Menu
RSS

СВИ ПОКУШАЈИ ДА СЕ БЛОКИРА ТРАМПОВО ОТОПЉАВАЊЕ СА РУСИЈОМ

trampvscnnМАЈКЛ АВЕРКО

Није у америчком интересу да Русију користи као објекат за обрачун са Трампом и храњење антируске линије


Актуелне предрасуде о Русији отварају нова питања која би требало оповргнути, као што је рецимо груба једностраност новинарке Вашингтон поста Кетлин Паркер, која је у тексту од 6. јануара под називом Ако је Обама муслиман, је ли Трамп руски шпијун превидела неке аргументе који се не уклапају у њен искривљени наратив. Доналд Трамп је повукао коментаре у којима се питао да ли је Барак Обама рођен у Америци. Са друге стране, Вашингтон пост наставља да клевета Русију на чињенично спорној основи. (Употреба необичног вебсајта Propornot.com и лажне тврдње о руском хаковању електричне мреже у Вермонту главни су примери, заједно са непрекидном бујицом антируских колумни и новинских извештаја.)

Паркерова сугерише да постоји дупли стандард у којем исламофобија добија више простора од тврдњи које је она изнела о руским пакостима против САД. Русију описује као „непријатеља“. Лицемерје на које се она не осврће огледа се у селективном гневу због антимуслиманских ставова (како правих, тако и преувеличаних), док истовремено има разумевања за честе случајеве пристрасности против људи који износе проруске ставове.

У недостатку детаља, „доказ“ Паркерове против Русије је поверење које има у извештај америчке обавештајне заједнице (који, за разлику од ње, Русију не назива „непријатељем“) у делу где се наводи да је Владимир Путин одобрио настојање руске владе да подржи Трампа и клевеће Хилари Клинтон. Кад смо већ код извештаја, „проницљива“ тврдња како су руска влада и мас-медији фаворизовали Трампа уместо Клинтонове је за категорију „добро јутро, Колумбо“. Трамп се отворено заузео за побољшање односа САД и Русије, док је Клинтонова била избор антируских неокона.

УВРТАЊЕ РУКЕ ПРИБУСУ
Током разговора који су 8. јануара водили водитељ Фокс њуза Крис Волас и Рајнс Прибус, Трампов шеф кабинета је на почетку рекао како „мисли“ да Трамп прихвата тврдње о руском хаковању мејлова Демократске партије. Воласово упорно пропитивање навело је Прибуса да касније током дискусије промени курс, наводећи да је изабрани председник прихватио извештај обавештајне заједнице о хаковању. У сваком случају, Трамп (за сада) не изгледа уверено да би ово питање могло оптеретити настојање да се побољшају руско-амерички односи.

rajnspribusПостоји разлика између хаковања руске владе и руских хакера који, независно од Кремља, наступају колективно. Већ неколико година круже извештаји о хаковању из Русије, САД и других земаља против обичних Американаца и других појединаца широм света. У идеалном сценарију требало би да постоји убедљив доказ да је руска влада користила услуге треће стране да оствари свој наводни циљ, као што се сугерише у неким круговима.

Један од водитеља CNN, чији идентитет нећу открити, приватно ме је упитао како могу да узимам у обзир ставове Џулијана Асанжа о америчким обавештајним агенцијама? За записник, никад то нисам рекао на тај начин. Да ли је Асанж мање пристрасан од CrowdStrike-а којим се служи Демократска партија и који се углавном користио за клеветање антимајданских побуњеника у Украјини? CrowdStrike је повезан са Атлантским саветом – групом која отворено заступа своје једнодимензионалне ставове о Русији.

Нисам једини који сматра да је веродостојност америчке обавештајне заједнице компромитована њеном политичком улогом и прошлошћу, у којој, како се испоставило, није увек наступала искрено. На политизацију је прошле недеље указао водитељ Фокс њуза Брет Бајер кад је рекао да се лажно приказује Трампов критицизам обавештајаца. Противљење политизованим и сумњивим обавештајним тврдњама не умањује нужно потребу за прецизним обавештајним извештајима, баш као ни примећивање да не деле сви у том миљеу искривљене предрасуде Џона Бренана, Џејмса Клапера, Малколма Нанса и Мајкла Хајдена. (Нанс и Хајден су бивши амерички обавештајци и редовни гости америчких масовних медија.)

Има много разлога да се озбиљно доведе у питање да ли је објављивање мејлова Демократске партије (ко год да је за то одговоран) направило разлику у резултату прошлогодишњих избора у САД. До данас нисам видео ниједну анкету која показује да су мејлови битније променили резултат тог гласања.

Демократску партију треба кривити што је имала немаран режим сајбер безбедности, као и за поједине етички спорне ставове. Не треба запоставити ни бројне примере умешаности америчке администрације у изборне резултате других земаља и реалност у којој се велике силе међусобно шпијунирају (биле савезници или противници).

