Menu
RSS

И ТРАМПОВА АМЕРИКА НА СТРАНИ АЛ КАИДЕ

trampabdullahТОНИ КАРТАЛУЧИ

Развејана је илузија да у Вашингтону постоји нека врста легитимне представничке владе; тамо је само озлојеђена олигархија


Око 60 крстарећих ракета које је испалила америчка војска погодило је (накнадно се испоставило да је испаљено 59, а да је до циља стигло само 23, што је изузетно ниска ефикасност; прим. прев.) ваздушну војну базу у близини Хомса, где се тренутно налази линија фронта између Сиријске арапске армије и више организација које је Стејт департмент означио као терористичке, укључујући и Ал Нусру и самопроглашену Исламску државу.

Према извештајима, напад је освета због наводног „хемијског напада“ у близини северносиријског града Идлиба, који тренутно има улогу де факто престонице преосталих бораца Ал Каиде у Сирији.

НАПАДИ НА ОСНОВУ СУМЊИВИХ ТВРДЊИ
Удари су изведени на основу сумњивих тврдњи непоткрепљених материјалним доказима; тврдњи које су изнели милитанти и споља финансирани субјекти који се представљају као хуманитарне организације. Било је сличних оптужби које су проглашене лажним, укључујући и напад хемијским оружјем у Гути 2013. године.

Одлука САД да делују унилатерално, без одобрења УН и пре било какве формалне истраге, потврђује режирану природу напада. Да су САД биле искрено уверене да је сиријска влада користила хемијско оружје, формална истрага не само да би коначно довела до резолуције УН против сиријске владе већ вероватно и до дуго прижељкиване смене режима у Дамаску.

Знајући да би формална истрага открила да се ради о режираном нападу, САД су убрзано предузеле акцију, настојећи да испровоцирају одговор сиријске владе који би ретроактивно оправдао њихов први удар, који се у супротном ничим не може оправдати.

Исхитрени напад евоцира сећање на фабриковане доказе који су представљени пре америчке инвазије и окупације Ирака 2003. године, која је окончана дуго планираном сменом режима, уништењем функционалне националне државе и хаосом, ратом, поделама и уништењем који сада већ трају доста дуже од једне деценије.

sadsirijaraketeСлична „хуманитарна“ позадина је од стране САД коришћена и 2011. да се оправда директна војна интервенција у Либији, која је такође резултовала сменом режима, као и поделама и уништењем Либије као националне државе. Либија је сада инкубатор за терористичке организације и одскочна даска за пут у Европу афричким избеглицама, које су деценијама трагале за бољим животним условима у Либији, све до америчке интервенције из 2011. године.

Утисак је да су САД сада начиниле додатни корак ка понављању процеса расцепа и уништења, овај пут у Сирији.

УДАРИ ПОМАЖУ АЛ КАИДИ
Северносиријски град Идлиб тренутно има функцију последњег озбиљној упоришта Ал Каиде у Сирији. Источна Рака је сестрински град који контролише Исламска држава. Упркос тврдњама да су две групе идеолошки и стратешки супротстављене, оне координишу своје напоре у Сирији од самог почетка конфликта.

Иако Ал Каида отворено управља дисфункционалним градом – који се готово у потпуности одржава искључиво спољном помоћи – амерички креатори политике у више наврата су позивали да Идлиб постане де факто престоница опозиционе владе. Баш као што је деценијска терористичка престоница Бенгази претворена у фронт за смену либијског режима, иза којег је стајала Америка, Идлиб би имао улогу политичког фронта, док САД и европске, НАТО и заливске земље комадају постојећу сиријску државу.

Будући да је град суочен са неизбежним ослобађањем од стране сиријских снага и њихових савезника, циљ монтираног напада хемијским оружјем – и исхитрене једностране реакције САД која је уследила – јесте да се успори или потпуно преокрене напредовање сиријске војске у Ал Каидином упоришту у Идлибу.

alkaidaidlibИронично, амерички председник Доналд Трамп је 2016. у кампањи заузео тврду антитерористичку линију, да би се после нашао на месту председника чија спољна политика помаже и подржава директне починиоце напада на Њујорк и Вашингтон из 11. септембра 2001, на којем се заснива његов указ о забрани имиграције.

„ТРАМПОВА ПОЛИТИКА“ ЈЕ АГЕНДА КОНТИНУИТЕТА
Коришћење америчких крстарећих ракета за удар на сиријске ваздушне снаге ни на који начин није „политика председника Трампа“. То је тек пука егзекуција политике која се налази на столу бившег председника Барака Обаме још откад је 2011. године. пропао покушај смене режима у Сирији.

Коришћење „далекометног“ (stand-off) оружја, као што су крстареће ракете, било је у плану и 2013. након режираног напада хемијским оружјем у близини Дамаска, а потом поново 2015, пошто је руска војна интервенција у Сирији спречила директније коришћење америчке војне силе унутар и изнад сиријске територије. Коришћење таквог оружја је неопходно због одбрамбених капацитета сиријске противваздушне мреже.

Блумберг у извештају из 2013. под насловом Крстареће ракете Томахавк ће вероватно бити коришћене у америчким ударима на Сирију преноси:

„Крстареће ракете Томахавк ће вероватно бити лансиране ноћу, на стотине сиријских мета, укључујући и неке од елитних војних јединица председника Башара ел Асада, уколико САД и савезници покрену ваздушне ударе као одмазду због коришћења хемијског оружја.

'Мислим да би то био веома озбиљан први талас од неколико стотина Томахавка, потом период процене ситуације, и онда евентуално други талас уколико оценимо да нисмо постигли уништење какво смо желели', наводи Џефри Вајт, бивши аналитичар Војно-обавештајне агенције, који је сада сарадник за војна питања у Вашингтонском институту за блискоисточну политику.“

Године 2016. и Њујорк тајмс ће објавити чланак под називом 51 амерички дипломата ургира за нападе против Асада у Сирији, у којем се наводи:

„Више од 50 дипломата у Стејт департменту потписало је интерни меморандум у којем се оштро критикује политика Обамине администрације у Сирији и ургира да САД изведу војне ударе против владе председника Башара ел Асада, како би се зауставило упорно кршење примирја у петогодишњем грађанском рату.“

Чланак експлицитно помиње коришћење далекометног оружја, попут крстарећих ракета, тврдећи (нагласак аутора):

„Овај меморандум, односно нацрт који је Њујорк тајмсу доставио званичник Стејт департмента, казује да је америчка политика 'прегажена' неумољивим насиљем у Сирији. Он позива на 'разумну употребу далекометног и ваздушног оружја, што би довела до тога да дипломатски процес који преводе САД буде чвршћи, одлучнији и боље фокусиран'.“

Очигледно је да су, независно од наводног „изговора“, САД намеравале да ескалирају војне акције против Сирије и постепено створе предуслове за евентуалну смену режима. Коришћење далекометног оружја, укључујући крстареће ракете, део је плана јединствене агенде Обамине администрације.

trampkabinet01Уз америчку политику која доживљава колапс у Сирији и остатку света, развејана је илузија партијских политика и уверљивих наратива којима су Американци и остатак света убеђивани да у Вашингтону постоји нека врста легитимне представничке владе. Остала је само опасно озлојеђена корпоративно-финансијска олигархија, која отворено јури своје циљеве, слабо се обазирући на јавно мњење, међународне законе или чак страх од последица провођења тако кратковидих планова у све самосвеснијем и способнијем алтернативном „међународном поретку“.

Тони Карталучи је геополитички стручњак и писац из Бангкока

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ


New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.