Menu
RSS

МИР НА БЛИСКОМ ИСТОКУ ДОНЕЛА БИ ОБНОВА УЈЕДИЊЕНЕ АРАПСКЕ РЕПУБЛИКЕ

uarНИЛ КЛАРК

Стари атласи из 60-тих не пружају нам само прозор у прошлост, већ могу указати и на решења за будућност


Већина људи на Западу вероватно је заборавила Уједињену Арапску Републику, УАР, која је постојала од 1958. до 1971. године и у којој су Египат и Сирија учествовали као једна држава. Била је то узбудљива истински прогресивна ера деколонизације, у којој су несврстане земље заједнички дошле на идеју да је снага у јединству.

„Ситничавост многих нових држава била је препозната као слабост и поред тога што су већ биле прошле период деколонизације. Тада су предузети напори да се створе федерације које би обезбедиле већу политичку снагу, бржи економски развој и поделу инфраструктурних трошкова, као што су рецимо саобраћајни“, пише Рејмод Ф. Бетс у својој књизи Деколонизација.

Готово истовремено са УАР постојала је и Западноиндијска Федерација, која је трајала од 1958. до 1962. Годину дана касније основана је Федерација Малезије. У Африци прогресивни политичари, попут предсеника Гане Кваме Нкрумаха, ентузијастично су промовисали идеју панафриканизма. Свака од поменутих федерација данас је нестала. Али, док су Малезија и Сингапур након развода остале успешне државе, распад других унија није имао тако срећан крај.

Колапс УАР и распад панарапског покрета дефинитивно су имали веома негативне последице за обичан народ на Блиском истоку. Харизматични и далековиди египатски председник Гамал Абдел Насер надао се да ће се већина – ако не и све – арапске државе прикључити Уједињеној Арапској Републици.

ДА СЕ ОСТВАРИО НАСЕРОВ САН
Хајде са замислимо да се његов сан оствариo. Да ли би УАР (Ирак) била нападнута 2003? Наравно да не би. УАР би била сувише јака. Запамтите, силеџије увек нападају само слабе.

Сирија данас не би била у пламену да је 1961. године остала у УАР. Истовремено, сиријска елита није фаворизовала Насеров социјализам, и након војног пуча у септембру Сирија је раскинула везе са Каиром. Али јавност није подржала тај потез. Људи су изашли на улице Дамаска, Алепа, Хомса и других великих градова да би изразили протест.

nasergadafiЕгипат је задржао назив (УАР) и заставу у нади да ће се Сирија једнога дана вратити. Атласи из 60-тих показују име „УАР (Египат)“. Године 1969. дошло је до јачања панарапске идеје, пошто је на власт у Либији дошао млади пуковник пронасеровске војске Муамер Гадафи. Гадафи је, заједно са Египтом, у децембру 1968. основао Арапски револуционарни фронт, да би 1970. Сирија показала интересовање за чланством. Али касније, исте године, панарабизам је доживео ударац од којег се никад није у потпуности опоравио. Наиме, изненада је у 52. години преминуо Гамал Абдел Насер. Његов наследник Анвар ел Садат окренуо се ка САД – што је пут којим је наставио да иде и Хосни Мубарак. Гадафи се још увек залагао за стварање јединствене арапске државе, али федерација арапских република, као унија успостављена 1972. године, у коју су у различитим периодима били укључени Либија, Египат, Сирија и Судан, формално је угашена 1977. године.

Баасистичке владе у Ираку и Сирији кренуле су различитим путевима са трагичним последицама по обе земље. Сирија је 1991. подржала ратни напад Америке на Ирак са циљем да се Садамове снаге истерају из Кувајта. Илегална инвазија на Ирак из 2003. довела је до обнављања позива на панарапско јединство, о чему сам извештавао у Њу стејтсмену. Али од тога није било ништа.

Четрнаест година од „шока и страхопоштовања“, осврнимо се на јадно стање „арапске нације“. Либија, која је под Гадафијем имала највећи животни стандард у Африци, НАТО бомбама је враћена у камено доба. Земља која је пре само седам година имала успешну економију сада сведочи повратку тржишта робова. Да ли је то напредак?

Тунис, некад тако миран, потресло је терористичко насиље у којем су 2015. године на плажи убијени и британски туристи. Ирак проживљава трауму четрнаестогодишњег рата и насиља са преко милион мртвих и преко четири милиона избеглих грађана. Либан је бомбардован, а данас имамо терористичке нападе Даеша у шиитским насељима. Палестинске патње су све веће.

