Menu
RSS

IFIMES: УЗ ПОМОЋ МЕРКЕЛОВЕ, ВУЧИЋ ПОСТАЈЕ ФАКТОР ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ РЕГИОНА

merkelvucic02НС преноси анализу регионалног think-tanka, која илуструје прави однос атлантистичког естаблишмента према Србији

Република Србија односно њен председник Александар Вучић (СНС, Српска напредна странка) и министар спољних послова Ивица Дачић (СПС, Социјалистичка партија Србије) поновно су у фокусу регионалних догађања. Недавно је председник Србије Вучић покренуо иницијативу о унутрашњем дијалогу о Косову, а непосредно после тога уследиле су мере повлачења комплетног особља Амбасаде Републике Србије из Скопја. Наводни разлог за повлачење комплетног особља Амбасаде Србије из Скопја на консултације у Београд, што представља преседан у билатералним диломатским односима, је недвосмислено констатовано појачано офанзивно обавештајно деловање Републике Македоније против органа и институција Србије у којег је укључен и страни фактор. Незванично се сматра, да је повлачење особља Амбасаде Србије из Скопја на консултације уследило због наводно могуће подршке Македоније чланству Косова у UNESCO. Косово засада није ни поднело апликацију за чланство у тој организацији, јер није испунило два потребна услова, а то је доношење Закона о верским слободама и Закона о културном наслеђу.

ЗАШТО ЈЕ СРБИЈА ПРИЗНАЛА МАКЕДОНИЈУ ТЕК 1996?
Недавна историја две државе, Републике Србије и Републике Македоније, упркос сталним понављањима двојца Вучић – Дачић да се ради о пријатељским државама и о блискости два народа представљају само политичку фразу.

Србија је успоставила билатералне дипломатске односе са Македонијом тек 8. априла 1996. године, када је Македонију до тада признало више од 80-так других држава. Неизбежно је питање зашто је Србија признала Македонију тек 1996.године ако се ради о пријатељској и веома блиској држави/народу?

gligorovmilosevicРаспад СФРЈ започео је ратом у Словенији, Хрватској и касније у Босни и Херцеговини. Режим Слободана Милошевића (СПС) сматра се најодговорнијим за расплет југословенске кризе и вођење протеклих ратова на територији бивше СФРЈ. То је недвосмислено у својим пресудама потврдио и Међународни кривични суд за бившу Југославију (ICTY) у Хагу. (Велико)српски државни пројекат у реализацији Милошевићевог режима и учествовање Југословенске народне армије (ЈНА), надахнут Меморандумом Српске академије наука и умјетности (САНУ), радио је на стварању тзв. српских парадржава односно „крње Југославије“. Тако је у Републици Хрватској створена тзв. Република Српска Крајина, док је на делу територије Босне и Херцеговине створена самопроглашена Република Српска. Милошевићев режим сматрао је да је потребно створити нову државу на темељу (велико)српског државног пројекта, који би поред Србије и Црне Горе, чинили тзв. Република Српска Крајина и тзв. Република Српска. У тим плановима неизоставна је била и Македонија на коју се рачунало као на традиционалну српску земљу (вардарска Македонија). Пошто је (велико)српски државни пројекат доживио фијаско у Хрватској, у Босни и Херцеговини је деломично реализован кроз признавање ентитета Република Српска као дела унутрашње уставне структуре државе Босне и Херцеговине, званични Београд је схватио да су тиме пропали и његови планови са Македонијом, као будућим делом нове (велико)српске државе. То су разлози зашто је Србија тек 1996.године накнадно признала Републику Македонију.

УЛОГА СРБИЈЕ У ДОГАЂАЈИМА 27. АПРИЛА
У македонском парламенту (Собрање) 27.априла 2017.године дошло је до насилног упада „непознатих лица“ присталица ВМРО-ДПМНЕ, који су наводно били незадовољни избором македонског Албанца Талата Џаферија (ДУИ) за председника Собрања. Тада је дошло до насиља у којима је, између осталих, повређен Зоран Заев (СДСМ), премијерски кандидат и председник Социјалдемократског савеза Македоније.

