Menu
RSS

НИ ЕУ НИ РУСИЈА

hladnirat00СИНИША ЉЕПОЈЕВИЋ

У реалности у којој живимо формула „и ЕУ и Русија” појављује се не само као велика обмана него и заблуда

Амерички председник Доналд Трамп је пре неки дан избегао да Русију означи као претњу Америци и пред новинарима је изразио наду да ће са Москвом бити „веома добри односи”. То је, прецизирао је председник Трамп, „држава са којом би требало да будемо у добрим односима и мислим да ћемо на крају живети у слози са Русијом“.

Али политичка реалност је потпуно другачија. Нико на свету више нема било какву илузију да је побољшање односа Америке и Русије уопште могуће, барем не за живота ове генерације. Сукоб Америке и Русије једноставно је непомирљив у постојећим околностима и оне се дуго времена неће променити. Највећа жртва те нове реалности би могла да буде Европска унија, простор који је на много начина и економски и историјски везан за Русију, а истовремено је, као део западног блока, у канџама Америке.

У свакодневној политичкој комуникацији се стално говори да је реч о сукобу целог Запада и Русије што није баш сасвим тачно, јер у основи је то сукоб само Америке са Русијом. Немачки министар спољних послова Зигмар Габријел каже да је настало „ледено доба” у тим односима које оцењује као „нови светски хладни рат”. Тачно је да личи на „ледено доба”, али не би се могло говорити о „новом светском хладном рату”, јер сада је то потпуно другачији „рат” од оног некадашњег „хладног рата”.

Сличност је само у томе што је и овај нови инициран из Америке, али основна разлика у односу на некадашњи „хладни рат” је у броју страна, тада су биле две стране, а сада их има више, као и у томе што се сада „ратује”, и политички и економски, и против оних који су званично пријатељи. Није више само Русија на удару него и други, а међу њима и амерички „пријатељи”. На неки начин Америка је уствари у сукобу са остатком света. То је потпуно нова историјска ситуација.

ШТА ЈЕ СМИСАО НОВОГ „ХЛАДНОГ РАТА“
Русији и Кини, као земљама прве линије сукоба са Америком, је, наравно, одавно све јасно и никаквом помирењу се не надају. Оне се већ одавно интензивно припремају за дуги период заоштрених односа не само јачањем војне силе него и економском и финансијском инфраструктуром. Русија је ту у нешто повољнијем положају, јер нема толико обимну економску сарадњу са Америком као Кина, којој ће бити потребно више времена.

У најтежем положају су земље окупљене у Европској унији. Оне су званично амерички пријатељи, део су америчког блока, економски и финансијски су дубоко уплетене у амерички систем, а истовремено су на удару „новог рата”. Америка је већ почела економски рат против тих земаља, пре свега Немачке и Француске. Другим речима, земље Европске уније би могле бити, и већ јесу, највеће жртве тог „новог хладног рата”.

Европа је тог свесна, пре свега Немачка и Француска. Немачки шеф дипломатије Габријел је изјавио да се Немачка „томе мора супротставити”, а прошле године је у Француском парламенту покренута обимна и веома озбиљна истрага о америчком економском рату и сачињена је платформа отпора. Али сви аутори тог документа и носиоци расправе су у јуну 2017. изгубили своја посланичка места, победиле су присталице председника Емаунела Макрона и све је то заборављено, о томе се више не говори.

trampmerkelnatoТо још једном отвара кључно питање да ли Европска унија има снаге, да ли има капацитета да се супротстави америчком економском рату. Како сада ствари стоје, ЕУ нема ни снаге ни капацитета. Америка истовремено вешто користи чланице ЕУ из Источне Европе, пре свега Пољску, које могу да минирају било какву одлуку на нивоу европске интеграције. Другим речима, докле год постоји ЕУ и док се год намеће „нови хладни рат” Европа нема могућности отпора. Отпор ће бити могућ тек када оваква каква је сада европска интеграција не буде постојала и када велике европске земље искораче на линију својих интереса и свог суверенитета.

И онда кључно питање – шта је смисао „новог хладног рата” и до када би он могао да траје и да ли ће, на крају, довести до стварног „врућег” светског рата. Део одговора је на неки начин јасан. Америка је суочена са огромним економским проблемима који се преливају и на унутрашњу политичку сцену и онда уценама, сукобима и санкцијама покушава да задржи контролу над оним деловима света где то још може. Јер контрола значи и новац или, преведено на стварни језик, реч је о великој пљачки других држава.

СТВАРНА НЕУТРАЛНОСТ
Други део могућег одговора је далеко нејаснији. Аналитичари америчког магазина The National Interest верују да ће до великог оружаног сукоба „неминовно доћи”. Они верују да ће тај сукоб почети ратом између Русије и Америке. Тачно је да нас историја учи да су све економске блокаде, санкције и политичка кажњавања завршавали великим ратовима. То је, наиме, логика ситуације, али скоро је немогуће у овом времену до краја следити ту историјску логику јер у основи Америци, која је иницијатор и центар кризе, такав светски сукоб није у интересу, и то због више разлога, од војних до политичких. У Вашингтону се добро зна да за такву авантуру Америка нема ни савезнике ни довољан војни потенцијал. Амерички интерес је одржавање напетости и кризе, трајање „хладног -рата”. Али ипак све је могуће јер у животу се не дешавају само логичне и добре ствари.

У таквом амбијенту су у најделикатнијој ситуацију земље као што је Србија. Запад и пре свега Америка у Србији још увек има велики капацитет унутрашње деструкције, а Србија формално жели да остане неутрална. Додуше, званично се каже војно неутрална, што може да значи да Београд није у политичкој неутралности. Званични Београд тврди да је његово стратешко опредељење Европска унија, другим речима, Запад, али да жели да задржи блиске везе са Русијом и све више и са Кином. Поједностављено говорећи, то значи да власт Србије желе да Србија буде чланица ЕУ, значи западног блока, а да истовремено остане и са Русијом и Кином и да, упркос чланству у европској интеграцији, задржи привилегије у односима са тим двема великим силама.

Тако је и лансирана формула „и ЕУ и Русија”. У реалности у којој живимо та се формула појављује не само као велика обмана него и заблуда. Требало би се присетити не тако давне сличне формуле „и ЕУ и Косово”, која је била више обмана него заблуда и која је, наравно, имала једину функцију да замајава домаћу јавност. По истом принципу, сада се нуди „и ЕУ и Русија”. У времену у коме живимо то је, нажалост, немогуће, а сама формула је бесмислена.

vucicvojska01Ако Србија заиста жели да се сачува у овим тмурним временима савременог света, онда би много ефикаснија била формула „ни ЕУ ни Русија”, јер само тако би се могла задржати формална неутралност. Таква неутралност не би затворила врата сарадње и са Европом и са Русијом, напротив, била би заснована на стварним интересима, а не уценама и манипулацијама. Кључно је, међутим, питање да ли садашња политичка Србија уопште има политичког капацитета, политичку визију, за такав искорак. Или су њене обавезе већ запечаћене.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.