БРЕНАНОВА СРАМОТНА ИЗЈАВА
Трећег јануара могли смо да видимо две различите перспективе о процурелим мејловима Демократске партије. Шон Ханити са Фокс њуза имао је дуг интервју са Асанжом, приликом којег су помињане и кривичне пријаве које су поднете против оснивача Викиликса. У емисији PBS News Hour, директор CIA Џон Бренан је, поред осталог, рекао следеће:

„Видимо шта је урадио на местима попут Крима, Украјине и Сирије. Он има обичај да показује мишиће, не само његове личне већ и руске војне капацитете. Кад је реч о овим конфликтима он игра по сопственим правилима.

Стога не мислим да смо га потценили. Настојао је да оствари руске интересе у регионима где постоје политички вакууми и конфликти. Али он не припада истом типу владара које ми имамо кад се ради о, на пример, оружаним сукобима. Оно што су Руси урадили у Сирији политиком спржене земље, која је узроковала разарања и смрт хиљада и хиљада невиних цивила – то је нешто што САД никада не би урадиле у било ком од ових војних конфликата.“

trampobavestajciГовори ли о сопствененим правилима попут оних која је Турска следила на Кипру или НАТО – предвођен Клинтоном – на Косову? Срамота је за новинарство што је PBS допустио да Бренанови коментари прођу без оспоравања. PBS је раније приказао CrowdStrike у позитивном светлу. Није баш да нема сајбер-експерта или обавештајних извора који нуде другачију перспективу.

Што се тиче аргумента о страдању хиљада цивила (који је потегао Бренан), осврните се на неке примере америчких акција из прошлости, попут тога шта се догодило у Јапану током Другог светског рата, хладноратовску активност у Југоисточној Азији, као и постхладноратовске ратове у Авганистану и Ираку. Лицемерно је потенцирана прича о колатералној штети. Заједно уз субјективне и упитне коментаре Хајдена и Нанса, цитирани коментар Бренана је индикатор (прошлих и садашњих) политизованих елемената у америчкој обавештајној заједници.

У круговима пријатељски настројеним према Русији похваљени су (Шон) Ханити и Такер Карлсон са Фокс њуза. Попут свог послодавца, и њих двојица симпатишу Трампа у односу на демократе. Међутим, попут многих протрамповских извора, Ханити и Карлсон су задржали део антируских предрасуда, док Вашингтон пост и остали причају о могућим тајним новчаним везама Трампа са Русијом.

Трамп је имао познате пословне интересе у Кини и неким претежно муслиманским земљама. То га није спречило да каже ствари које им не иду у прилог. Постоје и други Американци изузев Трампа који се залажу за побољшање америчко-руских односа, насупрот приоритетима неокона/неолиба.

СМИСАО РЕЧЕНИЦЕ „ПУТИН ЈЕ СИЛЕЏИЈА“
Пат Бјукенен је пример антикомунистички настројеног патриотског Американца који иступа против негативног имиџа Путина и Русије. Такође постоји заједница антикомунистичких белих Руса у САД и другим местима која је, упркос тренутном непријатељству према Русији, доста бројна. Из нешто левље перспективе, Стивен Коен и неки мање познати индивидуалци нису противници Америке само зато што верују да САД (из сопственог интереса) не би требало да буду антагонистички настројене према Русији. Амерички спољнополитички реалисти не сматрају да постоји потреба да односи између САД и Русије буду лоши.

Пример актуелних предрасуда је обавезно ограђивање синтагмом „Путин је силеџија“, која се тако олако изговара. У поверењу ми је откривено да неки добронамерни људи ово говоре да би ублажили критицизам против њихових коментара, који у супротном подлежу предрасудама неокона/неолиба.

Из даљине, Путин (по мом мишљењу) ни близу није зао као Клинтонова, Џон Мекејн и неки други који га омаловажавају. Што се тиче протрамповских и антируских бирача, да није можда Трамп победио на изборима јер је фин човек? Личне увреде против Путина су лицемерно безвредне. Након објективног и свеобухватног увида, бујица негативних тврдњи против њега је поприлично сумњива. Ипак, оне се непрекидно некритички прежвакавају на начин који открива недостатак разноликости у америчким масовним медијима и политичким телима.

mekejn11Без посвећивања више пажње људима попут Линдзија Грејема и Мекејна, провокативне прозивке и друге форме изражавања ставова против Путина/Русије нису уродили плодом. Није у америчком интересу да Русију користи као објекат за обрачун са Трампом и храњење антируске линије. Трампу би требало да буде пружена прилика да следи политику поправљања америчко-руских односа.

У мом последњем чланку за Strategic Culture Foundation, објављеном 1. јануара, супроставио сам се тези да су Обама и његови претходници (Бил Клинтон и Џорџ Буш) настојали да иду тим путем.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ


Strategic Culture Foundation

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.