Menu
RSS

ЗАШТО ЗОНА СЛОБОДНЕ ТРГОВИНЕ, А НЕ ЦАРИНСКА УНИЈА

jugosfera09ИВАН РИСТИЋ

Зона слободне трговине неће бити универзални лек који доприноси развоју, али ће бити значајна компонента будућег раста

Идеја о обједињавању земаља „југосфере“ у постконфликтном периоду суштински није нова. Међутим, од регионалних иницијатива само је једна проистекла из земаља региона и ни једна из тзв. „новог суседства“. Оне су у највећем биле безбедносно-политичког карактера, наметане од доминантних геостратешких фактора са циљем пројекције њихових интереса. Међутим, точак историје хтео је да, упркос чињеници да је у не тако давној прошлости чинила супротно, баш Немачкој припадне лидерска улога у изградњи нових економских мостова у региону.

Где је ту интерес Србије? Хајде да се најпре лишимо заблуда. Најпре, антијугословенски критичари било које иницијативе која прелази линију Батровци – Зворник – Бродарево не само да не разумеју елементарну логику интереса државе већ ни не тако давну историју. Југославија је настала пројекцијом огољене силе са врха на доле, као потреба за задовољењем интереса нових власти и геостратешких интереса великих сила. За то време, одређени вид економске интеграције настаје из природних потреба људи да се у тржишним условима повезују и остварују интеракцију у складу са својим интересима. У том случају би спољни интерес био само импулс природи ствари на терену.

Промишљање спољнотрговинске стратегије захтева да се влада посматра као холдинг предузеће а премијерка као извршни директор, са кључном особином стратешког менаџера – способности да правовремено препозна промене у окружењу. У том контексту је неизоставној позицији на Путу свиле и унапређењу односа са Русијом неопходна допуна у виду јасне структурираности економских односа у региону, којима би се иза кулиса управљало из Немањине. Како би се правилно разумела, предлоге о новој економској интеграцији требало би посматрати са два аспекта – политичког у смислу пројекције геостратешких интереса на наш регион; и економског, у контексту изградње регионалне трговинске архитектуре.

Ко и зашто подржава формирање неког облика економске интеграције на Балкану и какав конкретно модел је нама у интересу, а где морамо да останемо непопустљиви?

НОВИ DRANG NACH OSTEN
Немачка тежи да примени модел постконфликтне обнове ЕУ, и кроз „Маршалов план за Балкан“ земље региона повеже економијом и инфраструктурним пројектима. Берлински процес и Берлин плус, као иницијативе које имају за циљ да ревитализују покидане мултилатералне везе у области економије и инфраструктуре, логички се надовезују на Јункеров инвестициони план и представљају његов вид имплементације у нашем делу света.

Немачки интереси ће се са интересима Београда поклапати на дуги рок. Иза предлога модела интеграције неинтегрисаног западног Балкана који долази из Берлина стоји намера супротстављања интересима Анкаре, али у будућности и све непоузданијем атлантизму. За разлику од атлантизма, Немачкој је трајни мир на овим просторима императив упркос супротстављеним интересима са Београдом по неким питањима. Због тога је потребно искористити ветар и подесити једра како би дошли до линије која одговара нашим регионалним настојањима.

Спољнополитичка оријентација која Немачку у будућим предвиђањима озбиљно узима у обзир је стратешки мудра. Међутим, потребно је постепено радити на њеном измештању из наметнутог западнобалканског оквира и на компонентама које не подразумевају ЕУ као медијатора. Како време буде одмицало, то ће у све већој мери бити могуће. Какве Србија користи из тога може да извуче? Да два витална стратешка коридора стави у пун капацитет, да се позиционира као регионално инфраструктурно чвориште и да буде стуб нове регионалне економске интеграције, из које ће извући добити.

