Menu
RSS

КО ПРОФИТИРА НА НЕЈАСНОЈ ТРАМПОВОЈ ПОЛИТИЦИ У СИРИЈИ

turskasirijarat05САЛМАН РАФИ ШЕИК

Давање „одрешених руку“ одбрамбеном естаблишменту и партнерским земљама је опасан преседан


Трампов пренадувани ракетни удар на Сирију већ делује као део заборављене историје, захвљајући честим изненадним изјавама које амерички званичници настављају да дају у вези са оним што сматрају америчким циљем у тој земљи. С обзиром да је ово одсуство јасне спољне политике делимично узроковано непрекидним мењањем Трампових ставова (НАТО му више није застарео), то је америчком војном естаблишменту омогућило да преузме кормило и председнику, на пример, одузме овлашћење да самостално одлучује о броју војника које САД смеју или не смеју да шаљу у разне конфликтне зоне, посебно Ирак и Сирију. Трамп је именовао велики број бивших генерала у свој кабинет и чини се да му се то сад враћа не само кроз омогућавање одбрамбеном естаблишменту – тј. Пентагону – да преузме водећу улогу већ и кроз дозволу кључним америчким савезницима, попут Турске и Ирана, да појачају сопствене војне кампање и тако подигну улоге у Сирији.

Хајде прво да размотримо како је убацивање генерала – које укључује „Бесног пса“ Матиса на позицију министра одбране, Мекмастера као саветника за националну безбедност и Џона Келија као министра унутрашње безбедности – америчком прекоморском војном ангажману дало нову „линију живота“.

Трамп је укинуо ограничења о томе како његови комаданти на терену могу да делују (отуда оно повећање броја цивилних жртава), допустио им да шаљу већи број војника у конфликтне зоне, укинуо ограничења CIA програмима дроновских егзекуција и послао ударну групу носача авиона у воде корејског полуострва. Тиме је већ подигао доста тензије у целој Азији. Наравно, у складу са захтевом генерала Џона Николсона, још тога следи у Авганистану, а потом и у Сомалији, где су САД распоредиле „неколико десетина“ војника. Све то није повезано са војном кампањом коју САД планирају у Сирији (у Раки и на југу земље, у близини јорданске границе).

ПОЈАЧАНЕ АКТИВНОСТИ ТУРСКЕ И ИЗРАЕЛА
САД очигледно поново стављају своју војну чизму на свет, а то се догађа у тренутку кад су два најважнија америчка стратешка супарника, Русија и Кина, једнако заузете редефинисањем сопствених улога у свету. Нема потребе да овде сада разматрамо шта раде Русија и Кина, а што се тиче америчких савезника на Блиском истоку, чини се да их је овај нови глобални војни замах САД навео да подигну улоге и прошире свој утицај.

Оно што стоји у позадини турске и израелске војне кампање против Курда и Дамаска није нека перципирана геополитичка претња, већ осећај да ће обновљени амерички војни замах вероватно довести до геополитичких потреса, можда и до де факто цепања Сирије на „зоне“ које ће бити под контролом САД и савезника, са једне, и Русија и Асада, са друге стране. Отуда настојање Турске да десеткује курдску моћ и покушаји Израела да претњу Хезболаховог присуства у Сирији сведу на нулу.

kurdisirijaТреба ли рећи да је Израел данас гађао магацин са иранским оружјем у близини Дамаска. Да је овом акцијом специфично таргетиран Хезболах, у четвртак је потврдио израелски обавештајни министар Јизраел Кац, када је, како преноси Јерусалим пост, изјавио: „Напад је у складу са нашом политиком спречавања шверца иранског напредног оружја ка Хезболаху кроз територију Сирије“. Он је додао како је „премијер рекао да ћемо реаговати сваки пут кад прибавимо обавештајне податке који указују на намеру да се напредно оружје достави Хезболаху“.

Судећи по другим извештајима који се појављују у израелским медијима, израелски војни званичници у реткој исповести ове врсте открили су да је Израел у протеклих месец дана уништио око 100 сиријских ракета, од којих су многе требале да буду достављене Хезболаху.

Ствари слично стоје и са ставом Турске према Курдима, који, као што последњи инциденти показују, подразумева појачани ангажман, сличан оном који Израел предузима против сиријског режима (иранског савезника).

Иако су САД наводно „изразиле забринутост“ због удара, пркос турских власти свом НАТО савезнику показује да Турска, видећи јасно војно гомилање које би могло да промени ток рата, продубљује своју ангажман како би осигурала сопствени „територијални интегритет“ пре потенцијалне курдске победе у Раки.

Амерички званичници су рекли да је Турска о почетку извођења ваздушних напада – у густом ваздушном простору изнад севера Сирије и Ирака –информисала САД мање од сат времена унапред. Званичне изјаве САД такође показују да су удари изведени без прикладне координације са САД и да америчке трупе нису имале довољно времена да се евакуишу из циљаног региона.

ШТА ТРАМП РИЗИКУЈЕ
Упркос америчкој „дубокој забринутости“, турска војска је у изјави навела да је ударила на „терористичко гнездо“ у североисточној Сирији и северозападном Ираку, које су курдски сепаратисти користили да шаљу оружје и планирају нападе унутар Турске. „Означени циљеви су погођени“, наводи се у изјави, у којој се објашњава да је бомбардовање било „базирано на међународном праву“.

До чега би могло да доведе ово гомилање војних снага?

Премда би летимичан поглед на ове међусобно одвојене случајеве указао да САД и савезници нису на истој страни, прави проблем далеко превазилази пуко политичко неслагање. Израел напада Сирију упркос томе што је Тилерсон недавно изјавио да је борба против ISIS први приоритет САД у региону. Турска напада дугорочног америчког савезника у борби против ISIS.

То што Израел и Турска нападају антиISIS снаге последица је чињенице да САД немају јасну политику о Сирији и Курдима. Ове регионалне силе, које граниче са Сиријом, профитирају од тог немудрог сценарија и недостатка политике и настоје да подигну сопствену тежину како би могле да утичу на било коју стратегију коју САД одлуче да следе у блиској будућности.

Треба ли рећи да се тако поставља конструкција за опасан сценарио, јер, што више САД гомилају војску на регионалном и глобалном нивоу, то ће се ове државе осећати храбрије, што води ка комплексној мешавини односа снага у Сирији. Такав сценарио би у потпуности поништио сваку шансу за мирно решење конфликта кроз дијалог и преговоре који се воде у овом тренутку.

trampsirijaРечју, гомилање војних снага и последично ширење конфликата широм држава и континената неће омогућити Америци да дође до било каквих позитивних резултата, чак ни само реторички. Давање „одрешених руку“ одбрамбеном естаблишменту и партнерским земљама је опасан преседан који, уколико постане насилан, САД можда неће бити у стању да контролишу. Сад је време да се преокрене ток ствари и покрене сарадња са снагама које се заиста боре против тероризма, а не у корист својих ситничавих националних интереса. Да би се то догодило, Трамп мора изаћи из своје „Твитер јазбине“, коју често користи за покретање вербалних напада, и почети да се понаша као председник који зна шта је обећао у изборној кампањи – одлучност да се „терористичке групе усеру од бомбардовања“.

Салман Рафи Шеик је стручњак за међународне односе и унутрашњу и спољну политику Пакистана

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ


New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.