За разумевање српско-македонских односа важна је чињеница да је Александар Вучић имао тесну сарадњу са Николом Груевским (ВМРО-ДПМНЕ), јер су обе странке СНС и ВМРО-ДПМНЕ десничарске, конзервативне и у многим аспектима националистичке и аутократске странке. Груевски је некада био саветник Владе Србије и дубоко је инволвиран са структурама у Београду. Режим Груевског одговоран је за криминал и корупцију енормних размера (сматра се да је преко пет милијарди евра незаконито изнешено из државе) те за незаконито прислушкивање 25.000 лица, што је подстакло грађане на масовне демонстрације против његовог режима, којег су снажно подржавали Београд али и Русија. Србија је желела задржати свој утицај у Македонији, а истовремено покушати спречити улазак Македоније у пуноправно чланство НАТО, што је уједно и српски и руски интерес. Због тога је у Македонији инсталирана снажна српска обавештајна мрежа, која је вршила услуге и за треће државе. Не изненађује чињеница да је управо у Собрању 27. априла 2017. године за време нереда и насиља примећен и бивши заменик директора Безбедоносно информативне агенције Србије (БИА) Горан Живаљевић, сада у функцији саветника у Амбасади Србије у Скопју. Безбезбедоносно-обавештајни стручњаци, сматрају да је у дешавања у Собрању била активно укључена српска обавештајна служба, која је вршила услуге и за трећу државу.

skopljehaos02Формирањем нове Владе Републике Македоније 31. маја 2017. започета је нова епоха, која има јасну евроатлантску перспективу државе Македоније. По свему судећи, Македонија треба да постане 30. чланица НАТО, што није у интересу Србије и Русије. У међувремену је дошло до разоткривања и демонтаже српске обавештајне мреже у Македонији, што је убрзало активности Србије да пласира оптужбе усмерене против Републике Македоније за њено наводно обавештајно деловање против Србије и њених институција, а уствари ради се о супротном. Србија је у обрачун против Македоније кренула са тактиком „напад је најбоља одбрана“.

УНУТРАШЊИ ДИЈАЛОГ ЗА УНУТРАШЊУ И СПОЉНУ УПОТРЕБУ
Председник Србије Александар Вучић покренуо је иницијативу за покретање унутрашњег дијалога о Косову. Ради се о поприлично нејасној иницијативи, јер држава Србија има своје институције. Дијалог и све активности о државним питањима требају се водити унутар институције система и кроз институционално деловање Републике Србије. Када је реч о унутрашњем дијалогу очито је да председник Вучић жели поделити односно скинути одговорност са себе када је у питању Косово, јер отварање дијалога о Косову неминовно отвора и дијалог о положају Албанаца у Прешевској долини (Прешево, Медвеђа, Бујановац) и њиховом статусу. Дијалог између званичног Београда и Приштине води се скоро већ пет година под покровитељством ЕУ. Неки резултати су постигнути, међутим, Вучић и његов косовски колега Хашим Тачи дијалог користе и одуговлаче како би се утврдили и/или одржали на власти. Због тога су недавно самоиницијативно у договору дијалог пренели на ниво председника држава уместо да то раде премијери и Владе, јер се углавном ради о питањима и проблемима, која су у ингеренцији влада.

Активности Вучића и Тачија усмерене су на покушај спречавање доласка на власт Покрета Самоопредељење (LVV) и Албина Куртија за премијера Косова. Због тога су у игру уз помоћ Русије укључили Беxета Пацолија (ARK), контрoверзног бизнисмена и председника политичке странке која има свега четири посланика у косовском парламенту, да приступи у табор коалиције PAN, која је под контролом Тачија и да тако Рамуш Харадинај (ААK) постане премијер иако његова политичка странка има свега 10 посланика у 120-чланом косовском парламенту.

КОМЕ СМЕТА ЗОРАН ЗАЕВ?
Избор Зорана Заева за председника Владе Републике Македоније представља нови замах Македонији ка убрзаном чланству у НАТО, а касније и ЕУ. Заев је са својим новим приступом вођења политике и државе постао надахнуће за напредак не само Македоније него и политичко освежење и нада за цели регион. Разлика између Вучића, Дачића и Заева је у томе што Заев води отворену, космополитску, добронамерну и добросуседску политику, која није оптерећена хипотекама прошлости за разлику од Вучића који има хипотеку Војислава Шешеља (СРС) и Дачића са хипотеком Слободана Милошевића (СПС).

zaevvlada02Приступ којег користи Заев је дијаметрално супротан приступу Вучића и Дачића. Наиме, двојац Вучић-Дачић себе покушава представити као водеће регионалне лидере, који гарантују стабилност и мир у региону. То је само делимично тачно, јер начин на који то остварују је разоткривен. Вучић и Дачић константно продуцирају проблеме и кризе те се појављују као решиоци и гасиоци тих проблема и тако на такав начин себи обезбеђују статус регионалних лидера. Продуцирањем проблема, односно криза, и потом њиховог решавања они од објекта постају субјект. То је позната тактика Слободана Милошевића из 90-тих година прошлог века, која је доживела фијаско и која се више не може нигде продати, а камоли на Западу. Остаје нејасно зашто је Вучић поклекнуо пред Дачићем, који је противник уласка Србије, али и Македоније и Босне и и Херцеговине у НАТО, а уједно је и противник уласка Србије у чланство ЕУ. Председник Вучић је особа која на крају плаћа рачуне за деловање Дачића, Александра Вулина, Марка Ђурића и других јастребова из свог табора, јер се јавност тешко може отети утиску да иза таквих политика не стоји сам Вучић.