ЗАШТО НЕ ЦАРИНСКА УНИЈА?
Регионалну спољнотрговинску архитектуру карактерише диспаритет по питању структуре извоза земаља које га чине, нерешених политичких питања која утичу на трговину, као и тихог рата Србије и Хрватске за регионални трговински колач. Неутралност омогућава заузимање добрих позиција за касније деловање, а спољнотрговинска позиција „близу, али не унутра“ у односу на ЕУ и добри споразуми са Русијом, Кином и Турском чине Србију привлачним партнером и за оне који неблагонаклоно гледају ка Београду. Ако се извозу ка Црној Гори, Македонији и БиХ, који чини 16,1 одсто укупног извоза, дода трговина са Косовом, које се књижи као засебна царинска територија, јасно је да је регионални извоз други по значају, одмах иза извоза у ЕУ.

zapadnibalakanpariz01Главни предлог одређеног нивоа економске интеграције као замене за неизвесну евроинтегративну перспективу је царинска унија, која је наишла на одобравање дела политичке елите у Србији. У актуелним условима царинска унија Србији није у интересу зато што она подразумева увођење јединствених тарифа према трећим земљама. За пример који осликава разилажење у интересима које у овом случају настаје може да послужи пшеница: Црној Гори као земљи потпуно другачије економске структуре не би у истој мери било стало да штити царинску политику када је пшеница у питању, у мери у којој би то Србији као великом извознику тог производа било. Са друге стране, зона слободне трговине подразумева задржавање независне царинске политике према трећим територијама, уз истовремено укидање царина и нецаринских ограничења у међусобној трговини земаља чланица.

Код успостављања зоне слободне трговине кључно је договорити постепено реципрочно снижавање царинских стопа и укидања нецаринских ограничења, чија би динамика била договорена кроз мултилатералне преговоре. Такође је неопходно оснивање сталног арбитражног тела које би решавало спорове проистекле из спутавања трговине политичким средствима, контролама квалитета и сл. Проблеми који произлазе из третирања Космета као посебне царинске територије могу да буду ублажени кроз нуђење молдавског модела Приштини – компаније које се региструју као српске моћи ће да користе све расположиве спољнотрговинске бенефите којима Београд располаже. Предност те политике је што може да буде једнострана, а она је пружена рука коју пословни људи са Космета не би могли да одбију.

Овакав вид интеграције допринео би расту БДП, смањивању двотрећинске спољнотрговинске зависности у односу на ЕУ, економског везивања Косова за Београд, али и снажнијој позицији читавог региона у односу према Хрватској, која иако припада заједничком тржишту ЕУ, не одустаје од претендовања да буде регионални трговински хегемон.

* * *

Импулс који као тржиште емитујемо на окружење се одражава у спољнотрговиском билансу који све боље стоји, као и кроз рефлексију на политичке добити које таква спољнотрговинска политика доноси. Повратна спрега су нова знања, везе које ће користити у будућности и – што је најважније – импулс који утиче на домаће привредне субјекте који повећава конкурентност српске привреде. Зона слободне трговине би такође имала рефлексије на односе у социјеталној сфери, посебно у домену информационих технологија и туризма.

Кључни циљ Србије је да се у регионалним трговинским односима зацементира као трговински хегемон и продуби односе унутар истоветног културно-лингвистичког простора. Знак да смо у томе успели биће смелија регионална политика, економија приладогљивија убрзано мењајућим условима, као и све већа оријентација ка извозу знања и услуга, а увозу јефтиних производа ниског степена обраде.

zapadnibalkan00Висок ниво увезаности интереса и постигнуте синергије у истојезичном региону не само да доприноси остварењу интереса Београда, већ минимиизује ризике и поскупљује свако евентуално настојање да се тенденција која српском фактору иде на руку потре силом. Трговина је као вода – сама проналази пут. На Београду је да јој омогући оквир који пружа шире добити, а Србији отвара међупростор за увећање значаја који објективно превазилази наше могућности. За то је најбоље решење зона слободне трговине, истина, не као универзални лек који доприноси развију, али свакако као значајна компонента будућег раста. Ако се то поклапа са интересом кључне земље ЕУ, тим боље.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.