Menu
RSS

РОХАНИ У МОСКВИ ИЛИ ЈОШ ЈЕДАН КОРАК КА МУЛТИПОЛАРНОМ СВЕТУ

putinrohani02ПЕТЕР КОРЗУН

Техеран ће у јуну постати члан ШОС, док је заинтересован за трговински споразум са Евроазијском унијом


Важност посете (27-28. март) иранског председника Хасана Роханија Русији сеже даље од питања билатералних односа. Иран је један од главних играча у Сирији и Ираку и има важно место у геополитичким плановима америчког председника Доналда Трампа. Однос Ирана са Русијом је важан фактор међународне политике. Будућност целог Блиског истока у доброј мери зависи од тога шта ће урадити Иран и Русија и колико ефикасно ће усклађивати своје активности.

Мање од два месеца остало је до председничких избора у Ирану. Кампања званично почиње 17. априла, а Рохани има добре шансе да победи. Истина, спољну политику земље на стратешком нивоу дефинише врховни заповедник Ајатолах Али Хамнеи, али извршна бранша власти је у рукама председника. Духовни лидер не посећује друге земље, али руски председник се прошле године срео с њим у Техерану – други пут за 17 година.

Ово је била Роханијева прва званична посета Русији и први пут да су се он и Путин срели у билатералном оквиру. Посета долази у периоду растућег партнерства две земље, које су постале водеће снаге процеса у Астани, где су Иран, Русија и Турска преузели гаранције за очување сиријског примирја.

Иако је сарадња у Сирији од највећег значаја, све су прилике да ће Русија и Иран морати да удруже снаге у покушају да реше конфликт у Авганистану. Као регионална суперсила, Иран може много тога да добије од сарадње са Русијом у тој земљи након повлачења америчких трупа, које делује неизбежно. Та врста сарадње би означила прекретницу са дугорочним последицама за цео регион, од Медитерана до Пакистана.

ВЕЛИКИ ЕКОНОМСКИ ПРОЈЕКТИ
Ако формирајући троугао Русије, Ирана и Турске прерасте у савез, то би могло преобликовати регион. Примирје у Сирији, као последица астанског процеса предвођеног „великом тројком“, смањиће утицај САД, Велике Британије и Француске. Заправо, њихов утицај већ опада. Суседне државе ће видети да напредак може бити остварен и без „традиционалних играча“ са Запада.

Русија је земља која може да разбије мит о „шиитској претњи“ из Техерана која се надвија над Блиским истоком. Може да искористи своје блиске и пријатељске односе са сунитским државама – Египтом, Јорданом, Уједињеним Арапским Емиратима и можда Саудијском Арабијом – да одигра стабилизујућу улогу посредника између шиита и сунита. Русија има могућност и да делује као посредник између Ирана и Израела, што нико други не би могао да уради.

Биће потребне године да се залече ране и ублаже противречности између шиита и сунита у Либану, Сирији и Ираку. Запад данас тамо нема утицај какав је некад имао. Границе које су исцртале западне земље изазвале су многе ратове. Директне војне интервенције учиниле су да изгубе поверење и подршку. У неком смислу Русија и није баш спољни играч. Москви су потребни мир и стабилност у региону. Овај циљ може бити остварен у тандему са Турском и Ираном. (Тој тројци могу да се придруже и Ирак и Сирија пошто превазиђу разорне последице ратова.) Све то сарадњу са Техераном чини питањем од највећег значаја за Русију.

putinrohani03Билатерални односи ће бити ојачани великим економским пројектима. Упркос значају спољнополитичких питања, разговори су се углавном фокусирали на могућност за продубљивања односа на пољу трговине, економије и инвестиционе сарадње, укључујући и велике заједничке пројекте у сферама енергетике и саобраћајне инфраструктуре. Током посете је потписано више од десет важних трговинских и економских споразума. Русија је већ упумпала око милијарду евра у иранску железничку мрежу, уз озбиљне финансијске инјекције за билатералне пројекте који би тек требало да буду реализовани.

Извоз у Иран и даље чини тек један одсто руске спољне трговине, али трговински суфицит и постојање великог тржишта за руске производе чине Иран важним партнером. Билатерална трговина је са 1,2 милијарде долара у 2015. порасла 60 одсто за годину дана, па је 2016. износила две милијарде долара.

Нормализација испорука наоружања и учешће у инфраструктурним пројектима, који се финансирају руским позајмицама, довело је до дуплирања извоза неенергетских производа из Русије у Иран. Прва серија противваздушних система С-300 испоручена је у априлу 2016. године.

АЛТЕРНАТИВНИ ПОЛОВИ МОЋИ
Русија је пристала да Ирану позајми 2,2 милијарде долара за инфраструктурне пројекте на којима ће радити руске компаније. У споразуму вредном више милијарди долара договорена је изградња једне и модернизација друге термоелектране. Две стране су се обавезале да ће Русија унапредити ефикасност термоелектране Рамин у провинцији Кузестан са садашњих 36 на 50-55 одсто. Друга руска компанија ће изградити термоелектрану од 1.400 мегавати у иранском граду Бандар Абасу, у провинцији Хормузган. Руски произвођач теретних возила Камаз планира да испоручи 300 камиона у 2017, а ГАЗ је са иранском владом потписао меморандум о испоруци 900 аутобуса.

Руска улога у нуклеарлном споразуму са Ираном, сарадња у Сирији и приврженост политици зближавања коју је најавио председник Путин довољни су докази да код Москве постоји жеља за унапређењем билатералних односа.

Важан догађај који ће се одиграти ове године даће озбиљан подстицај развоју руско-иранских односа. Очекује се да ће Техеран у јуну постати пуноправни члан Шангајске организације за сарадњу. Иран је, такође, изразио интересовање за трговински споразум са Евроазијском унијом.

putinrohani04Русија и Иран су уједињени заједничким циљевима и интересима. Развој односа између две силе је важан допринос стварању алтернативних полова моћи, што ће свет учинити бољим местом.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ


Strategic Culture Foundation

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.