Menu
RSS

ОСЛОБОЂЕНИ НАСЕР ОРИЋ ИЛИ РАЗМИШЉАЊА ИЗ „РЕДА ОЈАЂЕНИХ“

naseroricoslobadjanjeМИРОСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

Зашто се упорно не пресуђује за ратне злочине над Србима, чиме су жртве целог једног народа постале жртве другог реда

После Хашког суда, Насер Орић у понедељак је ослобођен за ратне злочине и пред Судом БиХ. Вероватно ће се у разочараној српској јавности говорити о новом правосудном инциденту. Нажалост, није било инцидента, већ је реч о правилу. Као што је Апелационо веће Хашког трибунала Орића 2008. године ослободило под објашњењем „да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993, али да доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу“; исто тако је председник судског већа Шабан Макусмић у понедељак рекао да Тужилаштво БиХ није ван разумне сумње доказало Орићеву кривицу за злочин над српским заробљеницима у околини сребренице 1992. године. Наравно, када је реч о пресудама које потврђују поменуто правило, део тог правила није Орић. Реч је о другом: упорно се не пресуђује за ратне злочине над Србима, чиме су жртве целог једног народа постале жртве другог реда. Зашто?

У оружаним сукобима на простору бивше Југославије велики број цивилних жртава био је из редова етничких Срба. Сасвим је разумљиво да је Србија, по угледу на већину држава ЕУ [1], у свом правном поретку утврдила универзалну надлежност домаћих судова за тешка кршења међународног хуманитарног права, ограничену по месту извршења на простор бивше Југославије и по времену извршења на период од 1991. године [2].

Иако ЕУ препознаје универзалну јурисдикцију у складу са међународним правом и њене државе чланице је утврђују за тешке злочине против хуманитарног права, потез Србије да правно допринесе остваривању правде за жртве наишао је на противљење. Универзалну надлежност Србије, на пример, Хрватска доживљава као напад на свој суверенитет. Бивши премијер те државе, чланице ЕУ, изнео је став да је то „неприхватљиво“. Његов министар правосуђа, позивајући се на Трибунал за ратне злочине у бившој Југославији, оценио је да се овим законом Србија настоји да има свој „мини хашки трибунал“ [3].

БЕЗ КРИВИЦЕ У „ОЛУЈИ“ И НА КОСМЕТУ
Хрватска је, ваља подсетити, 1995. године провела војну операцију под називом „Олуја” на територијама на којима су већински живели њени грађани српске националности (које је раније избацила из Устава као конститутивни народ). У припреми за ту акцију хрватске официре су увежбавали пензионисани амерички официри ангажовани кроз плаћеничку фирму MPRI. Наравно, увежбавање је изведено је уз надзор и консултације САД [4]. Ради се о операцији у којој хрватске снаге нису имале хумане циљеве и нису настојале да спрече цивилне жртве, коју само САД И Немачка нису осудиле [5]. Злочини хрватских оружаних формација против етничких Срба, укључујући одговорне за њихово системско протеривање из сопствене државе, до данас нису процесуирани.

Након доласка снага КФОР на Косово и Метохију у јуну 1999. године, кад је на терену практичну контролу имала искључиво ОВК, према извештају Савета Европе, констатован је нестанак скоро 500 људи, од којих су око 400 Срби. Специјални известилац Савета Европе наводи да не може и не сме бити једна правда за победнике, а друга за губитнике. Према његовом налазу, снаге УН под вођством НАТО на Космету желеле су „да промовишу краткорочну стабилност по било којој цени, чиме жртвују неке важне принципе правде“ [6]. Данас неки од могућих оптуженика пред новим Специјалним судом у Хагу укључују команданте бивше ОВК, које је већ Трибунал у Хагу оптужио и ослоботио, тако да заузимају највише положаје у власти Албанаца на КиМ [7] [8].

naseroric03Поменути Суд ради по законима „Косова”. Канцеларију специјалног тужиоца за поступање пред новим судом води Дејвид Швендимен, бивши припадник адвокатског тима америчке морнарице који је шест година провео у активној служби стигавши до чина старијег поручника бојног брода. Од 2006. године радио је у специјалном одељењу за ратне злочине тужилаштва БиХ, а пре тога у америчком Министарству правде у име којег је провео мандате у Бангладешу, Тајланду и Вијетнаму [9]. У свом првом јавном наступу Швендимен је поручио да „нико не треба да сумња да је ово (нови механизам процесуирања ратних злочина на КиМ који ће обезбедити заштиту сведока)  веома озбиљан подухват“ [10].

