Menu
RSS

КАКО ЈЕ И ЗАШТО ПРИСЛУШКИВАН ДОНАЛД ТРАМП?

Tramp rajan pensЉУБАН КАРАН

Да ли је генерал Мајкл Флин подметнут Трампу ради прислушкивања и компромитације?


Америка не памти већу аферу од Вотергејта, не само са становишта избора и ауторитета председника САД него уопште гледано на укупна дешавања откад је Америке. Сада има најава да би та највећа афера могла бити превазиђена, и то опет новом афером прислушкивања. За сада је то само афера јер још нико није признао кривицу нити показао релевантне доказе о злоупотребама безбедносних агенција током предизборне кампање. Штавише, FBI, као најсумњивији по овом питању, отворено демантује Трампове тврдње.

Тако за сада није јасно да ли Трамп има нешто чврсто у рукама или је у питању климави контраудар на бившу администрацију. Конгрес је већ покренуо истрагу о утицају руских обавештајних служби на изборе, што се итекако тиче Трампове екипе. Бомбастичном изјавом о прислушкивању уз помињање Вотергејта, он сада жели да пажњу Конгреса развуче и на друге незаконите ствари, па је портпарол Беле куће Шон Спајсер изавио: „Председник тражи да у оквиру своје истраге руских активности, конгресни обавештајни комитет искористи своје право и установи да ли су злоуптребљене истражне моћи извршне власти“. Хоће да каже да су Барак Обама и Хилари Клинтон злоупотребили истрагу о страним шпијунима како би под маском некакве истраге уствари шпијунирали противничког председничког кандидата и његов изборни штаб. Никоме не треба објашњавати колико је то, ако је истина, утицало на резултате избора у корист Клинтонке и право је чудо да јој ни то није било довољно да победи.

Трамп је згађен због поступка Барака Обаме, и то што нема никакве резерве у његовој изјави може да значи да има поуздану информацију, али да за сада не жели да одаје извор. Објашњава нацији да налог за прислушкивање даје федерални судија ако постоји основана сумња да је неко починио злочин или да је агент стране обавештајне службе. Наравно да је тако. Није то ништа посебно нити нешто другачије у односу на друге земље. У свим нормалним земљама где није у питању неки заостали или тоталитарни режим ситуација је иста по питању одобрења за прислушкивање. Само је питање да ли је бивша администрација могла пронаћи модус да прислушкивање озакони или га је вршила потпуно незаконито.

УЛОГА ГЕНЕРАЛА ФЛИНА
Сада сви говоре о томе да је кључни човек Трампове екипе Мајкл Флин, бивши саветник председника за националну безбедност, имао чврсте везе са Русијом и тајно контактирао са руским амбасадором у САД Сергејом Кисљаком. Ту почињу нејасноће, не само што се Руса тиче него и Американаца, јер неке ствари су баш збуњујуће. Кључни човек за америчку безбедност одлучио се за тајни контакт са руским дипломатама – обавештајцима телефоном? Сметнуо је с ума да, ако се неко у Америци прати и прислушкује, то су руске дипломате. Такву грешку не би направио ни обавештајни аналфабета, а камоли личност профила Мајкла Флина. Интензитет прислушкивања страних амбасада је такав да се више никакав контакт телефоном не може сматрати тајним. Тако се ни Флинова намера не може сматрати подмуклом нити се разговор са амбасадором Русије може назвати тајним. Стога уопште није јасно зашто је поднео оставку ако је то једини разлог.

Сем тога, није нимало логично да стручњак за безбедност његовог профила најпре пориче контакт, а тек када му је ствар предочена, признаје тајни контакт као грешку. Уместо да је једноставно рекао: „Шта је ту спорно? Наравно да ја знам да ће се тај разговор прислушкивати од стране наше агенције. Па шта“? А безбедносни виртуоз Флин се уопште није сетио да онај ко га је о томе приупитао већ располаже транскриптима. Као да је то неко чудо, а уствари би било чудно да америчке агенције такве транскрипте немају.

Ако се има у виду да је Мајкл Флин био генерал и шеф војне обавештајне службе САД, онда се преко његове наивности не може тек тако прећи. Немогуће је да неко ко је у периоду од 2012. до 2014. године руководио Обавештајном агенцијом одбране, чувеном DIA (Defence Intelligence Agency), не предвиди могућност да га прислушкују у некаквом наводном тајном контакту са руским амбасадором у САД.

