Menu
RSS

МАРК ГАЛЕОТИ: СРБИЈА ЈЕ НАЈВАЖНИЈА ЗА АГЕНДУ МОСКВЕ НА БАЛКАНУ

markgalleotiМогуће је да ћемо јаснију координацију и стратегију Москве на Балкану видети следеће године

Русија за сада нема јединствену стратегију за Балкан, али ће је, вјерујем, имати до краја године, а у току идуће ћемо видјети како она изгледа, каже у интервјуу за Радио Слободна Европа координатор Центра за европску безбједност у Институту за међународне односе Марк Галеоти.

Овај британски аналитичар је за Европски савјет за међународне односе урадио истраживање Контролиснаи хаос: како Русија управља својим политичким ратом у Европи. У извјештају је наведено да се Москва користи „активним мјерама” које подразумијавју све што може помоћи циљевима Кремља, а да су идеологија и циљеви извршилаца небитни само уколико су у корист агенде Кремља, а то је неутралисање Европе и проширивање своје зоне утицаја.

Како каже Галеоти, Балкан је међу најслабијим тачкама, а Србија најважнија карика, јер служи као лансирно поље Москве за Балкан. Увјерен је да ће и даље покушавати да утичу на збивања у Црној Гори само суптилнијим методама те наставити притисак на БиХ и Македонију.

Осим покушаја пуча у Црној Гори, што Русија снажно негира, руске активности су уочљиве у Македонији, Србији, БиХ. Мислите ли да ће Русија одустати од Црне Горе сада када је ова земља постала чланица НАТО?
— Они ће примијенити приступ, а не одустати. Апсолутно је јасно да је то био руски покушај пуча, и био је то посљедњи трзај. Руси заправо имају осјећај да НАТО пружа снажно савезништво. Једном када си у НАТО, ти си заштићен од одређеног облика руског притиска, оног који укључује пуцање.

Али, наравно, ту су све врсте других опција, ствари које смо имали прилике да видимо у земљама као што је Бугарска, гдје заправо и даље постоји одређена политичка и економска пентерација Москве. Тако да би на неки начин могли покушати да искористе Црну Гору као неку врсту тројанског коња унутар НАТО ако буду могли. Видјећемо како ће се то развијати. Руси сасвим сигурно неће одустати од Црне Горе, али ће бити мало суптилнији у начину на који буду дјеловали.

Да ли је за очекивати и појачаване пристиска на Србију, БиХ, Македонију?
patrusevvucic— Мислим да ће то сигурно бити случај. И то је за мене један од кључних проблема. Превише дуго Европа и НАТО су запостављали регион Балкана. И мислим да добијамо назнаке да Русија појачано гледа на ово, као на нову борбу да прошири свој ауторитет и такође створи проблеме Европи. Испоставило се да је моћни секретар Савјета за безбједност у Москви Николај Патрушев суштински задужен за Балкан. Интересантано је да је након покушаја пуча у Црној Гори Патрушев био тај који је брзо долетио у Србију у покушају да испегла ситуацију и да изведе руске агенте одатле.

Оно што чујем из Москве је да у овом тренутку не постоји никаква јасна стратегија за Балкан, али се на њој ради. И ја претпостављам да ће до краја године имати неки шири програм и да ћемо онда почети да гледамо много координисаније дјеловање. У овом тренутку видимо много индивидуалних активности, али без јасне координације. Могуће је да ћемо јаснију координацију и стратегију видјети сљедеће године.

И то је оно што мислим да је алармирајуће и надам се да ће ЕУ и НАТО почети да дјелују на начин да ће овим земљама помоћи да се заштите. Јер то је кључно – помоћи овим земљама да не дозволе да падну под утицај других земља ко год да је у питању.

Шта мислите, која је од ове три земље наслабија тачка?
— Ја бих рекао не толико слаба тачка, већ круцијална, а то је Србија. Србија је кључна не само због дугодишњих политичких и културних веза, као и великог нивоа руских инвестиција, већ зато што Русија зависи од Србије као њеног лансираног поља унутар Балкана.

А Србија има и двоструку улогу: са једне стране, срећна је да прихвати руске борбене авионе и слично, али, са друге стране, има и своју дугодишњу амбицију да буде дио ЕУ. Тако да је би са руске тачке гледишта, ако не могу да оперишу са релативном некажњивошћу у Србији, било много теже да дјелују било гдје друго на Балкану. Због тога мислим да је кључно питање хоће ли Србија омогућити Русији да је користи до одређене мјере.

