Menu
RSS

ДУПЛА УЛОГА ТУРСКЕ У ГЛОБАЛНИМ ПРОМЕНАМА

turskarusijasadПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ

Анкара прилично успешно игра самосталну политичку игру и чак војну улогу у области сопствених интереса


Посета Русији председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана протиче у условима тектонских померања која се одигравају на глобалној геополитичкој сцени. Руше се принципи и елите који су колико јуче изгледали као непромењиви и пробија се нова схема контроле и равнотеже, која је позвана да поврати свету макар ту крхку стабилност која је постојала за време идеолошког супротстављања Истока и Запада.

Уколико из те тачке гледишта погледамо на евроазијску карту, требало би истаћи да управо Турској у овом тренутку припада најпротивречније место у актуелним процесима. Са једне стране, Анкара покушава прилично успешно да игра самосталну политичку игру и чак војну улогу у области сопствених интереса, вршећи притисак на ЕУ у миграционом питању, дистанцирајући се од САД и проводећи активне операције у Сирији. Но, са друге стране, турско руководство одлично схвата ограниченост простора за сличне маневре, узимајући у обзир сопствено чланство у Северноатлантској алијанси и зависност од распореда снага у вишеугаонику Москва – Вашингтон – Анкара – Техеран – Дамаск. Председник Ердоган притом мора да рачуна на унутарполитичко расположење у сопственој земљи, које у највећој мери не зависи од покретања кандидатуре Турске за приступање ЕУ, па чак ни од судбине сиријског града Ел Баб, него од нивоа терористичких претњи и националних социјално-економских проблема, који између осталог имају и политичко порекло. Све то приморава руководство Турске да тежи вођењу активне вишестране политике, али притом не заборављајући историјску традицију игре на противречности великих држава (у данашњим условима, пре свега Русија и САД).

СУСРЕТ ШЕФОВА ТРИ АРМИЈЕ
Управо у контексту тежњи Анкаре да максимално појача сопствену улогу у решавању регионалних проблема, требало би и разматрати учешће турског представника сусрету шефова генералштаба Русије, САД и Турске, који је одржан 7. марта у Анталији. У том сусрету узели су учешће начелник руског Генералштаба Валериј Герасимов, председник Уједињеног комитета начелника штабова САД Џозеф Данфор и начелник турског генералштаба Хулуси Акар (на слици горе). Учесници сусрета први пут су у оваквом формату разматрали ситуацију у Сирији и Ираку.

Судећи према расположивим информацијама, учешће представника Турске на поменутом сусрету имало је за циљ максимално праћење ситуације која се одиграва у сиријским рејонима насељеним Курдима. У вези с тим, Анкара је изгледа успела да добије одређене уступке у оквирима тог истог система војно-политичких „размена“, које традиционално исповеда Турска и коју је изгледа усвојила нова администрација САД. Конкретно, компензацију за своје обећање да неће предузимати активне офанзивне акције у рејону града Манбиџ, који је под контролом одреда сиријских Курда, Турска је, према доступним информацијама, осигурала прелиминарном подршком својој идеји да у низу курдских рејона створи мешовиту администрацију уз учешће представника централних сиријских власти, с тим да би се супротставила њиховој аутономизацији. Сложеност те игре коју води Анкара у условима противречних тенденција у руско-америчким односима, веома тачно су дефинисале турске новине Türkiye: „Анкара види све ове напетости. И изгледа одлучно у разговору о свим тим нејасноћама. Она намерава да сачува улогу посредника у сиријском питању између савезника САД, са којом је веже проблематични брак, и супарником, али пријатељем – Русијом“.

„Основни циљ Турске огледа се не толико у борби против Исламске државе, колико у томе да омете сиријске Курде да створе мини државу на северу Сирије“, потврђује The New York Times.

putinerdogansanktpetersburg01Поред тога, Анкара тежи да заузме активније место у процесу сиријског регулисања кризе, у поређењу са својим регионалним конкурентом – Ираном. Министар иностраних послова Турске Мевлут Чавушоглу већ је оптужио Техеран за тежњу да створи ни мање ни више него „шиитску алијансу“ са Сиријом.

ДАВУТОГЛУ ПОСЛЕ ДАВУТОГЛУА
Пуштање у погон религиозног фактора у контексту супротстављања Ирану овде уопште не смета самој Турској да активно реализује у различитим регионима принцип који је формулисао још Мустафа Кемал Ататурк у односу на Совјетски Савез. Према тумачењу оснивача Турске Републике, Анкара мора да „игра на вођство“ и, не дочекавши, по његовом мишљењу, неизбежни распад Совјетског Савеза, ојача везе са турскојезичним народима који улазе у састав његове територије. Политичко, финансијско-економско и културно-религиозно повезивање засновано је на историјским традицијама. Такву политику, узгред, Турска активно проводи последњих четврт века не само у Црноморском региону, Закавказју и Централној Азији него и на Балкану. И одлазак (можда привремени) са политичке арене Турске, аутора концепције „стратешке дубине“ бившег премијера Ахмета Давутоглуа уопште не значи ревидирање указаног курса – који ће се очигледно у будућности само појачавати.

merkelerdogan04И овде још један важан чвор противречности постају узајамни односи Турске са ЕУ, који већ излазе на нови замајац супротстављања у формату кризе у турско-немачким односима, по питању спровођења општетурског референдума о промени устава земље, који је предвиђен да се одржи у априлу. Не треба сумњати да ће руководство ЕУ и водећих земаља које улазе у њега доживети потпуно реалну победу Ердогановог пројекта на референдуму као нову тачку у сопственом антитурском досијеу, укључујући и тако за Брисел карактеристичне оптужбе, попут кршења демократских слобода, прогон опозиције, затварања незгодних медија и смањење представничких и судских органа. И због тога Турска ће са своје стране прећи на још активнију „циљану“ политику у односу на те европске земље (у првом реду у региону Балкана), које услед историјских, религиозних и културно-националних фактора представљају за Анкару природног савезника у супротстављању Бриселу, Берлину и Паризу.


Фонд стратешке културе

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.