Menu
RSS

МИЛОШ КНЕЖЕВИЋ ИЛИ ДУХ ПОМИРЕЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА

milosknezevic01СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ

Тамо где је Револуција лудовала, сам за себе, Милош Кнежевић уткао је насушну идеју помирења након столетног грађанског рата


Пре три деценије, после бурне расправе међу члановима српског огранка Револуције, наш данашњи домаћин Милош Кнежевић запутио се на ново путовање и тако је стигао у Дом културе Студентски град. Детињством везан за Славију, није ни слутио да ће, наизглед привремен прелазак, прерасти у вишедеценијско путовање кроз геополитичку анархију уморног балканског тла. Неочекивани долазак на Нови Београд и бављење геополитиком нашег домаћина приближио је Шумадији. Тада је Србију још више заволео, а са Новим Београдом се сродио, постaли су нераздвојни, свесни терета историје који носе.

Дошав на терен набреклог бежанијског леса, Mилош Кнежевић се суочио с мноштвом знакова и белега архитектуре Револуције, које је некада теже тумачити од загонетних снова њених потомака. Љути никшићки крш, који уме да прерасте у охолу грамзивост и безобзирност, сусрео се с умиреним Подунављем, и стопио с валовима Паноније. Започело је отмено академско приповедање разумљиво гуслару, тамбурашу или чубурском џезеру.

Тамо где је Револуција лудовала, сам за себе, Милош Кнежевић, у једном од новобеоградских излога Револуције – ДКСГ, уткао је насушну идеју помирења након столетног грађанског рата. И не само то, за три деценије рада успео је да оконча и естетизује своја размишљања и колебања дељањем новобеоградских снова и геополитичких замисли, и глачањем маште преточене у топлину дрвета. Изложба скулптура Милоша Кнежевића, отворена 6. 6.17. у галерији ДКСГ, успешно је повезала знање и уметност, пријатно изненадила посетиоце и усхитила их лепотом.

ЗНАМЕЊА РЕВОЛУЦИЈЕ
После Великог рата, у Краљевини Југославији, почињу разговори о уређењу вртног града на левој обали Саве, негдашње границе царевина и делитеља Српства. Бег од индивидуализма и изолованости вртног града, отворио је пут настанку насеља чији живот уређује ритам аутобуса, распоред продавница, школа, вртића и канцеларија. Назнаке вртног града осташе у Професорској колонији, на Дедињу, Сењаку, Топчидерском брду, Котеж-Неимару.

Децентрализација социјалистичке Југославије довела је до промене концепта Новог Београда тако што је градња министарстава, управних и партијских зграда замењена масовном стамбеном градњом ради достизања идеала бесплатног стана за све. И тако настаде велики град сеобара који направише кућу на песку и посташе купци роба које нису произвели и потрошачи увезене културе коју нису сасвим разумели. Гомилање предграђа, као начин ширења Београда, замени нови концепт изградње новобеоградских блокова. Нови град је најпре ширио скелет бетонским блоковима, а онда је почео да се збија, што је стари Београд већ био и заборавио.

Намерник који се упутио с Дорћола или Теразија на Нови Београд, чим прегази Бранков мост, суочава се са издвојеном кулом Револуције, бившом зградом Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Ово здање завршено је 1961. године, под паролом стићи и престићи трули Запад у напону модернизацијског и економског заноса. Зар је онда чудно што караула Револуције унеколико подсећа на свог исписника, зграду лондонског Економиста?

sivЗдања СИВ и ЦК, њихов положај, облик и величина, утицали су на формирање Новог Београда. Својом висином зграда ЦК била је симбол Револуције. И премда је поред здања ЦК планирана изградња конгресне сале, уместо ње, неколико деценија касније, ту је никао тржни центар Ушће. Разговор о идеолошким питањима прекинут је биркањем бижутерије. Претварањем мотришта Револуције, након 2000. године, у пословни центар, висок 115 метара, означио је повратак дијалектичког материјализма. У пословном и трговинском центру Ушће загрлили су се свет рада и свет капитала угошћујући хиљаде чланова највеће српске партије – странке потрошача.

ДРУШТВО ЉУБИТЕЉА ГЕОПОЛИТИКЕ
У тој сакралној новобеоградској архитектури Револуције налази се ДКСГ – чедо студентских протеста 1968. Заједно са Студентским културним центром, као институција културе, недавно је оспорен и предложен за транзицију, поступак којим је Револуција потврдила свој економски кредо и повратак идеалима својих заклетих непријатеља капиталиста – слободном тржишту, како називају стари и нови богаташи дивљи капитализам. Тек најава гашења ових установа културе, марта 2017, окупила је стотинак студената и истакнутих представника културног живота, углавном уметника из тзв. друге Србије. Један од њих, Зоран Костић Цане, грађанин Зрењанина, фронтмен Партибрејкерса означи Студентски град, у коме је бранио право на културу и образовање, згариштем једне Револуције. Да ли случајно или не, патриотске интелигенције није било на том скупу, незаинтересоване за СКЦ, у срцу старог Београда и ДКСГ у срцу Новог Београда. Тиме је наговештен нов пејзаж наших културних институција, али и носиоци њихове обнове, међу којима очевидно неће бити патриоти, вазда с програмом против тзв. издајника, за разлику од припадника друге Србије одлучних да пригрле туђ програм и бране га као свој. Ова промена, која тихо тече у нашој култури и политици, већ је уочљива како у области страначке и спољне политике тако и на универзитету и установама културе.

Радећи у ДКСГ и Институту за политичке студије, Милош Кнежевић је имао бројна послушања у области политиколошких и геополитичких истраживања. Резултати које је добио данас су на располагању заједници у облику књига, чланака, студија, часописа, увек усклађени с насушним потребама српског друштва.

После успешне изложбе скулптура, и данашњег скупа, пред нашим домаћином је раздобље у коме ће бити мање ослоњен на државне, универзитетске установе. Можда је време за оснивање новог клуба или друштва љубитеља геополитике, које би помогло да се припреми неколицина за свет који се рађа. Посебно што је Милош Кнежевић из оне малобројне групе посленика јавне речи, који су успевали да студентима на једноставан начин приближе науку и геополитику. То му је полазило за руком и захваљујући огромној радној енергији и ерудицији, те истанчаном осећају за друштвене процесе, али и интелектуалној смелости.

domkulturestudentskigradЗа три деценије уредничког чинодејствовања у ДКСГ, Милош Кнежевић је примером, често и несвесно, утирао пут духу помирења, на сувереном простору Револуције, утискујући га у програме ДКСГ, у коме је скоро свако из јавног и културног живота био гост. Захваљујући стрпљењу и упућености у овдашње прилике и људе, с једним од Кнежевића, на простору пуном знакова времена, било је лако водити разговор и о најзамршенијим темама. Увек ми је сарадња с Милошем Кнежевићем причињавала задовољство, радујем се њеном наставку и новим замислима и подухватима. У име духа помирења и пријатељства.

Слово поводом три деценије уредничког рада Милоша Кнежевића у Дому културе „Студентски град“ Нови Београд, 12. јун 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.