А шта је са Милорадом Додиком и РС?
— Јасно је да, са руске тачке гледишта, што је више фаргментације и пукотина, то је више спорова, то они више предности имају, али у коначници је Београд оно на шта заиста рачунају у смислу стратегије коју за регион има Москва.

Колико дуго мислите да ће Александар Вучић моћи да сједи на двије столице?
— Искрено, то не знам. То ће заиста зависти колико је Европа озбиљна. Он то може да ради само зато што му Европа дозвољава да то ради, а он ће то чинити док год може. Зато што је то начин на који добијаш бенефите кад играш између великих земаља и блокова који су супростављени. И у датим околностима он то чини релативно успјешно.

За Европски савјет за међунаодне односе урадили сте извјештај Контролисани хаос: како Русија управља својим политичким ратом у Европи. Између осталог сте навели такозване „активне мјере” политичког вођења рата као есенцијални дио њихових напора да остваре утицај у Европи. Које су то „активне мјере”? Можете ли нам дати примјере?
— Наравно, за Русе су „активне мјере” било која операција која ће дати резулатате. То обухвата све, од ширења лажних новинских прича и дезинформација, до, на примјер, дјеловања кроз финасирање и подржавање политичких група и појединица који су корисни за руску ствар. До одређене границе све што је у сврху тог рата и има тенденцију да модификује политичку средину у тергетираним земљама.

Шта до овог тренутка знамо о планирању и координацији ове руске кампање коју сте истраживали? Је ли то један центар или једна особа која командује са свим?
— Не, ево о чему се ради. Ми увијек тражимо неку врсту савршеног шахисте који вуче све конце. Али уствари јасно је да то не функционише на тај начин. Руси су били прилично паметни, и то је оно што нам додатано отежава да се супоставимо томе.

putinatentatКључно је што Владимир Путин и људи око њега раде тако да су јасно и у генералним цртама дефинисали шта желе.Они желе да виде Европу подијељену, земље међусобно завађене, али и подијељене на унутрашњем плану, свака појединачно. Они желе да охрабе групе које желе да разбију ЕУ или просто генерално да створе подјеле. Јер суштински оно што Путин жели да уради је да неутрализује Европу.

У том погледу сви знају шта Путин жели, али, умјесто да то буде један велики план, ви имате јако пуно индивидуланих актера, који могу бити амабасадори или политички званичници, или могу бити шпијуни или руски безнисмени, моги бити и локални бизнисмени који желе добар уговор са Русима. Има пуно људи који покушавају да ураде ствари којима мисле да ће помоћи у напредовању агенде Кремља.

Са неким конкретним идеолошким предтекстом или долазе са свих страна, десно или лијево небитно?
— Русе није брига зашто то радите. Њих није брига да ли то радите из чисто погодног увјерења о великој словенској унији, или то радите само зато што се противите актуленој власти и то је начин да је свргнете, или то радите зато што се надате да ће вам Кремљ дати неки новац. Њих то заиста није брига.

Ту је Путинова предсједничка администрација та која је за сада нека врста центаралног тијела и оно шта раде је да напросто бирају побједнике и игноришу губитнике. Људе који дођу са иницијатавама које немају никавих изгледа на терену једноставно игноришу, али, када дођу људи са идејама и започну одређене мјере које у очима Кремља изгледају као корисне, онда предсједничка администраија усмјери своје фондове и средства у том правцу. И, као што сам рекао, није их бриге зашто се то догађа, само око је корисно за Русију.

Али, ако их не можемо идентификовати према идеолгији, како можемо, било као појединце или ентитете?
— Управо то је проблем. Управо због тога је то мудра и паметна стратегија Кремља. Они су до одређене границе жртвовали контролу да би створили велики степен конфузије.

Шта можемо урадити? Постоје неки људи који су врло очигледни, који су гласови које познајемо, знамо ко су и већини случајева они су заправо најмање важни осим ако немају неки политички покрет или партију иза њих. И заправо морамо пажљиво да гледамо што све људи раде и сигурно их можемо идентификовати. Један примјер о којем сам говорио и у изјештају је извјесни руски – можда се и не може рећи олигарх, већ само богаташ – Константин Малофејев, који се веома јасно индентификује са идеологијом велике и моћене Русије, са православним хришћанским баратством и тако то.

konstantinmalofejev01Малофејев је тај који је довео Строкова (Галеоти вероватно мисли на Игора Стрелкова; прим. НС), лидера парамилитарне јединице на Крим. Био је умијешан и у дешавања у Донбасу, а сада га видимо веома активног, и политички и пословно, у региону Балкана. Јасно је у случају Малофејава да он прави новац за себе, али је такође и агент Кремља. Тако да можемо идентификовати неке од кључних фигура које се стално појављују на одређеним мјестима.