Flin epoleteСама по себи намеће се нова могућност да је Мајкл Флин Трампу намерно и вешто подметнут од бивше администрације како би својим понашањем пружио закониту могућност да Обама и Хилари прислушкују Трампов штаб. А касније, ако изгубе изборе, да га искористе како би његовим везама са Русијом и Русима компромитовали Трампа. Флин је могао бити уцењен од претходне администрације на основу тих веза пре него што га је Трамп ангажовао или за време саме кампање.

Неко ће са правом рећи – шта ће им прислушкивање ако већ имају Флина у изборном штабу поред Трампа. Постоје јаки разлози за то. Јер, ако су Флина придобили уценом, нису смели до краја да му верују него су и њега морали проверавати прислушкивањем. И, друго, постоји могућност да није било у питању само прислушкивање телефона – то је исувише просто и није довољно. Вероватно су прислушкиване и неке канцеларије и кабинети Трампове куле, а сасвим могуће и неке друге локације иако то ни Трамп не помиње.

ТРАМПОВЕ НОВЕ НЕДОУМИЦЕ
Утисак ја да нови амерички председник Доналд Трамп чврсто верује да је прислушкиван за време предизборне кампање, а вероватно и понеко из његовог изборног штаба. Уверљив је у својим тврдњама, и само остаје да то докаже. То неће бити тешко ако се докопао транскрипта или ако има изјаве сведока који су учествовали у тој тајној акцији. Ако је његов јавни иступ резултат простог закључивања, онда ће доказивање бити проблем. Просто повезивање чињеница – оно што се појавило у јавности и за шта га јавно нападају – са местом, временом и личностима са којима је о томе разговарао, може да разбије сваку сумњу да је прислушкивања било али то није доказ. Очито да је Трамп схватио да је о већини ствари које су доспеле у медије разговарао у својој кули у Њујорку. Бивша администрација, која вероватно стоји иза тога, неопрезним кориштењем података који су добијени прислушкивањем помогла је Трампу да повезује чињенице и све на крају схвати.

У овом тренутку постоји нешто што више мучи Трампа од самог прислушкивања – да ли је он стварно успоставио контролу над тајним службама као што је помислио. Да ли су оне стварно радиле против њега и да ли раде и данас? Прислушкивање је било па прошло, али, ако је његово преузимање обавештајно-безбедносног система САД само варка, онда је у великој неприлици. Ако је прислушкивања било, како то да подаци о томе већ нису на његовом столу ако сада он контролише обавештајно-безбедносни сектор. Тешко је поверовати да их Трамп у ситуацији у којој се налази не би одмах објавио.

Након наоко успешног и коректног састанка са руководиоцима и оперативцима CIA, на који се сјурио одмах након инаугурације, изгледало је да је све у реду и под контролом, а сада се чини да више ништа није у реду. Јер, сем FBI, који демантује, друге агенције се не оглашавају. Да га стварно прихватају и уважавају, већ би се нашао неко од шефова ко би му на сто донео све у вези са тим прислушкивањима. Није сад у питању да ли га уважавају као Доналда Трампа, него да ли га прихватају као америчког председника.

ДА ЛИ ЈЕ ПРИСЛУШКИВАЊЕ МОГЛО БИТИ ЗАКОНИТО?
Можда се за време кампање мислило да је потпуно немогуће да се неко након чувеног Вотергејта усуди да нешто слично понови. Сада, након свих дешавања у Америци након избора а у вези са изборима, уверење да је то немогуће више није тако чврсто. Видело се на шта су све спремни Обама и Хилари и да то превазилази размере рационалног. Ако су били спремни, и још увек су, да изазову унутрашње немире и сукобе и да у спиралу неприхватљивих догађаја увуку цео свет, зашто не би имали петљу да нареде прислушкивање Трамповог штаба, па и самог Трампа.

Tramp putin pozivИ поред опште неверице целог света, постоје јаки разлози (наравно са њиховог становишта) да некој од тајних агенција издају такав налог. Они су били убеђени да је Трамп пропаст за Америку, да је катастрофа која се мора спречити по сваку цену и да се ту морају применити сва средства. Проценили су и чврсто веровали у то да је Трамп непријатељ САД и да ће уништити државу, а обавештајно-безбедносне службе постоје управо због тога да би то спречиле и да брину о безбедности САД.

