Menu
RSS

ЦИЉ ЈЕ СМЕНИТИ ВУЛИНА ПРЕ ПОСЕТЕ ШОЈГУА?

vulinsojguИГОР ДАМЈАНОВИЋ

Можда Крик има право оптужујући Вулина за корупцију, али шта нам говори то што никог од главних носилаца корупције у Србији од 2000. Крик не помиње

Министру одбране Србије Александру Вулину моглo би се замерити штошта, можда чак и то што се прихватио министарског места у влади којом председава Ана Брнабић. Такође ни објашњење како је дошао у посед спорног стана не звучи уверљиво. Међутим, да ли су околности под којима је министар одбране пре више од пет година година решио своје стамбено питање највећи проблем и преступ у држави Србији?

Уколико се погледа сајт организације Крик (мреже за истраживање криминала и корупције), може се наћи 33 текста у којима се помиње име Александра Вулина. Име једне од најбогатијих удовица Европе Ружице Ђинђић, рецимо, не помиње се, чак ни посредно ни у једном материјалу објављеном на сајту Крика. Одакле Ружици Ђинђић вишемилионска имовина и под којим оклоностима је стечена, наводне истраживачке новинаре Крика до сада није интересовало. Јавни интерес испитивања порекла имовине удовице покојног премијера је вишеструк, јер би утврђивање основа и легалности њеног стицања можда могло да погура и истрагу о политичкој позадини ликвидације Зорана Ђинђића, која годинама тапка у месту.

У материјалима Крика ниједном није поменут ни Мирољуб Лабус. Његова баснословна имовина стечена за шест година обављања високих државних функција у савезној и републичкој влада није заинтересовала ову организацију. Испада да то како је човек решио стамбено питање пет година пре ступања на дужност министра одбране за наводне истраживаче Крика неупоредиво већи проблем од милионске имовине творца система приватизације, који је српску индустрију разорио у већој мери него немачки окупатор и НАТО агресор заједно. Лабусов партијски шеф Млађан Динкић на порталу Крика помиње се у седам различитих садржаја, али само као споредни актер у објављеним вестима и обрађеним темама.

О ЧЕДИ НИ ГЛАСА, О ЗОРАНИ ТАКОЂЕ
Ни за остале министре и фунционере бившег ДОС, који су после Петооктобарске обојене револуције за кратко време стекли милионску имовну, Крик није показао интересовање. Тако, рецимо, Горана Питића Крик помиње уопште, једног од богатијих Војвођана Ненада Чанка такође, а Александар Влаховић је поменут само у интервјуу члана Савета за борбу против корупције, и то далеко од негативног контекста.

Чедомир Јовановић је право са универзитета преко шефа посланичке групе ДОС ускочио у фотељу потпредседника Владе Србије. Данас је један од најбогатијих лидера бившег ДОС. У садржајима на сајту Крика поменут је укупно четири пута, двапут као саговорник у политичким темама и двапут као споредни актер текстова. У портфолију Јовановићеве милионске имовине налазе се власнички удели у некадшњем пољопривредном гигантима Фиделинки и другим предузећима која се баве производњом хране.

Портал Видовдан пре неколико месеци писао је да аустријска Хипо банка Јовановићу и Ружици Ђинђић дала сумњиви кредит од невероватних 21,8 милиона евра. О кредиту вреднијем 100 пута од Вулиновог стана на Крику нема, наравно, ни слова.

skotzorana01Да ли је истраживачко новинарство подразумева, на једној страни, игнорисање људи чија сумњиво стечена имовина тежи стотине милиона евра, личности током чијег је обављања јавних функција Србија опљачкана за милијарде, стратешки ресурси девастирани и предати на управљање тајкунима и странцима, док се, са друге стране, објављује десетине садржаја о томе како је човек решио стамбено питање пет година пре ступања на министарску дужност?

Активности Крика и осталих НВО финансираних западним грантовима су све само не истраживачко новинарство. Они прихватају улогу батине својих финансијера и њихових обавештајних служби за дисциплиновање непослушних и неподобних министара. Поред финансијске, западни центри моћи овим организацијама обезбеђују и институционалну подршку од стране агената утицаја унутар српске власти. Стога не би требало да чуди да се као главни заштитник Крика појављује управо Зорана Михајловић, сенка америчких амбасадора Кирбија и Скота у две последње српске владе.

ПРОТИВ СРПСКО-РУСКЕ САРАДЊЕ
Очигледно је да је један од неподобних државних функционера Александар Вулин. Западним центрима моћи изгледа смета посебно сада када је ступио на дужност министра одбране, када процес набавке значајног руског арсенала наоружања улази у завршну фазу, што представља најозбиљније наоружавање неке војске на Балкану још од средине 80-тих година прошлог века. Такође, афера против Вулина покреће се четири недеље уочи посете руског министра одбране Сергеја Шојгуа, који у званичну посету Србији долази 20. октобра, баш на Дан ослобођења Београда. Михајловићева, Крик и остали били би вероватно најсрећнији да Шојгуа уместо Вулина на месту министра одбране дочека бивши мајор Војске Србије М. В. – познатији под надимком Хелена, из војске својевремено избачен због склоности ка ношењу женске одеће.

vulinvojskaИстраживачко новинарство, које подразумева константну проверу порекла и околности стицања имовине државних функционера, драгоцено је у сваком друштву. Међутим, оно што се продаје под фирмом истраживачког новинарства, а директно зависи од западних грантова и делује по инструкцијама западних обавештајних служби, представља друштвено штетну делатност, чији циљ није искоренивање корупције и криминала, већ уклањање Западу неподобних државних функционера.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.