Menu
RSS

ПРЕД АМЕРИКОМ ЈЕ ВЕЛИКИ УНУТРАШЊИ КОНФЛИКТ

liberalivskonzervativci01ПАТРИК БЈУКЕНЕН

Тамо где либерали виде прекрасно шаренило, десничари виде распад и замену јединства Вавилонском кулом


Сви полазе од претпоставке да је демократија нешто што је добро. Ни ја, наравно, не мислим да би је требало проклињати. Черчил је био у праву. Једино што се о демократији сигурно може рећи јесте да је боља од свега осталог.

Људи код нас говоре: „Кад би Конгрес у већој мери представљао народ, било би боље“. Ја тврдим да Конгрес већ исувише добро представља народ. Конгрес је глуп као и народ, једнако је необразован, туп и егоистичан.

Данас мало ко износи овакве погледе на ситуацију зато што је демократија претворена у својеврсно божанство. Управо зато су – за „хакерску кампању“ (израз Хилари Клинтон) – и нападе на „нашу демократију“ Владимира Путина већ осудили на девети круг пакла.

Дик Чејни и Џон Мекејн су „московско мешање“ у наше свете демократске ритуале прогласили за својеврсна „ратна дејства“. Међутим, демократија данас свуда губи свој сјај. У САД се двопартијски систем нашао у слепој улици. Једна партија престаје да признаје законе донете под влашћу друге партије. Колегијалност се губи.

ЗАШТО ЈЕ ЛИБЕРАЛНА ДЕМОКРАТИЈА У ПРОБЛЕМУ
У целој Европи центристичке партије нестају, а на власт долазе нелибералне демократије. Председник Трамп, видећи куда иде свет, поздравио је председника Египта Абдела Фатаха ел Сисија, чија је армија свргнула легално изабрану владу и потрпала у затворе хиљаде људи. А након спорног референдума, који је Реџепу Тајипу Ердогану дао безмало диктаторска овлашћења, телефонирао је свом турском колеги и на томе му честитао. Упркос томе што је Ердоган демократију описао као аутобус из којег се излази кад се стигне до „свог стајалишта“.

Због чега се либерална демократија, која је некад била названа будућношћу човечанства, суочила са оваквим проблемима? Кад је Џорџ Буш изјавио да народи Блиског истока морају решавати о својој будућности на демократским изборима, Либан је изабрао Хезболах, Палестинци су изабрали Хамас, Египћани Муслиманско братство... Није то био баш најбољи почетак за арапске демократије.

liberalivskonzervativci03Демократију све чешће третирају као средство за достизање циља, а не као самоциљ. У својим Федералистичким списима Џон Џеј, један од отаца оснивача САД и први председник Врховног суда, назвао је све нас „браћом“ и „јединственим народом“, са једним те истим прецима, језиком, религијом, принципима, манирима и обичајима. А само 70 година касније „браћа“ су између себе ратовала упркос томе што су 1861. била ближе и имала више заједничког него што имају данас.

Данас 40 одсто Американаца потиче из Латинске Америке, Азије и Африке. Хришћански сегмент нације се смањује јер број муслимана, Индуса, атеиста и агностика стално расте. Данас у САД фактички постоје два основна језика. САД немају официјелни језик, али због све веће улоге шпанског (на пример, на телевизији) и ниског степена асимилације миграната, многе државе САД су принуђене да прогласе енглески официјелним на својој територији.

„КОРПА ЗА ОТПАТКЕ“
Међутим, и неки други језици (шпански, француски и хавајски) такође су проглашени официјелним у низу држава. Ми не само да не можемо да се међу собом сложимо поводом Бога, гејева и оружја него ни поводом политике и идеологије, морала и вере, односно да се усагласимо шта је правилно, а шта неправилно.

Половина Америке сматра другу половину „корпом за отпатке“ (како је рекла Хилари Клинтон уочи избора 2016. године), расистима, сексистима, хомофобима, ксенофобима, исламофобима и фанатицима. Без претње од спољног напада, која нас је ујединила, на пример, 9/11, како ћемо наћи начин да ујединимо људе који оволико мрзе једни друге и сматрају идеје и идеале оних око себе нечим мрским и одбојним?

liberalivskonzervativci02Демократија тражи заједничко тле на којем сви могу да стоје, али се земља Америке отвара под нашим ногама, па се и демократија може свалити у ту провалију. Тамо где либерали виде прекрасно шаренило боја, вероисповести, етничких група, идеологија, веровања и стилова живота, десничари виде распад земље, нације, народа и замену јединства Вавилонском кулом. И такав конфликт у перспективи од којег нас никаква демократија неће спасити.


Факти

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.