Ако је Трампов саветник Мајкл Флин стварно био у вези са руским дипломатама, а јесте, јер у супротном не би подносио оставку, никакав проблем није био да се комплетна акција прислушкивања озакони и правда тиме да се уствари прати и документује активност руске обавештајне службе. Није проблем ни у једној држави добити одобрење суда за прислушкивање страних дипломата који се баве незаконитим обавештајним радом, као ни за лица која су директно са њима у вези и за која постоје подаци да им служе као извори информација.

У том случају би у архивама неке од агенција морали постојати детаљни документи о таквој активности. То је документација са високим нивоом тајности коју нико тек тако и на своју руку не сме да уништи. Уосталом, трагови такве активности морају постојати на различитим нивоима руковођења и скоро да је немогуће све то анулирати, а да се не подигне велика прашина или да се са процесом заташкавања не упозна приличан број службеника.

Ако се и у тако широком кругу оперативаца и руководилаца не би нашао неко ко би о свему обавестио Трампа, онда је он у великој неприлици, јер су агенције још увек против њега и можда на њему и његовом штабу и данас раде као на страним шпијунима и непријатељима САД. Могуће је да се тек ствара права документација која ће се искористити за коначно рушење Трампа.

Ако се ствари тако поставе, онда је сасвим спорно да Трамп може наћи заједнички језик са непромењивим делом државног система. Мислило се да је он у обрачуну само са одлазећом администрацијом и да има велике шансе да их порази као што је то већ урадио на изборима. Међутим, ако је сам против свих и ако је против њега и онај прави непроменљиви, професионални део апарата, онда он стварно нема велике шансе да изађе као победник.

Да ли је неко данас, након инаоугурације Трампа, обавезан да упозна председника и са оним што је рађено према њему и његовом штабу (ако је законског прислушкивања било)? Ту сада улазимо у лавиринт правних заврзлама – ко то сме радити нешто, а да председник не зна, или ко то сме да заустави доказивање непријатељског рада који директно угрожава САД.

ЈЕДНА СТАРА ЗЛОУПОТРЕБА
Друга могућност је да прислушкивање Трампа и личности из његовог штаба није озакоњено и није провучено кроз деловоднике и извештаје неке тајне агенције. Да се неко једноставно „упецао“ током пресретања неког разговора са руским дипломатама. То није ништа чудно, и код нас се често дешава да полиција или тајна агенција прислушкује неког криминалца па се „упеца“ познати политичар и на сва звона протестује и позива се на људска права, а све је законито. Јер онај ко пише извештај о таквом разговору не може написати само оно што је говорио криминалац, него мора навести и шта то говоре његови саговорници, без обзира ко су они.

tramp CIAПо том основу могао је бити прислушкиван Мајкл Флин, као извор података руске обавештајне службе, да ли свестан или несвестан, то је рад на случају требало да разјасни. Али у том случају могло се добити судско одобрење да се прислушкују не само телефони које користи него и просторије у којима борави и ради. Тако је могао бити озвучен део Трамповог изборног штаба. Тако је боравећи и радећи у тим просторијама могао бити прислушкиван и сам Трамп ако је користио исте телефоне са којих је комуницирао Флин. Оперативац који од фоно-материјала прави транскрипте и не мора да зна ко је ко и ко то стварно раговара или да се прави невешт, тако да су Обама и Хилари могли да имају широк асортиман разговора који су им сигурно користили, а да се касније, наравно, униште материјали за оне за које не постоји судско одобрење да се прислушкују.

Пре или касније морало се то догодити да се серија злоупотреба прислушкивања прелије из Европе у САД. Такорећи да нема европског лидера кога нека тајна америчка агенција није прислушкивала. Дошли су и до Ангеле Меркел. Незаконита прислушкивања вршена су масовно уз примену најсавременије технологије где су се истовремено прислушкивале десетине хиљада људи без икаквог одобрења. Све се правдало опасностима од тероризма, а успут су прислушкивани државници и друге важне личности. Готово да нема европске државе коју није уздрмала нека афера прислушкивања где се касније није утврдило да се америчке службе појављују или као извршиоци или као саветодавци. На пример, проблеми у Македонији почели су афером прислушкивања и транскриптима којима је махао Зоран Заев оптужујући Николу Груевског. Постоје јаки разлози за сумњу да су му транскрипте уступиле америчке обавештајне службе. Сада је, ето, дошло време да по истом питању мечка заигра и пред америчким вратима. Шта ће од свега да испадне, тек ћемо видети.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.