Menu
RSS

МЕДИЈСКА САТАНИЗАЦИЈА И КАКО СЕ НОСИТИ С ЊОМ

vulinnovinariВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ

Више од педесет одсто медијског наступа је добра припрема и проучавање противника или могућих тема

Највећи недостатак већине функционера Српске напредне странке је у томе што не умеју да процене како да реагују на провокације које долазе од тзв. новинара послатих по двоструком задатку – најпре да унизе резултат рада дотичног функционера којим је он на некој конференцији за штампу желео да се похвали а потом и да дотичног намести на тај начин што се никада неће причати о његовом резултату, већ искључиво о гафу који је направио у моменту док је новинару нервозно одговарао на његова унапред осмишљена питања.

Да се разумемо, то није ни мало лако. Прекаљени политичари са огромним искуством умеју неретко да упадну у ватру када се суоче са таквом провокацијом. Од крви и меса су, имају емоције, а неко их је проучавао и гађао њихове слабе тачке како би их избацио из такта. Зато је много битна претходна припрема коју наши политичари готово никад немају, јер сматрају да су најпаметнији на свету.

Узмимо за пример недавни догађај откривања споменика хероју Милану Тепићу. Свакако, то је чин за сваку похвалу. Један истински херој, бранећи земљу којој се заклео дао је свој живот као Стеван Синђелић на Чегру. Уместо да се говори о самом догађају, коначном откривању споменика једној таквој величини какав је био мајор Милан Тепић, догађај се свео на реакцију министра Вулина који није – поптуно оправдано – желео да одговара на тендециозна питања о свом стану, јер за та питања на том месту свакако није била прилика. Ипак, то његово избегавање да одговори на бесрамно инсистирање новинара била је ударна вест са тог догађаја, тако да се о мајору Тепићу и његовом јунаштву ни две реченице нису прозбориле.

vucic21Слично је недавно прошао Горан Весић. Уместо да се говори о бризи градских власти за безбедност деце у саобраћају, што је иначе био повод Весићевог обраћања новинарима, све се свело на његову реакцију према новинарки коју догађај уопште није занимао, већ је постављала питања о извештају Агенције за борбу против корупције.

Када Александар Вучић држи конференцију за новинаре, без обзира да ли је тема наш међународни положај, долазак у посету неке важне личности, одлични економски показатељи, све то буде неважно. Битно је оно што новинари одређених редакција по налогу својих уредника и послодаваца, па и неких страних служби, одлуче да је битно и на томе се у прилозима инсистира. Уколико се којим случајем Вучић упеца на њихову провокацију и оштрије реагује, онда се о томе данима распреда у медијима. Мада код Вучића имају тај проблем што им он никада не избегава одговор и увек је спреман да их доведе до лудила, па им провокација готово никада не успе.

Сада се враћам на почетак писанија и очите недостатке већине функционера СНС, које вероватно и сам имам мада се пред сваки наступ дуго припремам. Да бих могао адекватно да одговорим и будем хладан на провокацију, посебно ако желим да медији пренесу нешто од резултата које сам имао намеру да покажем, морам да знам да је један део новинара дошао по задатку да ме провоцира и да их сам догађај не занима, већ их занимам ја и моја неспретна реакција. Када се то у глави зацементира, онда иде остатак припреме за конференцију.

Мора се баратати апсолутно свим могућим подацима. Произвољност доводи до гафа, а онда сте у проблему. Неопходно је да читате све, од дневних информација, са којима морате да будете у току, до научних радова из ваше области како бисте могли да се позовете на неки значајни ауторитет на кога сте се можда угледали у вашем раду. Од политичара на власти захтева се ширина, јер једино се на тај начин може одговорити новинару који је дошао по задатку да вас провоцира. Хладнокрвност и прецизни одговори њему уништавају прилог, а вама пружају шансу да новинари других редакција пренесу оно што сте наумили да покажете. Новинар провокатор може да вас закопа за сва времена, јер је он дошао само са тим циљем. Ваша победа је да он ништа не објави, јер сте га оставили без муниције вашим прецизним, јасним и хладнокрвним одговорима. Уколико са њим уђете у расправу или му избегавате одговор, ви губите. То је оно што функционери СНС морају да схвате.

Све ово лепо звучи у теорији. Пракса је другачија. Примена свега овога је веома компликована, јер реакција сваког човека зависи и од тренутка у коме се догађај дешава. Зато свако ко се озбиљно бави политиком најпре мора пуно да чита, да разговара са људима, да оно што не зна пита оне што знају и да без сујете прими савет од неког ко је од њега стручнији. Више од педесет одсто медијског наступа је добра припрема и проучавање противника или могућих тема које ће се наћи на дневном реду ваше конференције.

vesicnovinariФункционери СНС у наступајућој предизборној кампањи посебно морају на то да буду спремни. У супротном, доживљаваће медијску сатанизацију сваки дан, а за њу ће делимично бити и сами криви.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.