РЕД СТРЕЉАНИХ ДРЖАВА
Сирија је у седмој години рата који је изазвао Запад да би свргнуо тамошњи режим. САД и савезници илегално су бомбардовали земљу без икаквих последица и, сваки пут кад се учини да Дамаск добија рат, они додају уље на ватру.

Јемен – који је од 1958-1961. био у асоцијацији са УАР под називом „Уједињене арапске државе“ – већ две године бомбардује саудијска коалиција, којој САД и УК пружају оружје, логистику и обавештајну подршку. УН су навеле да око две трећине популације треба помоћ, док је више од седам милиона погођено „озбиљном несташицом хране.“

У Египту, коптска хришћанска заједница је погођена серијом терористичких напада Даеша, „франкештајновског чудовишта“ западног процеса „смене режима“.

Насер се сигурно преврће у гробу. САД и савезници су, како се изразио генерал Весли Кларк, једну за другом стрељали независне блискоисточне државе. САД су се ослониле на сиријску подршку против Ирака, да би се потом, кад је Ирак запаљен, усмерили на Сирију. Велика Британија је убедила Гадафија да одустане од оружја за масовно уништење, да би неколико година касније заговарала тотални рат против његове земље.

Ако лоби бескрајног рата добије шта хоће у Сирији и свргне њену секуларну владу, заштитнички настројену према хришћанима, то значи да ће се пуном паром фокусирати на нову операцију „смене режима“ – овај пут у Ирану. Пишући о неуспеху арапских држава да се уједине, Адам Гари с правом пише о „пропуштеној шанси да се оствари секуларна стабилност у региону који је сада преплављен верским грађанским ратовима, масовним убиствима, ерозијом женсих права и тероризмом“. Гари за тренутну нестабилност криви арапске лидере зато што се нису уједнили у 60-тим и 70-тим, док су били под совјетском заштитом.

Нажалост, не можемо вратити време на 1971. годину, али можемо покренути идеју о новој Уједињеној Арапској Републици. Британски антиратни политичар Џорџ Галовеј једна је од истакнутих личности које су позвале на успостављање УАР. Лекције из прошлости су нас научиле да је, када говоримо о одбијању и одвраћању агресије, снага у јединству. Међутим, не ради се само о самоодбрани; помислите на огромну економску корист за обичне грађане.

sirijahriscani01Нова УАР – подржана на референдумима у будућим државама чланицама – иницијално би могла да буде формирана као савез Египта, Сирије и Ирака, уз позив другим земљама да се прикључе. Ако вам ово делује нереално, имајте на уму да су три „кључне“ земље данас ближе него што су биле у претходних много година. Египатски председник Абдел Фатах ел Сиси подржао је сиријску војску у рату против „терориста“. Египатске економске везе са Ираком такође су ојачане у претходним месецима.

ВИШЕ НЕ БИ БИЛО ЛАКИХ МЕТА
Што се више Каиро буде удаљавао од назадног Ријада и приближавао Ираку и Сирији, то су веће шансе да се оствари стварни напредак за арапски свет. Русија би могла да одигра позитивну улогу бабице у поновном рађању УАР, као и да обезбеди одбрамбене гаранције и војну опрему за одвраћање сваког напада САД и њихових савезника.

Да би се Техеран уверио да не постоји никаква антииранска агенда, УАР би могла да потпише уговор о пријатељству и ненапдању са иранском владом. Израелу – који би се сигурно противио оснивању УАР – било би речено да ће бити остављен на миру ако и он остави УАР на миру, а исто вреди и за Краљевину Саудијску Арабију и Турску, као и било ког другог регионалног актера који би могао доћи у искушење да саботира овај план.

УАР не би претила ниједној земљи, али њено формирање би преокренуло ситуацију за оне земље и терористичке групе које су у претходном периоду изазвале толико много смрти и уништења на Блиском истоку. Било би дивно гледати ратоборне неоконске јастребове у Вашингтону како принудно ублажавају реторику једном када схвате да више нема лаких мета.

putinsisioruzjeДа је прва УАР преживела, данас би Блиски исток био сасвим другачије место. Али колико год да ствари стоје лоше, могло би бити још горе ако секуларне арапске државе које су угрожене салафистичким џихадизмом остану подељене. Стари атласи из 60-тих не пружају нам само прозор у прошлост, већ могу указати и на решења за будућност.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ


Sputnik International

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.