутку тргују са терористима ISIS. Отварају им коридоре да слободно изађу из Раке и пређу на фронт према Сиријској војсци. Тако САД показују да се уствари боре против Сиријске војске и руског утицаја, а не против тероризма. Може то САД и Западу донети неку краткорочну тактичку корист, али су ти поступци дугорочно катастрофални.

Пре или касније Запад ће морати да загребе по самој суштини узрока настанка тероризма јер другачије неће моћи да га искорени. То су ствари о којима сада нико не говори а које задиру у праведније међународне односе, поштовање суверенитета и територијалног интегритета других држава, праведнију економску расподелу и усклађенији привредни развој између истока и запада и севера и југа, потпуну једнакост међу народима и потпуно поштовање људских права, гашење ратних жаришта, ограничавање глобалних интереса итд.

Такав приступ решењу проблема тероризма је једини начин борбе против садашње нове стратегије чије смо манифестације видели у Великој Британији. Тако се могу уклонити мотиви који покрећу школоване, ситуиране и потпуно интегрисане држављане европских држава да убијају своје суграђане. Дали ће се то стварно десити? Наравно да неће. Нико од нас није толико наиван да поверује да је тако нешто могуће. То значи да ће борба против тероризма потрајати. Преостаје нам да се унапређењем безбедносног система боримо против тероризма колико је то могуће и да се навикнемо да живимо са њим.

Ту се највише може научити од Израела, као државе која је од свог постанка изложена тероризму. Јевреји у Израелу посвећују велику пажњу обуци становништва у суочавању са терористима и тероризмом и тако смањују тежину последица. Обуку започињу већ у обданишту, где свако дете научи да нађе дајбољи заклон већ за десетак секунди. Затим, посвећују велику пажњу организацији свакодневног живота и рада, где максимално укључију и користе разрађен систем заштите који представљају полиција и војска. Нема сумње, ако се нешто озбиљније и ефикасније не предузме по питању узрока и генератора тероризма, да ће све државе у Европи морати да се угледају на Израел, па и ми у Србији.

Код необучених грађана могуће су тешке последице и од самог страха од терористичке акције, када акције уствари и нема. Недавно је на фудбалској утакмици Лиге шампиона Јувентус – Манчестер Јунајтед повређено 1.500 навијача у стампеду који је изазвало неколико безазлених петарди. Људи су толико оптерећени страхом од тероризма да су од петарди, које су редовни реквизити спортских манифестација, помислили да су у питању експлозије и почели да беже рушећи и газећи једни друге. Такве последице страха могуће је избећи адекватном едукацијом. Исто тако и припрема професионалаца изузетно је важна јер и они могу под притиском и у страху чинити грешке са тешким последицама – да пуцају грешком у људе за које помисле да су терористи. Грешке су итекако могуће јер полицајац под психолошким притиском има делић секунде да одлучи а добро зна да су то ситуације „пуцај или ћеш бити убијен“.

mekejnbagdadiАко би процењивали који би то град у Србији могао бити мета терориста ако остваре своје претње, то је свакако Београд, као метропола са свим најважнијим државним установама и најбројнијим местима масовног окупљања људи, како домаћих тако и странаца – туриста. Зато безбедносни систем треба да је најквалитетнији у главном граду. Ипак, највеће манифестације у предстојећем периоду неће бити у Београду и о њима се већ увелико расправља као о потенцијалним опасностима од тероризма. То су Егзит у Новом Саду и Сабор трубача у Гучи. Међутим, то је процена током летњег периода која ће се касније мењати и допуњавати јер нема нам друге него да се полако навикавамо да живимо у средини где су могуће терористичке акције.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.