Поличко-криминалне, шовинистичке, националистичке и профашистичке снаге у региону тешко прихватају чињеницу да је Заев успео у Македонији окупити широку коалицију политичких странака, али и грађана различите етничке, верске и политичке припадности, који су уједињени у различитостима за бољу Македонију. Већина политичких лидера на Балкану своју политику темеље на етницитету, национализму, шовинизму до других и различитих, а квалитет Заевљеве политике је управо у супротноме што представља нови квалитет на политичкој сцени и подстицај за стварање широког грађанског фронта за промене на боље у другим државама региона.

БАЛКАНСКИ ТЕАТАР ЗВАНИ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ
Александар Вучић све више постаје отворено прворазредно питање али и проблем за међународне званичнике. Запад је се много тога научио на Западном Балкану 90-тих година прошлог века. Од Слободана Милошевића су научили да једно говори, друго мисли, а треће ради. Значајан број кључних европских и светских  лидера је уз помоћ својих обавештајних служби схватио да је Вучић некадашњи Милошевићев приступ још додатно софистицирао и надградио. Због тога су свесни своје одговорности пред домаћим јавностима, али и због свог кредибилитета и кредибилитета својих политика, да морају под додатну лупу ставити Вучића и његову политику, која све више постаје фактор дестабилизације региона. Од европских лидера највећа одговорност је на немачкој канцеларки Ангели Меркел (CDU), која троши новац немачких пореских обвезника у Србији, а заузврат јој се као бумеранг због подршке Вучићу враћа дестабилизација Западног Балкана. Још један политички парадокс је везан за Вучића, наиме, још увек је као председник Републике Србије истовремено и председник СНС, што доводи у питање његов демократски капацитет. Вучић је суспендовао демократију у Србији, коју је претворио у друштво једног лица, а премијерку Србије Ану Брнабић и њену улогу дерогирао на ниво „политичке икебане“. То се показало и на примеру продуцирања кризе у Македонији и обављеном телефонском разговору председника Србије Вучића са премијером Македоније Заевим. Где је у свим тим дешавањима и разговорима премијерка Србије Брнабић, која би требала да разговара са својим колегом премијером Македоније, а не Вучић као председник државе, који има церемонијална овлашћења. Историја се у Србији понавља, јер је тадашњи председник Србије Борис Тадић (ДС) неуставно увео председнички систем, а премијеру Србије додељена је декоративна улога. На исти начин неуставно је то урадио председник Вучић.

Србија је укључена у бројне активности, које доприносе дестабилизацији појединих држава и региона Западног Балкана. Познато је, да је Србија укључена у подршку опозицији у Црној Гори, чији је један део покушао извести државни удар у октобру 2016. године и свргнути са власти Мила Ђукановића (ДПС). Такође позната је подршка Вучића Милораду Додику (СНСД) и његовој политици која угрожава територијални интегритет и стабилност и мир у Босни и Херцеговини и региону. Улога Србије у дешавањима у Македонији је најактуелнија и може продуцирати дубоку кризу у региону.

Аналитичари сматрају да је провођење политичког мобинга над властима у Македонији део стратегије, којом би се, поред наводно већ постојеће албанске опасности, додала и измишљена македонска опасност Србији, односно створио амбијент, који би оправдао додељивање дипломатског статуса српско-руском хуманитарном центру у Нишу, који би ускоро могао званично постати прва руска војна база на територији Србије. При томе главну улогу има Дачић. Дестабилизацијом Македоније покушава се свргнути демократски изабрана власт, јер ће се у Македонији 15.октобра 2017 одржати локални избори, а стварањем затегнуте атмосфере и хаоса помогло би се и Николи Груевском и ВМРО-ДПМНЕ, да поновно дођу на власт односно да на предстојећим локалним изборима актуелна власт, иако је СДСМ фаворит, изгуби легитимитет и да се поновно одгоди и/или чак спречи улазак Македоније у НАТО.

vucicgruevskiАналитичари сматрају да регионални балкански театар, којег свакодневно приређује Александар Вучић мора престати и да Србија кроз политички мобинг, обавештајно деловање и дестабилизацију не сме ометати суверене државе да самостално доносе одлуке о својој садашњости и будућности. При томе је највећа одговорност Немачке, јер се Вучић често отворено позива на канцеларку Меркел и Немачку и њену подршку, а она мора сада обуздати и заувек зауставити Вучића у својим намерама.

Наслов, опрема, редакторске и правописне интервенције – НС

 

IFIMES

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.