У Србији нису нестајали сведоци против домаћих грађана и функционера оптужених пред Трибуналом у Хагу, и неки домаћи држављани процесуирани су или испоручивани због сумње да су починили злочин током сукоба у бившој Југославији. Упркос томе, у оквиру поглавља 23 (правосуђе, основна људска права) преговора о чланству у ЕУ комесар за проширење ове организације је најавио да ће ЕУ „надгледати“ како ће Србија спровести „ефикасан и непристрасан третман ратних злочина“ [11].

ЦИВИЛИ БЕЗ ЉУДСКИХ СВОЈСТАВА
За то који је стварни разлог одбојности према универзалној надлежности српског правосуђа за ратне злочине индикативна су два приступа проблему српских жртава. Први је испољио потпредседник Одбора за спољну политику Сабора и бивши заменик министра спољних послова Хрватске (која је и сама утврдила универзалну надлежност) када је изнео конструкцију да српски закон „у себи има и једну скривену намеру, а то је да се кроз пресуде пише историја овог простора, односно сукоба на територију бивше Југославије [12]. Други је испољио генерални секретар НАТО, организације након чијег бомбардовања су оружане снаге Србије територију Покрајине препустиле побуњеницима, када је на на вербалне размирице између Београда и приштинских власти реаговао поруком да се „смире” [13].

Имајући у виду интересе у позадини сукоба у бившој Југославији, питања „писања историје” и сузбијања отвореног суочавања са проблемима делују као мотиви због којих се игнорише одговорност за злочине над Србима и ссуспендује међународно право за Србију као државу. Слична ситуација са третманом жртава је и у случају злочина на Блиском истоку и у Централној Азији који су извршили припадници оружаних формација САД, државе која неприкосновено доминира у НАТО.

srebrenica00Амерички војници и дронови убили су десетине хиљада цивила у Ираку, Авганистану и Јемену. Америчко војно правосуђе пушта на слободу маринце умешане у намерна убијања ненаоружаних цивила, а њиховим старешинама, који су им наређивали да неселективно прво пуцају а питања постављају после, а чак ни добро документована мучења хиљада притворених цивила у логорима у Абу Граибу и Гвантанаму нису имала последице за починиоце из редова оружаних снага и плаћеничких фирми. Очигледно, Америка не сматра своје трупе обавезаним хуманитарним правом у државама које се нађу на њиховом удару. На тај начин цивилима ових држава одузима својство људских бића, што је у складу са илегалним војним интервенцијама које се воде се уз наративе о хуманитарним и демократским разлозима. Да се ради о свесном поступању, указује то да се амерички војници који су били узбуњивачи о злочинима својих сабораца оптужују за шпијунажу, те је тако, на пример, Бредли Менинг, који је видео-снимак америчких војника који су устрељивали цивиле у Ираку послао Викилеаксу, био притворован и годинама држан у самици у нехуманим условима. Генерално, док нема одговорности за агресију, није ни за очекивати да ће национално војно и цивилно правосуђе казнити своје војнике који почине ратне злочине на терену. Немоћ међународне заједнице да обузда илегалне ратове значи да је мало шансе да у ближој будућности невине жртве остваре међународну правду [14].

ПОДСЕЋАЊЕ БОБА ДИЛАНА
У отимању Косова и Метохије од Србије, водећу улогу су имале оружане снаге САД, под командом генерала Бенца Кредока, касније команданта јужног крила НАТО и функционера плаћеничке фирме MPRI [15]. Наоружани побуњеници на КиМ били су део америчких (НАТО) војних операција. Управо то је, чини се, попут на Блиском истоку и Централној Азији, разлог зашто злочинци из редова ОВК избегавају правди, као и зашто се не пресуђују злочини против крајишких Срба. За истину и за правду нема интереса ни воље уколико могу да наруше наратив по коме су Срби и Србија зликовци и негативци.

