Menu
RSS

АНТИРУСКА ХИСТЕРИЈА МОРА ДА СТАНЕ

antiruskahisterija01НИКОЛАС К. ГВОЗДЕВ

Враћање односа САД и Русије на ниво привида нормалних веза и пре је била тешка мисија, али сада се испоставља као готово немогућа


Вашингтон мора да заустави „антируску хистерију“, која тресе престоницу, пре него што доведе до озбиљне и неповратне штете за САД на домаћем и међународном плану. Чак и прошлогодишњи састанак главног руског рабина и адвоката који је игром случаја радио за Трампову организацију (а сада има високу позицију у Белој кући која нема никакве везе са спољним пословима) представља се као нека врста мрачног шпијунског сусрета, што је знак да се прегрејана реторика отима контроли.

Одувек сам на катедри за међународне односе говорио како је посао дипломата да поводом различитих питања организују што више састанака са широким спектром званичника политичког естаблишмента земље домаћина. То подразумева способност да се разумеју кључне легислативне струје, као и боље разумевање о томе шта би потенцијални кандидати за високе позиције могли да предузму у погледу политике која би имала утицај на земљу из које дипломата долази. Не би требало да буде ничег спорног у томе да амерички званичници, законодавци и експерти размењују мишљења са амбасадором и дипломатама било које земље, без обзира да ли је она у савезничком, партнерском или чак конкурентском односу са САД. Ово укључује и актуелног руског амбасадора у САД Сергеја Кисљака. Напори да се нормална дипломатска активност представи као нека врста злонамерног плана прете да затворе и неколико преосталих активних канала комуникације између САД и земље која остаје један од кључних актера у глобалној арени. Штавише, овај покушај играња детектива, у којем сенатори и друге фигуре одсуство састанака са Кисљаком рекламирају као знак идеолошког чистунства – да би се на крају из архива појавили фотографски докази њихових сусрета са руским амбасадором – изгледају будаласто и ситничаво.

Два бишва америчка амбасадора у Русији – Мајк Мекфол и Џон Бејрл – који су имали улоге главних америчких изасланика и личних заступника председника у Обамином периоду, по овом питању доследно су заступали линију здравог разума. Упозорили су – можда и узалуд – како покушаји сугерисања да контакти између америчких званичника и руских дипломата представљају издајничко или кривично дело дугорочно не иду у корист америчким интересима. Русија и даље остаје земља са респектабилним нуклеарним арсеналом и важан играч у великом прстену Евроазије. Покушаји да се са новом администрацијом успоставе канали комуникације и утврде могуће области конвергенције и конфликата су паметна дипломатска активност.

antiruskahisterija03Да руски субјекти нису настојали да одиграју улогу у прошлогодишњим изборима – и да је Хилари Клинтон победила – ово можда никада не би било предмет полемике. Међутим, с обзиром на околности, сада је неопходно да се деполитизује свака истрага која би довела до коначног закључка шта се од прошле године дешавало. Она (истрага) би морала остати изван политичког контекста и не би смела бити посматрана као оруђе које може бити искориштено да се преиначи исход протеклих избора или да се свргну чланови Трамповог кабинета који се не допадају опозиционој мањини. -Верујем да нам је потребна нестраначка комисија експерата која би оценила шта се догодило, саставила пун извештај и уместо препирања око кампање прионула на много важнији посао спречавања да се тако нешто понови. Такође би било паметно да у надлежности нестраначке комисије буде и кодификација нових стандарда, будући да су у данашњем свету медији и услуге политичког консталтинга доста глобализованији. Ти стандарди би одређивали који видови контаката између америчких званичника и неамеричких субјеката јесу, а који нису прикладни. Након формирања такве комисије политичари би требало да стоје по страни и пусте је да ради свој посао.

Комисија за 11. септембар би могла послужити као узоран модел. Након разорних напада 11. септембра мандат комисије је био да објасни шта се догодило, а не да има улогу тужиоца. Њена педантна документација о томе шта је довело до напада помогла је да се одбаце многе теорије завере које су почињале да круже у месецима након 11. сепмтебра, као и да се смање илузије на обе стране политичког спектра усмерене на окривљивање Клинтонове или довођење у питање легитимитета Бушове администрације. Рад комисије истакао је грешке које су починиле администрације Била Клинтона и Џорџа В. Буша и фокусирао се на крпљење пронађених рупа како би се спречио нови велики терористички напад који би био погубан за САД.

Али такође би требало признати да је штета учињена. Актуелна политичка клима гарантује да је свака врста прагматичног приступа решавању неспоразума између САД и Русије склоњена са дневног реда. Делује као да не постоји начин да се односи САД и Русије лако извуку из рупе у којој се тренутно налазе. Са друге стране, они у Русији који су опрезно заговарали да се истраже поља у којима Москва и Вашингтон могу да сарађују схватају да њихова позиција бива дискредитована.

antiruskahisterija02Током претходних неколико година велики број аналитичара упозоравао је на пузеће стратешко партнерство Москве и Пекинга и како ће ближи односи Русије и Кине САД створити озбиљне проблеме. Прилика да се Кремљ наведе да заузме доста уздржанији став у том односу – упркос свим отровним стрелама које је Москва одапињала у нашем правцу – се затвара. Враћање односа САД и Русије на ниво у којем би постојао привид нормалних билатералних веза и пре је била довољно тешка мисија, али сада се испоставља као готово немогућа.

Николас К. Гвоздев је дописник „The National Interest“-а и виши сарадник Института за спољнополитичка истраживања

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ


The National Interest

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.