Да ли је коректно рећи да су медији – и традиционални и нови, социјане мреже и друго – имали и још увијек имају главну улогу у свему овоме?
— Мислим да бисмо морали бити обазриви. Медији су по дефинцији видљиви па обраћамо пуно пажње на њих и мислим да су до одређене границе изложени и коришћени.

Да, наравно да Руси покушавају да користе све врсте медија. Искрено мислим да су медији бојно поље, бојни простор преко којег покушавју да прогурају њихове идеје, али само ширење прича о самим себи преко медија не значи да ће се нешто промијенити, међутим, медији креирају бољу средину за то.

За мене су много опасније бојно поље питања попут напетог балона корупције и економске пенатрације, такве ствари. И на неки начин Руси раде тако што се користе покушајима деформације медија,на начин да их користе у другим областима. На примјер да им помогну при усађивању идеју да нема апсолутно ништа погрешно или забрињавајуће у вези са огромним стратешким руским инвестицијама у некој земљи.

Знамо шта се догодило до сада када је ријеч о руским напорима да се мијешају у изборе широм свијета, да не набрајамо. Сљедећи избори стижу овог мјесаца у Њемачкој. Обавјештајне службе те земљу су више него једном упозориле да има одређених активности Русије да се умијеша у њемачке изборе. Да ли је заиста могуће да се тако нешто догоди у земљи као што је Њемачка?
— Да ли је технички могуће? Одговор је да. Имате недавно упозорене да би се Руси могли умијешати у електронски изборни систем. Али је ствар у томе да би их веома лако могли ухватити када се све упореди са папирним гласачким листићима. Руси без дилеме имају техничке способности, али је питање да ли то има смисла. Русија се тако носи са Њемачком, земљом која је веома моћна и која исто тако има веома јаке институције и систем за надледање, а осим тога оба главна кандидата за побједу у тој земљи се не могу сматрати руским људима. Тако да је то тешка игра.

Хоће ли се Русија умештаи и у изборе у Њемачкој?
— Могло би бити, и то је вјероватно оно што су радили до задњег минута са Емануелом Макроном, да процуре одређене информације, дакле оно што су примијенили у Француској само да би показали да имају ту врсту моћи. Али, да будем искрен, већ су успјели да изгубе прилично кредибилитета у Њемачкој, нарочито у такозваном „Лиса случају”, када су изашли са тврдњама да су руско-њемачку дјевојку силовали мигранти, што се испоставило као комплетна лаж. Тако да су Нијемци већ љути и, ако се Руси упетљају, мислим да ће то бити велика погрешна процјена.

Мета за њих и прилика су, искрен да будем а жалосно је што то видимо, у све већем обиму Централна и Јужна Европа, земље са релативно слабим институцијама и гдје су јасне партије и кандидати који имају позитиван однос према ставовима Кремља. Тамо су много заинтересованији да виде хоће ли успјети пореметити равнотежу.

Вратићу се на то што сте рекли да губе. Дакле, ви не вјерујете да Русија за сада добија ову игру?
— Мислим да ћу благо промијенити ту формулацију, ја не мислим да Русија побјеђује, али на много начина не губи. Оно што Русија ради је да се користи предностима наших сопствених неуспјеха и слабости.

Успјешно или не?
— Понекад успјешно, чешће не, макар кад се погледа шири оквир. У сваком случају, ЕУ пролази кроз кризни период и, чак и без и најмањег руског мијешања, то би се свакако догодило. Свакако, Русија је успјела да ту ситуцију додатно подгрије нарочито у појединим државама. Али ипак, било да је ријеч о Виктору Орбану у Мађарској, или актуленој влади Пољске или Брегзиту, све ове ствари би се вјероватно догодиле без и најмањег руског мијешања. Но Руси су били у могућности да то користе, али исто тако треба рећи да су и доживјели драматичне неуспјехе.

Рецимо, окренули су Макрона, који је био релативно неутралан према њима, да сада буде непријатељски настројен према Русији. Већ су спалили многе мостове према Ангели Меркел у Њемачкој, као и на другом мјестима.

putinorban budapest2Веома је тешко видјети назнаке стварног успјеха, осим хаоса. Краткорочно, хаос је добар за Русе, а отежава Европској унији постизање консензуса око било чега, но на дугорочно, мислим да Путин спаљује много политичког капитала. Постоје земље у којима још увјек постоје позитивна осјећање према Русији, ако не према Путину, али генерално ми заправо гледамо јачање европског непријатељства према Русији због тога што раде.

Разговрала БИЉАНА ЈОВИЋЕВИЋ

 

РСЕ

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.