У месту Дулуту (САД) јуна 1920. године руља је обесила три афроамериканца, без доказа осумњичених за силовање беле девојке. Полицијски комесар прећутно је дозволио линчовање, а са тог догађаја су продаване разгледнице. О томе се није писало, али је у близини места погубљења живео деветогодишњи Абрам Зимерман, који је касније о догађају испричао свом сину. Његов син Боб Дилан је 1965. године објавио песму Ред ојађених (Desolation Row), чији се уводни стихови директно евоцирају тај догађај [16]:

„Продају разгледнице са вешања,
пасоше фарбају у браон,
салон лепоте је пун морнара,
циркус је у граду.
Ево, стиже слепи комесар,
Довели су га у транс,
једна рука му је везана за балансера на жици,
друга му је у панталонама.
А јединица за сузбијање нереда, они су узнемирени,
треба негде да оду,
док дама и ја мотримо вечерас
из реда ојађених…” [17]

Ови стихови симболизују неправду и недостатак људскости и емпатије моћних и масе. Нама, које је глобалистички прогон ојадио, често без основа, анологија са стварним људима и ситуацијама је другоразредна у односу на слику архетипа ликова и метафорички приказ да ствари не морају бити онакве каквим их они у позицији моћи представљају, кроз призму за њих корисних (пригодних) лажи. Неправду не смемо игнорисати нити се за њом поводити, јер то нас чини нељудима. Расветљавање истине о невиним жртвама је стога обавеза и према нама самима.

srebrenicasrbiСуд БиХ ослободио је Насера Орића, којег Србија потражује за злочине против Срба на простору Братунца и Сребрнице. Ако је Дилан, као појединац, успео да у свест јавности врати потиснуту истину о злоделима према људима само зато што су друге боје коже, нема разлога да сумњамо да и ми као народ можемо да побудимо у свести међународне заједнице сећање о неправди која је довела до страдања људи који су у бившој Југославији живели обичне животе само зато што су Срби.

_______
Извори:

[1] The Redress Trust/FIDH (2010), Extraterritorial Jurisdiction in the EU: A Study of the Laws and Practice in the 27 Member States of the EU.
http://www.redress.org/downloads/conferences/country%20studies.pdf

[2] Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine "Sl. glasnik RS", br. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009, 101/2011 - dr. zakon i 6/2015 čl. 2, 3.

[3] Maurice, Eric, War crimes law poisons Serbia accession talks, euobserver.com, 29. April 2016.
https://euobserver.com/enlargement/133273

[4] Avant, Deborah (2005), The Market for Force: The Consequences of Privatizing Security, Cambridge: Cambridge University Press, p. 104.

[5] Seybolt, Taylor (2007), Humanitarian Military Intervention: The Conditions for Success and Failure, Oxford: Oxford University Press, p. 239.

[7] Council of Europe Parliamentary Assembly, Inhuman treatment of people and illicit trafficking in human organs in Kosovo, AS/Jur (2010) 46 (12 December 2010), Explanatory memorandum by reporter Dick Marty, paras. 12, 15.

[8] EURACTIV; AFP, Serbians seek justice for Kosovo’s forgotten victims, EURACTIV.com, 13 February 2017.
https://www.euractiv.com/section/enlargement/news/serbians-seek-justice-for-kosovos-forgotten-victims/

[9] Biography of prosecutor David Schwendiman.
http://www.tuzilastvobih.gov.ba/files/docs/Biography_of_prosecutor_David_Schwendiman_-_19_Mar_07.pdf

[10] Remarks by the Specialist Prosecutor, Mr. Schwendiman, at the Press Conference, 15 September 2016, Kosovo Specialist Chambers & Specialist Prosecutor's Office web site.
https://www.scp-ks.org/en/remarks-specialist-prosecutor-mr-schwendiman-press-conference

[11] Johannes Hahn, 2015 progress report on Serbia, European Parliament no. 2015/2892(RSP), 3 February 2016.

http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=//EP//TEXT+CRE+20160203+ITEM-012+DOC+XML+V0//EN

[12] Karabeg, Omer, Ima li Srbija pravo da goni ratne zločince po celom regionu?, Radio Slobodna Evropa, 8. Maj 2016.
https://www.slobodnaevropa.org/a/ima-li-srbija-pravo-da-goni-ratne-zlocince-po-celom-regionu/27722178.html

[13] EURACTIV; AFP, NATO chief tells Kosovo and Serbia to ‘calm down’, EURACTIV.com, 6 February 2017.
https://www.euractiv.com/section/enlargement/news/nato-chief-tells-kosovo-and-serbia-to-calm-down/

[14] Global Policy Forum (2007), War and Occupation in Iraq, pp. 65-70.
https://www.globalpolicy.org/images/pdfs/full.pdf

[15] 1920: Triple lynching in Duluth, Minnesota, ExecutedToday.com, June 15th, 2013.
http://www.executedtoday.com/2013/06/15/1920-triple-lynching-in-duluth-minnesota/

[16] https://genius.com/Bob-dylan-desolation-row-lyrics (prev. autora)

[17] https://en.wikipedia.org/wiki/Bantz_J._Craddock

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.